Ima li EU alternativu?

Povezani članci

• Andrej Nikolaidis: Džabe bacate pare i lažete ljude. Bosna i Crna Gora su istinski Slobodni Balkan
• Ma je li moguće: Neovisnu hrvatsku državu napravila je jugoslavenska Udba?!
• Praljkova skrivena imovina ozbiljan ispit za Plenkovića
• Mlada financijska stručnjakinja našla rješenje za problem bh. likvidnosti
• Cijena života u Fergusonu, a i šire
• Protest desničara u Beogradu zbog evropskog plana za Srbiju i Kosovo

                                                    “Bolje je hrabro odstupiti nego kukavički pobijediti.”

                                                                                                           Alan Ford

“Nas optužuju da smo antievropska stranka, ali je DSS u najdubljem smislu orijentisana prema Evropi, imajući u vidu da je Evropa i dublja i veća ideja od EU, kao i da nisu sve evropske države članice EU”, rekao je predsednik DSS.

  Ovako je govorio Vojislav Koštunica, pobornik Evrope van EU. Ja mogu da razumem da je neko protiv EU ili da je kritički raspoložen prema istoj, ali ako je taj neko političar koji pretenduje na participaciju u vlasti sa nekim budućim postizbornim koalicijama, to onda izaziva izvesne dileme. Vojislav Koštunica je bio na vlasti, i to na visokim pozicijama, kao predsednik SRJ i kao predsednik Vlade Srbije, zato je izvesno da će ovaj političar težiti najvišim pozicijama u budućem rasporedu vladajuće nomenklature. Sasvim je izvesno da će Koštunica tražiti, ako se dogovori sa Tomislavom Nikolićem, mesto predsednika Vlade jer mu naprosto ‘slavna’ prošlost ne dopušta neke manje zahteve. Naravno, to će se eventualno desiti ukoliko SNS sačuva trenutni elektorski kapital i pobedi na sledećim izborima. Svestan je Tomislav Nikolić da ne može sam, pa ni uz pomoć sadašnjih koalicionih partnera, formirati buduću vladu, zato mu je Koštunica ‘prirastao srcu’. Osim toga, pitanje je da li bi SNS, i da može da formira samostalno vladu, imao uopšte ‘kvalitetne’ kadrove i kapacitete za vođenje države. Činjenica je da su Srbiju vodili svakojaki politički avanturisti, koji su joj doneli više štete nego koristi, i sem Zorana Đinđića teško da možemo izdvojiti nekog političara iz proseka nesposobnih, ali grabežljivih kreatura. Isti je slučaj i sa Koštuničinim DSS, ali ipak oni imaju određeno iskustvo koje su stekli u godinama vladanja, i to bi mogao biti presudan momenat u budućim dogovorima eventualnih partnera u vlasti. No, problem je u tome što je Koštunica nezgodan i tvrd pregovarač koji će zbog nekih svojih principa ili pak interesa biti spreman i da odustane od vlasti. Ne bi bilo prvi put da Koštunica izvede neki politički ‘luping’ i potpuno se izdvoji od postojećih koalicija; DSS je već najavio da će samostalno nastupati na budućim izborima, tako da će svoju priliku sigurno tražiti u pregovorima nakon izbora. No, ono što će sigurno biti kamen spoticanja u dogovoru SNS i DSS je ulazak Srbije u EU. Poznato je, da kada Koštunica postavi sebi određene principe ispod kojih neće ići, onda teško ili nikako pristaje na kompromise. Moguće je da njegov stav da je «Evropa i dublja i veća ideja od EU» ta neka buduća pregovaračka platforma, ali opet: šta to uopšte znači? Na koju to Evropu misli Vojislav Koštunica? Bojim se, kao što smo takođe to imali prilike da doživimo u prošlosti, da je to neka Evropa samo znana Koštunici, neki njegov ideal ili bolje rečeno fiks ideja koja nema veze sa realnošću. Problem je u tome, što ukoliko Koštunica doista ovu ‘svoju’ Evropu postavi kao ‘ugaoni kamen’ svoje spoljnopolitičke pozicije, onda tu više neće biti kompromisa. Izgleda da je Koštunica našao ‘alternativu’ EU i odredio je kao Evropu po sopstvenoj viziji, a nama samo ostaje nada da neće imati i prilike da sprovodi u praksu ove svoje vizije i ideje. Mada, iskreno rečeno, ima u ovom Koštuničinom stavu prema EU nešto tipično, da ne kažem fatalno, ‘nešto’ što Srbiju konstantno održava na distanci od EU. Zna to Tomislav Nikolić i rado bi on iskoristio u predizbornoj kampanji i ovaj ‘anti-EU’ potencijal, ali mu to očigledno ne dozvoljavaju njegovi ‘zapadni’ partneri. SNS kao stranka je i formirana na temeljima drugačijeg odnosa prema EU od svoje ‘matične’ partije SRS. SNS želi Srbiju u EU i to su nedvosmisleno isticali njeni čelnici, ponekad ‘teška srca’ ali ipak svesni pragmatičnosti proevropskog puta. DSS im je zamerio upravo ovaj ‘pragmatizam’ smatrajući da Srbija treba da ima alternativu i da parola ‘EU nema alterantivu’ nikako ne može biti i njihova politička platforma – naprotiv. Sada vidimo i koja je to alternativa EU, barem kada je DSS u pitanju; alternativa EU jeste sama Evropa koja nije u EU! Ako ste do sada imali strpljenja i pokušali da razumete o čemu se tačno radi u gore navedenoj Koštuničinoj gnomi, onda vam sada toplo preporučujem da prekinite sa daljnim čitanjem ili pak isključite svoje racionalne kapacitete jer ono što sledi nema više veze sa common sense-om. Ono što sledi može da razume samo neko ko je proveo poslednjih dvadeset godina u Srbiji i ko je ‘uspešno’ cepljen od EU infekcije.              

U Srbiji je EU, još od ranih devedesetih godina imao ulogu ‘Velikog inkvizitora’ koji nije u stanju da prepozna ‘Hrista’ među evropskim narodima. Srbija je ta, koja se žrtvovala za ‘pravu’ Evropu i EU to neće i ne može da joj oprosti. Zato nas muče, ‘udaraju’ nam sankcije, bombarduju, sude i sistematski muče godinama, ali se Srbija ne da i, ako Bog da, uskrsnuće ona kao mitska ptica Feniks iz pepela đavolskih integracija EU. A onda ćete videti svetačko lice Srbije, čisto i umiveno pravoslavnim hrišćanstvom i žrtvom koja nas vaskrsava. I protegnuće se ta Srbija daleko izvan današnjih, ovozemaljskih granica. Biće to opet Dušanovo carstvo, ali zagarantovano nebeskim zakonima i Božjom voljom. I tada će Evropa zvana EU da oseti što je jad i ‘škrgut zuba’, ali će biti kasno za te otpadnike, a Evro-Srbija će postati stvarnost i istina (vaistina) koja će promeniti i lice sveta. Zadrhtaće cela nevernička EU od pravednog glasa Evro-Srbije, a na Kosovo će da se spusti slava Božja, i tako će biti vo vjeki vjekov. Amin!

Ovakvih i sličnih teorija se ja plašim kada neko spomene alternativu EU. Nisam pobornik teorija da EU nema alternativu, niti volim da me neko postavlja u situaciju u kojoj navodno nema drugih opcija, ali me evropske opcije tipa ‘Koštunica’ ili pak nekih klerikalno-političkih organizacija tipa ‘Obraz’, ‘Dveri’, ‘Naši’ i sl. čine vrlo nervoznim. Već dvadeset godina ja slušam maštarije i nezdrave fantazije različitih ‘štitonoša’ ideje srpstva, i tu racionalnost naprosto nema uticaja. Možete pričati, pisati, savetovati koliko hoćete, ali kada vam se ispostave ‘argumenti’ kosovske ili neke druge mitomanije onda tu prestaje svaki razgovor; tu se onda plače, škrguće zubima i proklinje zla sudbina srpskog naroda kao žrtve đavolskih sila, i više nema razgovora niti dogovora jer nema ni razuma…

No, rastrezniće se jednom i probuditi Srbija iz svog mitomanskog ‘tripa’ kao Kraljević Marko iz Domanovićeve satire. Ima već naznaka da se to i događa, ali da ne trčim pred rudu ili pak da ne ureknem nesigurni put srpskih euro integracija. A kada  sam već spomenuo Domanovića bilo bi dobro da malo obnovimo gradivo i setimo se nekih njegovih sjajnih satira. Evo ‘Kraljević Marko po drugi put među Srbima’ na primer:

”Saleteli mi Srbi, pa više od pet stotina godina kukaj: “Jao, Kosovo!”… “Kosovo tužno!”… “Kuku, Lazo!” Plakasmo tako preteći kroz plač dušmanima: “Mi ćemo ovako, mi ćemo onako!” Plačemo mi junački i pretimo, a dušman se smeje. A mi se dosetismo u jadu Marka i uzmemo zivkati čoveka da ustane iz groba, da nas brani i sveti Kosovo. Zivkaj danas, zivkaj sutra, zivkaj svaki čas, za svašta: “Ustani, Marko!”… “Dođi, Marko!”… “Pogledaj, Marko, suze!”… “Kuku, Kosovo!”… “Šta čekaš, Marko?” I tako to zivkanje pređe u bezobrazluk. Napije se neko u mehani, pa se tek kad potroši pare ražali za Kosovom, obuzme ga neko junačko čuvstvo pa odmah: “Jao, Marko, gde si sad?” I to, brate, nije malo, nego je to trajalo tako pet stotina leta. Na Kosovu već čitava baruština srpskih suza, a Marko se preturao po grobu, preturao, pa se već i mrtvu čoveku dosadilo.

I jednoga dana, pravo – pred božji presto.

– Šta je, Marko? – pita ga gospod blago.

– Pusti me, bože, da vidim šta rade dole oni moji slepci! Dosadi mi njihova kuknjava i zivkanje!

– E, Marko, Marko – uzdahnu gospod – sve ja znam; ali kad bi im se moglo pomoći, ja bih im prvi pomogao.

– Samo mi, gospode, povrati Šarca i oružje i daj mi staru snagu, pa me pusti da ogledam mogu li šta učiniti!

Bog sleže ramenima i mahnu zabrinuto glavom.

– Idi kad želiš – reče – ali nećeš dobro proći.”

Ovako započinje ’Markovo stradanje’ u Domanovićevoj satiri, a ima li ovde neke simbolike i prenesenog značenja prosudite sami.