Istine i zablude

Željko Pavićević
Autor 19.10.2016. u 19:36

Istine i zablude

Foto: Fonet

Baš iz razloga što je „JA“ iznad „MI“ politička scena Srbije izgleda ovako ružno i ništavo. Baš iz tog razloga i opozicija izgleda ovako jalovo i jadno. Ipak, verujem da u Srbiji ima onih koji ne prihvataju nečije priče zdravo za gotovo. Verujem da ima onih koji će promeniti mišljenje ukoliko je priča argumentovana. Verujem da reč „izvini“ ima moć.

Radulović ili Klanšček? Istini za volju, često je veoma teško reći šta zaista znamo, a kada smo u zabludi. Obično ono što vidimo ili čujemo o nekome prihvatamo ili odbacujemo u zavisnosti od emocionalnog odnosa, lične predispozicije prema tom nekom i onome što je „učinio“ za nas.  Lojalnost, poverenje, predrasude, mnogo toga povezano sa našom psihom, definiše naš odnos prema nekome i nečemu.  U „politici“ to je mnogo drastičnije. Partijska vojska, baš kao i obožavaoci nečijeg lika i dela, su odana i obično zaslepljena marva. U stanju su da od drveta ne vide šumu. Tada se borba za vrednosti koje promoviše „stranka“ ili „pokret“ obično pretvara u borbu za stvaranje kulta ličnosti, lidera stranke ili pokreta. Istina ostaje tamo negde.

Ovih dana je pokrenuta inicijativa za smenu lidera pokreta Dosta je bilo, Saše Radulovića. Inicijativu je pokrenula grupa građana i članova ovog pokreta na opštini Vračar. Kao „glasnogovornik“ ispred ove grupe istaknut je Branko Klanšček, nekadašnji funkcioner pokreta Dosta je bilo. Iako se identifikuje kao član pokreta u pokretu vlada stav da je on njihov bivši član. Kako bilo, ono što je interesantno u ovom „okršaju“ sadašnjih i bivših „radulovićevaca“ jeste odsustvo vrednosti za koje se zalažu ili su se zalagali. Prateći situaciju stekao sam utisak da u tome prednjači upravo pokret Dosta je bilo. Zašto?

Na samom početku svog saopštenja od 13. oktobra 2016. godine, pokret Dosta je bilo navodi: „Premijer je već više puta izmišljao lažne liste “Dosta je bilo”, koje je kandidovao na lokalnim izborima, recimo u Beloj Palanci i Zemunu. Nova lista izmišljena je i na Vračaru pa se grupa SNS-ovih aktivista tamo lažno predstavlja kao članovi “Dosta je bilo”.“ No, jesu li Branko Klanšček i Vladimir Kljajić tada kada se „izmišljala“ lista bili aktivisti SNS-a ili Dosta je bilo? Da bi bili aktivisti SNS oni moraju biti i njeni članovi. Dakle, jesu li sada „otpisani“ članovi pokreta Dosta je bilo tada bili članovi Srpske napredne stranke? Da li su oni članovi SNS danas? Istina ili zabluda? Međutim, ono što je veoma sporno i o čemu mnogi akteri ćute jeste pitanje „izbornih lista“. Da je Srbija pravna država i da postoje institucije sistema za koje se zalaže i Dosta je bilo, odgovor na ovo pitanje bi se saznao u roku od 24 časa. U etru se trenutno nalaze dve priče. Jednu je ispričao Klanšček i za nju je ponudio materijal, a drugu je, dematujući prvu, ispričao pokret Dosta je bilo i ponudio samo priču. Pitanja na koja nismo dobili odgovore su i dalje tu. Koja grupa građana je legitimna, ona čiji je sporazum o osnivanju overen u Prvom osnovnom sudu 15. marta 2016. godine i zaveden pod brojem OV I br 8361/2016 ili ona čiji je sporazum bez broja overen u opštini Savski Venac 14. marta 2016. godine? Ako pođemo od pretpostavke da nije sporno formirati više grupa građana sa istim ili sličnim imenom onda se postavlja novo pitanje: kako je moguće da se nekoliko članova, od kojih su neki pretendovali na mesta opštinskih odbornika i predsednika Opštine Vračar, nalaze u obe „grupe građana“? Možda ni ovo ne bi bilo sporno da se ne radi o „političkoj organizaciji“ koja ima neke principe i vrednosti za koje se zalaže. Istina ili zabluda?

U svom saopštenju, poštujući vrednosti za koje se zalažu, iskrenost, humanost i odgovornost, Dosta je bilo navodi: „Medijsko promovisanje ovih klovnova je učestvovanje u premijerovom rijaliti programu. No, da citiramo jednu, kažu staru, poljsku izreku: Nije naš cirkus, pa nisu ni majmuni”. Nije li u najmanju ruku neukusno svoje bivše članove i funkcionere nazivati „klovnovima“, „majmunima“ i „premijerovim marionetama“? Ovakav vokabular podseća na onaj kojem pribegavaju oni protiv kojih se Dosta je bilo bori.

Naravno, akcija izaziva reakciju. Nakon što je DW plasirao priču o spornom porezu Saše Radulovića, za isti papir se uhvatio i Branko Klanšček. No, njegovo mahanje „papirom“ ima drugačiju konotaciju. Zaista, ne ulazeći u to da li je Radulović dužan ili ne, da li je dokument validan ili ne, da li je on „odgovor“ na stav Radulovića o članstvu Srbije u NATO ili nije, da li je „šta god da je“, kakve veze pokret Dosta je bilo ima sa „dugom“ Saše Radulovića da bi svojim saopštenjem stalo iza njega? Slično pitanje se može postaviti i u vezi sa promocijom knjige „Mašina za rasipanje para“ Dušana Pavlovića. Ukoliko nije izdavač, iz kojeg razloga pokret Dosta je bilo marketinški promoviše knjigu svog potpredsednika Dušana Pavlovića? Nije li to malo degutantno, pogotovo ako u obzir uzmemo činjenicu da je Dušan Pavlović kao savetnik ministra Radulovića u Vladi Srbije bio ne ispred Dosta je bilo, jer pokret tada nije ni postojao, već kao stručnjak i Radulovićev „prijatelj“.

Posledično, o kakvom sistemu vrednosti govorimo? Čini se da politički činioci u Srbiji, svesno ili ne, duvaju u istu tikvu. Sujete i ega lidera razaraju političke organizacije koje vode praveći od prijatelja i saboraca, neprijatelje i suprotstavljene strane. Baš iz razloga što je „JA“ iznad „MI“ politička scena Srbije izgleda ovako ružno i ništavo. Baš iz tog razloga i opozicija izgleda ovako jalovo i jadno. Ipak, verujem da u Srbiji ima onih koji ne prihvataju nečije priče zdravo za gotovo. Verujem da ima onih koji će promeniti mišljenje ukoliko je priča argumentovana. Verujem da reč „izvini“ ima moć.

Istina je da je Saša Radulović bio bloger, stečajni upravnik, ministar u Vladi u kojoj je sedeo i Vučić, vlasnik „firme“ na zapadu, gost CNN, ali i da je lider pokreta u ekspanziji, poznavalac političkih prilika u Srbiji, elektroinženjer sa sjajnim znanjem ekonomije, tvrdoglav i maksimalista… Istina je i da se sastao sa bivšim premijerom Srbije i razgovarao o „političkim temama“ u Maderi. Istina je i da je Radulović nekada sarađivao sa Vladom Kljajićem i Brankom Klanščekom. Međutim, u svim ovim istinama ima dosta tajni. Te tajne kada isplivaju na površinu izazivaju sumnju, a sumnja uzdrmava poverenje. Istina je i da političari pribegavaju zabludama kako bi prikrili istinu i njene tajne. Tako mnoge priče postaju nedovršene i neispričane do kraja. I sve bi to bilo u redu da se ne radi o krojačima naše sudbine. Ovako, nije u redu i ne bi trebalo da bude u redu.

Željko Pavićević
Autor 19.10.2016. u 19:36