Isus Hristos u korpi

Povezani članci

• Kuda ide družina Kosovara?
• Haris Ljevo: Hrabra Štefa predstavlja one vrijednosti koje ovo društvo prezire
• Jasna poruka koalicije„Prvi mart“: Vraćanje Zakona o prebivalištu u redovnu proceduru ili bojkot Doma naroda
• Skidam šešir barba Luki
• Dan Evrope i pobjede nad fašizmom
• Esad Bajtal: ČOVJEK U ZRCALU KNJIGE

NUDIMO VAM SVE ONO ŠTO JEDAN VERNIK KOJI DRŽI DO SEBE MORA IMATI! VAŠ LIČNI SET ZA BOGOSLUŽBU!
Pored raspeća, u ovoj slavama-u-susret specijalnoj ponudi, nalazi se i kandilodržač, kadionica (da se prepodobnim dimom razgone karakondžule iz dnevnih boravaka, špajza, štala i svinjaca, njiva, kancelarija, proizvodnih pogona, sportskih dvorana, učionica, itd.), kao i pakovanje kašičica za panaiju ili, već, puding, sa ikonicom tj. omiljenim super-junakom na krajičku drške.
VIŠE VAM NIJE POTREBAN SVEŠTENIK! RELIKVIJE (iz supermarketa) U RUKE I SLOBODNO ČINODEJSTVUJTE!
Poziv na ličnu inicijativu tj. ideja o izlišnosti sveštenstva u vernikovom odnosu prema bogu (princip “troje je gužva”), ovde ipak nije stvar religioznog slobodoumlja – već nesrećni izraz sveopšte prodajnosti. Odete, naime, u šoping, razgledate rafove, birkate proizvode i u potrošačku korpu trpate viršle, pola kile mlevenog, kokišku, francuski hleb, čokoladu s bademom, tampone i, poslednje, ali ne i najmanje važno (jer, napokon, Vi ste vernik!), raspeće. Još nešto, molim? – Ništa više.
Isus, dakle, razapet na neuglednom donjem rafu, skrajnut (očito nije hit-artikal), prinuđen je da zuri u svu tu silu ponuđene robe, i nije mu ni najmanje lako. Međutim, Pilati te druge golgote nisu naprosto tek vešti prodavci, već i svi oni koji su kupili ili će kupiti ovo raspeće. – Nemojte me pogrešno razumeti: Isus iz super-marketa nije ništa manje kvalitetan, nema slabije performanse od onog iz mini-marketa, iz „bobu-bob“ trafike u predvorju crkve. Kupovina Raspeća, tog najbitnijeg i, istovremeno, najtragičnijeg simbola hrišćanstva, u svakom slučaju je krajnje vulgarna. Baš kao i kupovina Biblije! Kako bi povratila (ranohrišćansku) čestitost, Crkva se mora finansirati na drugi način, a ne običnim pijačarenjem lojanicama, ikonama, raspećima, brojanicama, publikacijama i, najunosnije, prodajom svih mogućih bogoslužbi (u tom smislu, otvoreno je pitanje da li bi crkva osveštavala i ove kvazi-relikvije iz super-marketa samo kada bi dobila deo kolača). Naime, Crkva kao da nema veru u sopstvenu pastvu pa svoje izdržavanje ne namerava zasnovati prevashodno na njenim prilozima – otud utvrđeni cenovnik. Ona investira i očekuje zaradu. Međutim, to je druga priča. – Ako, dakle, neće vernik super-marketu, mini-market (iz crkve) će verniku! Pri tom, kupovina raspeća u crkvi predstavlja pre svega vulgarnost prodavca (jer kupac tu najčešće pristupa sa adekvatnim religioznim stavom), dok u super-marketu vulgarnost postaje obostrana! Svejedno, odvratno zbratimljena s konzumerizmom, religioznost biva u potpunosti desakralizovana, banalizovana i ofucana.
NABAVITE U SUPER-MARKETU VAŠ LIČNI SET ZA PRIVATNU BOGOSLUŽBU! KRKAJTE KOLJIVO, CELIVAJTE RASPEĆE I VITLAJTE KADIONICOM DO MILE VOLJE! BOŽANSTVENA PONUDA, U PUNOM SMISLU TE REČI!