Izgleda im nije dosta bilo

Povezani članci

• Raul Kevrić: Motovun 2011. – Filmovima protiv kiše
• Da li se suđenja za ratne zločine u Srbiji gase?
• Tuđman, klasificirano
• Boris Pavelić: Srpsko-hrvatsko ispuhivanje genocida
• Fritula prvaka
• Za socijalizam spremni!

Foto: N1

Oni su za nešto, a ne protiv nečeg. Uz odličan marketing i inovativnu kampanju u uslovima medijskog mraka, hajke i zastrašivanja uspeli su da „preskoče crtu“ i postanu parlamentarna stranka. Kako se u Srbiji uspeh teško prašta, predizborna hajka na Dosta je bilo prelazi u postizbornu.

Mr Željko Pavićević

Od svog nastanka do danas pokret Dosta je bilo bio je meta napada kako stranaka u vlasti i onih u opoziciji, tako i pojedinih predstavnika intelektualne elite Srbije. Lepeza kleveta je bila preširoka. Nazivajući članove pokreta Vučićevim projektom, budaletinama, šarlatanima, stranim plaćenicima i sve do lažova i lopova, privilegovani su se svojski borili. Najviše „niskih udaraca“ je primio lider pokreta, Saša Radulović. Međutim, ono što je sigurno, ovaj pokret nudi nešto konkretno. Oni su za nešto, a ne protiv nečeg. Uz odličan marketing i inovativnu kampanju u uslovima medijskog mraka, hajke i zastrašivanja uspeli su da „preskoče crtu“ i postanu parlamentarna stranka. Kako se u Srbiji uspeh teško prašta, predizborna hajka na Dosta je bilo prelazi u postizbornu.

Sve je počelo nekoliko dana pre „raspuštanja“ vlade Ivice Dačića. Nakon što su mu Vučić i Dačić okrenuli leđa, ministar privrede Saša Radulović je krajem januara 2014. godine podneo ostavku zbog nesprovođenja ekonomskih reformi za koje se zalagao. Trn u oku mnogih bile su izmene Zakona o radu za koje se Radulović zdušno zalagao. Vanredni parlamentarni izbori su bili raspisani, a Radulović je odlučio da će na te izbore izaći sa tek osnovanom grupom građana Dosta je bilo – Restart. Pored njega deo tima su bili prof. Dušan Pavlović, Aleksandar Stevanović, Jasmina Nikolić, Tatjana Macura, Branka Stamenković, današnji poslanici ovog pokreta u Parlamentu Srbije. Na izborima 2014. godine pokret osvaja 2,09% od ukupnog broja izašlih glasača što je impozantan rezultat za svega dva meseca kampanje. Ne svrstavajući se ni levo ni desno, kao grupa pristojnih ljudi Dosta je bilo „udara“ na privilegovane kako u vlasti tako i u opoziciji. Akcija izaziva reakciju. Napadi dolaze kako od privilegovanih tako i od „ušuškanih“ pripadnika parazitskog sistema u Srbiji.

Zoran Živković, predsednik Nove stranke, je među prvima „restartovce“ uporedio sa Mlađanom Dinkićem i G17+. On je u Pressingu N1 rekonstruisao dešavanja iz 2013. godine rekavši da do saradnje sa Radulovićem i Pavlovićem, koju je on inicirao, nije došlo, jer su njihovi zahtevi bili „da Nova stranka bude novi G17+ i da preko njih dvojice stranka „ima link” prema Aleksandru Vučiću“ što je za Živkovića, između ostalih zahteva, bilo neprihvatljivo. Kasnije se ispostavilo da je upravo Radulović bio taj koji je uperenog prsta ukazivao na dešavanja u SIEPA, fiktivne ugovore, reketiranje investitora, lažne fakture i slično, a što je u vezi sa Dinkićem i njegovim ministarstvom.

Svojim neprimerenim ponašanjem prema pokretu Dosta je bilo iskazala se i Vesna Pešić. Kujući ih u zvezde, hvalila ih je zbog načina na koji su objasnili funkcionisanje parazitskog sistema. „Saša Radulović je na toj temi zaslužio ne samo da uđe u parlament, nego i da mu se dodeli počasni doktorat“ govorila je Vesna Pešić te 2014. godine. Samo dve godine kasnije, „lajući na zvezde“ tokom izborne kampanje činila je sve da ne uđu u Parlament, nazivajući kandidate za narodne poslanike pokreta Dosta je bilo običnim budaletinama i anonimusima. Kako sebi ne bi „odsekla ruku“, Pešićka je odlučila da svojim glasom podrži „demokrate“.

Napadima na „radulovićevce“ pridružio se i Žarko Korać. Takođe, tokom kampanje Korać je „Vučićevog ministra“ optužio da pokušava da „iza maske navodnog borca protiv establišmenta“, odvoji nekoliko procenata podrške od proevropskih, demokratskih partija i da, ostavši ispod cenzusa, uvede još nekoliko „Vučićevih poslanika“ u Parlament. LDP je podržao Koraćev stav navodeći da je to ujedno i stav stranke. Međutim, zar upravo ovih dana, dok traju konsultacije oko formiranja nove Vlade Srbije, to isto ne pokušava da uradi Čedomir Jovanović čiji je kandidat za poslanika bio upravo Žarko Korać? Lider LDP još uvek nije definisao svoj odnos prema Vladi, ali je pred izbore „definisao“ poziciju Dosta je bilo i poistovetio njihovog lidera sa „Vučićevim ministrom“, Aleksandrom Vulinom.

Restartovce nisu zaobišli ni levičari. Borko Stefanović je nakon izbornog poraza jednako jako kao na Vučića udario na Radulovića i Dosta je bilo nazivajući pokret novim URS-om, čistom laži i prevarom. Optužujući ga za plagiranje programskih rešenja, a kasnije i za demagoško prosipanje priče o „sramno niskim cenama“ u skupštinskom restoranu, lider Levice Srbije se pridružio „frontu“. Valja se podsetiti da su lideri dva pokreta bili viđeni kao lideri nove opozicije, imali jako dobru saradnju pred izbore i sastajali se više puta tokom kampanje kako bi pregovarali o eventualnoj predizbornoj koaliciji.

Radulovića i pokret čiji je lider nisu zaobišli ni „režimski“ mediji. Pink, Studio B Informer i Teleprompter su „revnosno“ izneli predizborne radnje usmerene protiv Dosta je bilo. Na kraju, šlag na torti su bile konsultacije mandatara Vučića sa predstavnicima ovog pokreta. Držeći im „zasluženu lekciju“, mandatar im je sasuo u lice sve šta misli o njima ostavljajući ih da, sa poklonima u rukama koje nije prihvatio, „plaču i kukaju“.

Sve u svemu, borba pristojnih ljudi se nastavlja. Transparentnost, univerzalna socijalna i zdravstvena zaštita, regulatorna reforma, partokratija, izborni sistem, decentralizacija, slobodni mediji su samo neki od problema/rešenja na koje nekoliko dobrih ljudi planira da ukazuje u narednom periodu, drmajući kavez privilegovanima u redovima političke i inelektualne elite. Ovoga puta ta borba je parlamentarna i privilegovani će morati malo jače da se potrude kako bi osujetili namere ovog pokreta. Kako god radili, privilegovani moraju znati da sve što rade, bilo dobro ili ne, ide upravo u prilog pristojnih ljudi, građanstva Srbije koje vapi za znanjem, promenama i dobrom zabavom.