Kapetan Plačipička i njegovo pravo

Slobodan Dukić
Autor 3.1.2015. u 21:17

Kapetan Plačipička i njegovo pravo

Vasiljković isčezava iz Srbije u vidu lastinog repa. Beži u toplije krajeve – u Australiju. Tamo je Charls Snoudden. Dragan Vasiljković, kapetan Dragan, Kep, Charls Snoudden… Pica sa više lica. Plačipička. Našao je rame za plakanje. Nikolu Selakovića, ministra pravde. Taj bi radije popio čašu lizola, nego srknuo iz boce sa hrvatskom mineralnom vodom Janica.

Srbija je zvanično zatražila od Australije da njeni pravosudni organi odustanu od odluke da Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragan izruče Hrvatskoj. U pismu ministru pravde ove zemlje, Nikola Selaković, njegov srpski kolega kaže da Beograd strahuje da “krivični postupak koji bi se protiv Vasiljkovića sproveo u Hrvatskoj ne bi bio potkrepljen adekvatnim i održivim dokazima”.

Beograd navodi da je Zagreb u sličnim postupcima, do sad,  izrekao mnogo dugoročnih zatvorskih kazni, uz ozbiljna kršenja osnovnih ljudskih prava. Podseća se, kako su, brojne organizacije za zaštitu ljudskih i građanskih prava evidentirale diskriminaciju koju su sudski organi u Hrvatskoj demonstrirali u slučajevima protiv Srba optuženih za ratne zločine.Takođe, upozorava se da bi ekstradicija Vasiljkovića izazvala brojne proteste Srba u Australiji, a da to ne bi ostalo bez negativnih odjeka i u  Srbiji. Spremni smo da sami sudimo Vasiljkoviću  i naše pravosudne institucije obaviće valjano taj krivični postupak, obećava Nikola Selaković.

Sad već šezdesetogodišnjeg Vasiljkovića, osnivača paramilitarne vojne organizacije Knindže, čiji pripadnici su se u Krajini borili protiv hrvatskih oružanih snaga  devedesetih godina, Zagreb optužuje za ratne zločine. I preko Interpola traži njegovo izručenje. Prvostepenom presudom nižih sudskih instanci, molba za izručenje bila je odbijena, uz obrazloženje da Vasiljkoviću ne bi bilo fer i pošteno sudjeno. Hrvatska se, u medjuvremenu, žalila na ovakvu odluku i Visoki sud Australije uvažio je ovu žalbu. Time je otvoren put za ekstradiciju kapetana Dragana, posle devet godina njegovog nastojanja da se to ne dogodi. Kad je prvi put  saznao da ga Hrvati optužuju za zločine, prpošni “Kep” im je poručio: Doćiću, ako mi kupite avionsku kartu do Zagreba i natrag. Sad, dok u pritvoru australijskog zatvora čeka izručenje, deprimiran i kao prava plačipička šalje poruke Beogradu: Srbijo pomozi! Sudiće mi samo zato što sam Srbin.

Tek što su se stišali krici i jauci s obe strane hrvatskosrpske granice zbog, kako Zagreb primećuje, odbijanja Beograda da se ogradi od Šešeljevih ratno huškačkih izjava, hladni rat se po, svemu sudeći, biti nastavljen zbog nepoverenja Srba prema “istinoljubivom i pravednom” sudstvu Lijepe Hrvatske. Istina je da najviši diplomatski dužnosnici Vesna Pusić i Ivica Dačić nonšalantno ćeretaju telefonom, ali najnovija beogradska inicijativa da se pevcu od kapetana sudi na domaćem bunjištu, nova je cigla u berlinskom zidu između ove dve zemlje. Pa, dobro. Ko je taj čovek zbog koga je moguće da proključaju navijački gejziri, koji su out off kontrol, srbijanske (nemoćne) vlasti i zbog koga srpska dijaspora preti nemirima u zemlji kengura?

Dragan Vasiljković, rođeni Beograđanin, sa nešto militarističkih  znanja stečenih u Australiji, znao je kad treba da upakuje u vojnički ranac mundir i pojavi se međ Srbljima u Hrvatskoj. Bilo je to vreme kad se mislilo da će srpski “blic krig” uspeti, a da će pobednike zaboleti leđa od ratnog plena. Sa tim naumom u Hrvatskoj i Bosni ratovali su i Arkan, Šešelj i neki drugi, a onda kad im je zapraštalo pod guzicom pobegli su u Srbiju. A mogli su, kao hajduci i gerila da se jure sa Hrvatima po velebitskim vukojebinama. E, to je već drugi par opanaka, glava je u pitanju, a ne ufačlovani prst koji je Arkan pokazivao beogradskim novinarima kao dokaz da je ranjen u ljutom boju. Dok su oni pod ciradu tovarili belu tehiku, koje hrvatsku, koje srpsku, beogradske izloge krasile su njihove fotografije veličine metar sa metar.  Tih dana su Večernje novosti objavljivale strip kapetan Dragan. U jednom nastavku Knindže uhvate neku “ustašku kurvu” u svojim redovima. Dovedu je pred Kepa i on presudi, da je dobro naguze i vrate ustašama. Da ispriča kako guze Srbi.

U ratu novokomponovani epski junak kapetan Dragan, u miru hohštapler i varalica. Pošto se vratio u rodni grad ovenčan slavom, ostavivši obične i jadne  Srbe, babe i dede nikom dužne, da im broje staračke kosti raspomamljeni ustašoidni bojnici, Dragan Vasiljković postaje humanista. Osniva Fond kapetana Dragana. Ide okolo i vara ljude još  tople i omamljene od njegovih ratnih podviga. Uz  galamu najavljuje osnivanje firme za zabavu elitne klijentele. Baca prvu lopatu betona za sportsko rekreativni kamp sa golf terenima. Obmanjuje čelnike u siromašnoj banatskoj opštini Žabalj koji mu ustupaju zemljište. Osniva akcionarsko društvo. Trubi kako golf centar vredi tri miliona nemačkih maraka. Najavljuje prodaju akcija biznismenima, ambasadorima, srpskoj dijaspori…Na izgradnji zapošljava izbeglice. Na poverenje namamljuje građevince. Prevara traje dugačkih pet godina. Izbeglice hrani hlebom i vodom, prevarama… Građevinci pakuju alat i napuštaju posao. “Akcionari” ulaze u sukob sa većinskim vlasnikom. Sudovi donose pravosnažne presude. Obavezuju Vasiljkovića da radnicima isplati milionske odštete na ime neisplaćenih plata i osiguranja.
Vasiljković isčezava iz Srbije u vidu lastinog repa. Beži u toplije krajeve – u Australiju. Tamo je Charls Snoudden. Dragan Vasiljković, kapetan Dragan, Kep, Charls Snoudden… Pica sa više lica. Plačipička. Našao je rame za plakanje. Nikolu Selakovića, ministra pravde. Taj bi radije popio čašu lizola, nego srknuo iz boce sa hrvatskom mineralnom vodom Janica.

Slobodan Dukić
Autor 3.1.2015. u 21:17

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija