Katanac ili u-turn

Povezani članci

• Sa reči na dela i obrnuto
• Marinko Čulić: Vučić podsjeća na Sanadera prije prekvalifikacije u lopova
• Slavo Kukić: Je li Katolička crkva ponovo na koljenima pred „prvim u Hrvata“?
• HRT FAŠIZMU!
• ŠETALIŠTE, a ne vašarište
• Maradona: Ronaldo kroz odbranu prolazi kao vreo nož kroz puter

Foto: Foto: www.ds.org.rs, Tanjug/T. Valić, D Zivancevic, M. Milanković / RAS Srbija

DS jeste institucija koja je preživela teška vremena. Nekada su je uništavali spolja. Danas to rade u oba smera, i iznutra. Na Vama je, „demokrate“, da sačuvate instituciju. Mi, nekadašnji članovi i glasači DS živimo od uspomena na ono što je Demokratska stranka nekada bila, a bila je mnogo.

„Nacionalna srpska institucija“, kako za sebe kažu demokrate Demokratske stranke, danas izgleda kao i sve ostale institucije u Srbiji. Osnovana početkom 20. veka bila je centristička stranka, građansko-liberalne demokratske i socijalne orijentacije. Zabranjena od strane komunističkog režima 1945. godine obnovila je svoj rad 45 godina kasnije. Od osnivanja stranke do danas demokrate je krasila turbulentna atmosfera. Prvo cepanje stranke se desilo 1925. godine. No, u poslednjih 25 godina demokrate su izložene stalnim deobama. Stalne podele, izneverena očekivanja i plitki interesi stranačkih funkcionera doveli su do potpunog sunovrata nekadašnjeg stožera demokratske opozicije Srbije. Hoće li institucija preživeti ne pitaju se samo građani, već i članovi nekada najjače opozicione političke organizacije u Srbiji. Unutarstranački izbori zakazani za 24. septembar daće delom odgovor na ovo pitanje.

Nakon što je izgubila vlast u Srbiji 2012. godine, nakon 12 godina kakve-takve vladavine, Demokratska stranka se suočila sa velikim problemima. Finansijski kolaps, stalni odliv „visokih funkcionera“, konfuzno članstvo, unutarstranačka previranja i nedostatak jasne vizije i strategije, uz neizostavno razočarenje glasača koji su očekivali mnogo više od protagonista petooktobarskih promena, dovelo je stranku na procenat iznad crte. Konstantan saldo, od oko 6% na izborima 2014. i 2016. godine jasno ukazuje na raspoloženje koje vlada u javnosti, a u vezi je sa ovom strankom. Moglo bi se sa sigurnošću reći da nije legata prošlosti, oličenog u liku i delu ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, prvi predsednik stranke od njenog obnavljanja, a danas predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović, mogao bi da je „zaključa“.

Po istom scenariju od prošlih izbora, demokrate se i nakon ovogodišnjih izbora spremaju za „okršaj“. Ovoga puta mogućnost da učestvuju na dešavanjima u areni imaće svi članovi stranke. Oni će navijati i birati jednog od četiri kandidata za predsednika stranke. Pored gladijatora poznatih široj javnosti, Dragana Šutanovca i Bojana Pajtića, u areni za mesto predsednika stranke boriće se još i Zoran Lutovac i Srboljub Antić. Jedan od njih će pobediti. Ko bi mogao biti taj?

Ukoliko u obzir uzmemo način na koji je postao predsednik stranke i evoluaciju postignutih rezultata, Bojan Pajtić bi mogao da okonča svoj boravak na mestu predsednika. U borbi protiv Dragana Đilasa, Pajtiću su glasove donele dve jake i organizovane „ekipe“, ali ne na baš primeren način. Omladina u senci Balše Božovića i Radoslava Milojičića Kene, ali i Forum žena u senci Gordane Čomić sapleli su Đilasa u trci za predsednika DS. Pajtić je pobedio, neki bi rekli na kvarno. Koliko je unapredio stranku za vreme svog mandata najbolje govori rezultat na izborima 2016. godine kao i odlazak potpredsednika stranke i šefa poslaničke grupe demokrata u Parlamentu, Borka Stefanovića.

Onaj koji je „uvodio“ Srbiju u NATO smatrajući da je “Partnerstvo za mir prava mera”, danas nije za njeno članstvo u ovom savezu. Impozantna karijera, nagomilane funkcije, jaka sujeta i britak jezik samo su neke od preporuka koje u rukavu nosi Dragan Šutanovac. Iako nije omiljen u narodu, Šutanovac je jedan od najpopularnijih članova u stranci. Pored podrške Kolundžije i Lečića, podrška nekada „uvaženog kolege“ i bivšeg zamenika predsednika Nove stranke, Vladimira Pavićevića mu je legla kao „kec na deset“. Sa druge strane, Šutanovca su pojedini analitičari svrstali u grupu “nešto obrazovanijih parazita i lovaca na plen”.

Nepoznat široj javnosti, Srboljub Antić je zablistao „vladajući u senci“ kao ministar finansija. Za razliku od Đorđa Belamarića, koordinatora Centra za edukaciju DS, čiji apel smo imali prilike da pročitamo krajem februara 2016. godine, Antić nije za reujedinjenje sa onima „koji su imali člansku kartu DS“. Prognoze u vezi sa ovim kandidatom za mesto lidera DS i nisu baš najbolje tako da idemo dalje.

Konačno, bivši savetnik premijera Đinđića i ambasador Srbije u Crnoj Gori i drug Partibrejkersa, Zoran Lutovac predstavlja najveće osveženje u predsedničkoj trci demokrata. Sa punim pravom se zalaže za obnovu stranke kroz ključne kadrovske i organizacione reforme. Bez obzira na to što u svojim redovima ima prilepke onih koji su „ukaljali“ ugled stranke, Lutovac ima ozbiljne šanse da se popne na tron institucije.

Glasajući za Lutovca demokrate bi imale šansu da pobede one koji deceniju i više sistematski uništavaju stranku. Šutanovac, Kolundžija, Kena, Balša, Kuzma i ostali okupljeni oko njih nisu i ne smeju biti budućnost DS. Oni su njen kraj. Ende. Nije normalno svake dve godine birati gore od gorih. Nije normalno ni stalno menjati program stranke. Potrebno je staviti tačku na glupiranje. To je danas luksuz. DS jeste institucija koja je preživela teška vremena. Nekada su je uništavali spolja. Danas to rade u oba smera, i iznutra. Na Vama je, „demokrate“, da sačuvate instituciju. Mi, nekadašnji članovi i glasači DS živimo od uspomena na ono što je Demokratska stranka nekada bila, a bila je mnogo. Danas je skoro ništa. Nemojte dozvoliti da postane ništa. Uspomene ostaju, a valjalo bi i da “Đinđićeva stranka” opstane. Zato promene. Zato Lutovac, jer sa njim ima šanse da institucija opstane.