Kirilov katihizis: Očenaš u čaši vode

tačno.net
Autor/ica 19.11.2014. u 22:43

Kirilov katihizis: Očenaš u čaši vode

Поглавар Руске Цркве патријарх Кирил (фото: bobruisk.hram.by)

Ako hegemonija sekularnih sloboda znači da i dalje mogu  da odlučujem šta ću da radim sa mojom privatnošću, onda sam rešen da me zbog tog “greha” klerikalisti spale kao Đordana Bruna. Ne želim da mi država gviri trećim okom u privatnost, i kontroliše da li sričem očenaš pre jutarnje čaše vode i kašike meda.  Ježim se na uterivanje boga u ime islamske, katoličke ili pravoslavne države. Ako Kiril baš navija da država i crkva uteruju u nas veru Hristovu, nek šapne crkvi u Srba da se umeša u ekonomsku politiku i spreči mesare da pred slave i blagdane ne dižu cene bravetine u nebesa.

Piše: Slobodan Dukić

Ujutru bi me probudio oštar babin uzvik Očeeenaš! Onda bi, ja onako sanjiv kleknuo na postelju, sa rukama prekrštenim na grudima i  deklamovao Oče naš iže jesi… na zemlji i nebesi…Verski drill trajao je sve dok me nije “udario odžačar”. Tako je baba metaforički objašnjavala moj prelaz od bezgrešnog heruvima ka grešnima. Da. Desilo se to u vreme kad sam počeo da jurim devojčice sa nabubrelim prsatim odličjima. O, slatka ptico mladosti! Iz tog  snevanja trgao me glas božjeg sluge iz ruskog karavana koji je ovih dana pohodio Beograd. Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril prilikom promocije u počasnog doktora Univerziteta  besedio je kako je uznemiren “jer se religija proglašava za nešto privatno”.

Primajući insignije pred duhovnom sabraćom i cvetom naučne inteligencije beogradskog univerziteta  upozorio je na “dehiristijanizaciju Evrope”, “hegemoniju sekularnih sloboda” kao i na “apokaliptične razmere  odbacivanja pojma greha”. Ne može biti slobode bez odgovornosti pred bogom, grmeo je kao Sveti Ilija. U građanskom životu negdašnji geograf – kartograf imenom i prezimenom Vladimir Mihajlovič Gundjajev kazivao je kako nema niti prava bez moralne odgovornosti, naravno opet pred bogom. Evropa, ta pramajka greha, ta Sodoma i Gomora, kaže bivši šef diplomatije Ruske pravoslavne crkve “je odbacila svoj hrišćanski identitet”. Postala je lokomotiva procesa legalizacije istopolnih brakova. Ovaj izaslanik svevišnjeg bacio je ove božje čestice na plodno tlo. Ovdašnji plebs muči danonoćno hamletovska dilema Jal Zapad, jal Istok. EU ili majčica Rusija. Konfuziju uvećavaju statistike agencija za ispitivanje javnog mnjenja i one novinarske koje teg bace čas tamo čas ovamo.

Neka Evropa spira sa sebe grehove Sodome i Gomore, a uvažena inteligencija sa kastriranim razumom priklanja glavu mantijama. Baš kao onomad kad je na ovom istom mestu upriličen jedan religijski randevu na kome je patrijarh srpski Irijenej izgovorio oksimoronsku tezu da je vera u boga osnova nauke. Što se mene tiče, ne dam ni mrvu svog građanskog suvereniteta. Ne dam da me od razuma rastave kreacionističke zablude poput onih o vantelesnom začeću sina božijeg, da ovaj sedi pored tate na nebesima i da će jednog dana ponovo sići među ljude…Ako sam dobro razumeo prečasnog Kirila, ako religija ne bi trebalo da bude privatna stvar onda bi trebalo da bude državna. Reklo bi se da, što se tiče Srbije stvari idu u dobrom pravcu. Možda sam dobro čuo, a možda i nisam, pred Zakonom će biti izjednačeni i građanski i crkveni brak. Ništa čudno ako se zna da je  jedna bivša ministarka prosvete najavila da će iz udžbenika proterati Darvina i njegovu teoriju evolucije.

Ako hegemonija sekularnih sloboda znači da i dalje mogu  da odlučujem šta ću da radim sa mojom privatnošću, onda sam rešen da me zbog tog “greha” klerikalisti spale kao Đordana Bruna. Ne želim da mi država gviri trećim okom u privatnost, i kontroliše da li sričem očenaš pre jutarnje čaše vode i kašike meda.  Ježim se na uterivanje boga u ime islamske, katoličke ili pravoslavne države. Ako Kiril baš navija da država i crkva uteruju u nas veru Hristovu, nek šapne crkvi u Srba da se umeša u ekonomsku politiku i spreči mesare da pred slave i blagdane ne dižu cene bravetine u nebesa.

I da se vratim na moju pokojnu baba Pijadu. Njoj se drug Tito nije mešao u privatnost i slao one u kožnim odelima da šilje olovke kad je slavila Božić i Uskrs. Za praznik Hristovog rođenja u našoj ubogoj kući je bilo slame do kolena. A ja sam uživao u đakonijama, baš kao i onda kad je komšija Dževat slavio Ramazan.

 

 

tačno.net
Autor/ica 19.11.2014. u 22:43