Kosovari poručuju: Neće biti ustupaka sa naše strane

Povezani članci

• Ateizam Spinoze
• Litar-dva
• Da je javnost svjesna kao željezničari ne bi nam kraj ni bio
• Generale dosta nam je ratova
• Srđin princip ili o integritetu
• Prodavci zavetne magle: Ne damo Kosovo, Madagaskar, Neptun i Andromedu

Nakon odluke da se uvedu recipročne mere za uvoz srpske robe na Kosovo, bio je logičan potez kosovske vlade da osigura i granične prelaze Jarinje i Brnjak, na severu Kosova, gde kosovska carina nije bila funkcionalna. Ne znam u kojoj je meri slanje specijalnih jedinica kosovske policije bilo koordinirano sa međunarodnim faktorima, ali je bilo očigledno da su snage Kfora sve vreme bile uz kosovsku policiju i u određenoj fazi izgleda da su helikopterima omogućili da specijalne jedinice „prelete“ blokadu u Leposaviću – ocenjuje za Danas Škeljzen Malići, politički analitičar sa Kosova.

Kako kaže, možda se uloga Kfora može tumačiti neutralno, ne kao sadejstvo sa kosovskom policijom, već kao prisustvo koje treba da onemogući veće sukobe sa lokalnim stanovništvom, ali je ipak indikativno da šefovi Kfora na neki način daju prednost celovitosti teritorije Kosova i pravu kosovske vlade da zavede red na Severu“, ističe Malići.

Kako komentarišete kritike EU upućene kosovskoj vladi?

– Reakcije EU, iako su bile kritički intonirane, ipak nisu bile previše oštre, već izbalansirane, ukazujući na to da obe strane treba da se ponašaju razumno i probleme rešavaju dijalogom. Ako se ne postigne sporazum o reciprocitetu, ili ako se ne uspostavi carinska kontrola za uvoz robe iz Srbije, mislim da će sami građani Kosova organizovati masovni bojkot srpske robe, koja će srpskoj privredi dugoročno naneti još veće štete.

Vaša prognoza u vezi sa ishodom zastoja u dijalogu?

– Cilj dijaloga bio je da se Srbija privede bliže „realnosti“ nakon presude Međunarodnog suda pravde. Ali, dijalog nije ispunio očekivanja zato što je EU izabrala prilično „mlaku“ i gotovo neutralnu strategiju za kompromisna rešenja. Ta mlaka strategija ostavlja mnogo prostora za dve strane da otežu ili blokiraju dijalog. Dijalog je dizajniran tako što se traže rešenja za praktična pitanja. Međutim, jasno je da ta „praktična pitanja“ i te kako zadiru u vitalna i suštinska pitanja statusa i suverenosti, zbog čega mlaka strategija proizvodi samo mlaka rešenja i zastoje. Svaki kompromis je „bolan“, naročito za srpsku stranu zato što ona i dalje veruje u mit o srpskom Kosovu, te gaji iluziju da se i ovaj dijalog može iskoristiti za „veliki preokret“. Mislim da dijalog neće uspeti ako EU ne zauzme jasniju strategiju privođenja realnosti.

Da li je kosovska strana spremna na bilo kakva kompromisna rešenja?

– Kosovska strana neće učiniti nikakve velike ustupke nakon što je nezavisnost praktično dobila međunarodni legitimitet i sve veći broj zemalja je već priznao ili je u toku procedura da prizna nezavisnost Kosova. Kosovski pregovarači mogu pristati na neka privremena rešenja, recimo da Srbija preda ne originale već overene kopije kosovskih katastarskih knjiga, ali neće prihvatiti kompromise koji ograničavaju ili poništavaju suverenost Kosova.

Da li je odluka kosovske vlade da uvede embargo dobra, ili se moglo ići na neko drugo rešenje?

– Mislim da je odluka o reciprocitetu trebalo da bude donešena mnogo ranije. Ako Srbija zabranjuje uvoz roba sa Kosova zbog izvoznih dokumenata na kojima je pečat Republike Kosovo, koju Srbija ne priznaje, zašto bi nezavisno Kosovo trebalo da uvozi robu iz Srbije? Kosovo verovatno neće biti mnogo oštećeno jer robu koju uvozi iz ovih država može nabaviti iz drugih zemalja.

Da li je, po vašoj oceni, stavljena tačka na pitanje o podeli Kosova?

– Vlast u Srbiji verovatno će i dalje pokušavati da prodaje ideju tog „velikog kompromisa“, da se Srbija delimično obešteti za gubitak Kosova time što će dobiti deo kosovske teritorije, ali mislim da su krediti za ovu opciju davno potrošeni, ako su ikada i realno postojali.

Očekujete li priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije?

– Ne očekujem skoro priznavanje Kosova od strane Srbije, ali mislim da će neka vrsta prećutnog priznanja doći veoma brzo. Mislim da u Srbiji još postoji taj veliki politički tabu da se otvoreno govori o gubitku ili napuštanju Kosova, iako je već poprilično načet, ne samo od strane Čedinih liberala već i od Ivice Dačića, koji je nedavno otvorio temu podele Kosova ali je indirektno pa i direktno zapravo govorio o novoj realnosti i da Srbija treba da se konačno dogovori i pomiri sa albanskom realnošću na Kosovu i na Balkanu.