Kosovo – zemlja krvi

Slobodan Dukić
Autor 27.7.2017. u 17:16

Kosovo – zemlja krvi

Foto: info-ks.net

Julsko sunce obasjava žitna polja. Vetar povija klasje. Nabubrelo hlebno zrno čeka žeteoce. U klasju ćućore prepelice. Njih četrnaestoro miluje pogledom plod svojih težačkih ruku. A onda nebom proleću crne ptice. Sa njihovim krikom pojavljuju se jahači apokalipse. I oni nose srpove. Srpove smrti. Pod kišom metaka žeteoci padaju kao snoplje. Krvava žetva. Tog leta 1999. godine iza ubica ostalo je još jedno kosovsko polje smrti.

Iz neposredne blizine, na njivi, nepoznate ubice pucale su i usmrtile 14 težaka iz Starog Grackog. Sela u blizini Lipljana: Milovana Jovanovića (1969), Jovicu Živića (1970), Radovana Živića (1967), Andriju Odalovića (1967), Slobodana Janjuševića (1965), Mileta Janjuševića (1957), Noviicu Janjuševića (1971), Momčila Janjuševića (1946), Stanimira Dekića (1955), Božidara Dekića (1947), Sašu Cvejića (1973), Ljubišu Cvejića (1939), Nikolu Stojšića (1936) i Miodraga Tepića (1951). Iza njih ostale su žene, majke, deca. I spomenik u centru sela.

staro-gracko(4)

Foto: nspm.rs

Ovog 23. jula bilo je osamnaest godina od njihove pogibije. Toliko godina nije bilo dovoljno da se otkriju ubice žetelaca. Medjunarodni tužilac obustavio je istragu protiv osumnjičenih. Zbog nedostatka dokaza. Savršen zločin? U pravnoj nauci nema savršenog zločina. Ima nesvršene istrage, kaže Husnija Bitić, advokat i doktor pravnih nauka. Prema njegovim rečima svi odgovorni zatajili su u rasvetljavanju ovog gnusnog zločina. “Pazite! Ubistvo se dogodilo usred bela dana! A da to niko ne vidi!? Istraga traje 18 godina i… Slučaj nije rasvetljen. Pa to niko normalan ne može da shvati. Pitam, gde su sad ti mnogobrojni belosvetski eksperti UNMIK-a i EULEX-a. Negativnu ocenu zaslužuju svi organi gonjena. Tu mislim na kosovske i one u UNMIK-u i EULEX-u”, kategoričan je Bitić.

Porodice nedužnih žrtava i javnost u Srbiji, svih ovih 18 godina, otkako su pobijeni ratari, traže da istraga i pravosuđe na Kosovu pronađu ubice i kazne ih. Njima se pridružuju i humanitarne organizacije. Ali gust je veo ćutnje. Zakon sicilijanske mafije Omerta- tzv. kodeks ćutanja živi i na Kosovu. Paralisao je svedoke ovog, ali i drugih etnički motivisanih ubistava. Omerta glasi: “Ako preživim ubiću te”. Poznat je slučaj tajanstvenog nestajanja svedoka koji su trebali da se pojave pred Haškim sudom u procesu protiv Ramuša Haradinaja. Ubice od zaslužene kazne štiti i visoki zid mržnje Albanaca i Srba na Kosovu. Samo mrtav Albanac je dobar Albanac, reći će mrzitelji svega albanskog međ’ Srbima. A na drugoj strani? Poprilična količina etničkog ludila kao odgovor Udri, zakolji, da Srbin ne postoji, čuje se iz albanskog navijačkog gnezda na fudbalskim utakmicama. Kao i ono Čivša Škije (Jebem Srbe). Hašim Tači, predsednik Kosova se, baš kao i Vili Brant svojevremeno, nedavno poklonio žrtvama masakra u Starom Grackom. Pred seoskim spomenikom zatražio je da se pronađu ubice. Albanci kriju svoje eskadrone smrti koji su upadali na žitna polja kosovskih Srba. Preživelim komšijama, šalju poruku da zakatanče kuće. Pokazujući im da im predstoji put u Srbiju. Bežanija bez povratka. Korak po korak preostalim Srbima u albanskim sredinama zagorčava se život… ruše im se groblja, pali imovina, krade im se ledina, šume… Algoritam tako prepoznatljiv na razvalinama Jugoslavije. Uputstvo kako stvoriti etničku koheziju.

maxresdefault

Jedan drugi zločin iskače iz ovog obrasca. Godinu dana pre ubistva 18 žetelaca iz Starog Gracka, u kafiću Panda u Peći ubijeno je šestorica mladića. Petnaest ranjeno. U lokalu u kome su se okupljali samo Srbi. Ubijeni su bili srednjoškolci. Igrali su karte. Međ’ njih upadaju ubice sa fantomkama. Pucaju iz automatskog oružja. Iza njih krv do kolena. Preživeli, bauljajući, izlaze iz kafića. Devetnaest godina baulja i istina o ovome. Skače strelica na barometru odijuma prema Albancima. Po prepoznatljivom obrascu za zločin su optuženi Šiptari, kako Srbi podrugljivo nazivaju Albance. Laž ili istina, lebdi pitanje. Laž. To pred TV kamerama kaže Aleksandar Vučić, u to vreme ministar informisanja u Miloševićevoj vladi. Sadašnji šef države izrekao je nešto poput ovog “Bolje je da ćutimo”. I Srbija ćuti. Pokrila se ušima. Kriju se egzekutori. Iz zloglasne Miloševićeve Službe državne bezbednosti. Mladići iz Pande pali su kao žrtve idiotske biologije mržnje prema drugima. Dizajn prepoznatljiv iz izjava doktorke bioloških nauka Biljane Plavšić koja nije žalila žrtve međ Srbima da bi se uništili “genetski deformisani muslimani”.

Bal-kan. Zemlja meda i – krvi. I u njemu Kosovo – parče tog nesretnog evropskog poluostrva čiji je svaki pedalj natopljen krvlju. Kosovo – zemlja krvi.

Slobodan Dukić
Autor 27.7.2017. u 17:16

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija