ENG
Krvavi 29. novembar
Autor/ica 👤tačno.net
Povezani članci
Piše: Slobodan Dukić
Dečka su svi voleli. Mama pogotovo. Češkala ga je iza uva. Tepala mu. Omama, baka Hilde i Olgice, puštala ga je u kuhinju. A znamo koliko Nemci polažu na čistoću. Voleo sam ga i ja. Ali sam više voleo Jelicu, Hildinu i Olgicinu sestru iz mešanog srpskonemačkog braka. Igrali smo se mame i tate. Kao pravi bračni drugovi, žvakali smo istu žvaku. I Dečko je imao veze sa Nemcima. Jeo je iz nemačkog šlema. U dvorištu su još živeli baba i deda. Očevi roditelji. Oni nisu voleli ni mene ni Dečka. Mamu i komšije , pogotovu. Mamu jer im je “upropastila dete”. Omamu, Hildu i Olgicu, jer su bile Švabice.
Tata je tog dana došao iz Ikarusa. Sećam se ko danas. Imao je plavu bluzu i pantalone. Na nogama cokule. Mirisao je na mašinsko ulje. Voleo sam taj miris. Rekao je kako je sutra 29. novembar. Praznik je. Ne radi se i doći će njegov drug Mladen. Da završe posao oko Dečka. Mama je počela da plače. Mladen je došao sutra. I on je imao plavu bluzu. Nije mirisala na ulje i imala je neke čudne fleke, iako je bila oprana. Mladen je onda razvezao jednu veliku krpu. Iz krpe je sevnuo nož. Mama je pobegla u spavaću sobu i pokrila uši jastukom.
Tata je pozvao Dečka. Ovaj se odazvao kao pas. Onda su on i Mladen smotali Dečka. Oborili su ga na zemlju, a Mladen mu je zario nož u vrat. Dečko je urliknuo od bola. Oteo se i počeo da trči po dvorištu, dok mu je krv šikljala iz vrata. Mladen ga je stigao. Zajašio i nožem kopao po njegovom krvavom vratu. Mama je vrištala ispod jastuka.
Kad su Mladen i tata rasporili Dečka, dok se pušio njegov trbuh, naišla je druga baba. Mamina mama. Čim je otvorila kapiju ciknula je:Bezbožnici koljete svinju, a juče je počeo veliki post. Baba sa mamine strane bila je pravoslavka. Ona druga i deda Djura bili su katolici. Zato mamina mama nije ni pogledala u njihova vrata. Nikad nije mogla da oprosti mami što se udala za Hrvata. Baš kao i tetka. Ustvari, tetka se spandjala , kako je govorila baba, sa nekim Dobrijevićem. On je bio pilot Jugoslovenske kraljevske vojske, kad je moj deda sa majčine strane radio u Aeroputu. Tačnije, na aerodromu u Bežaniji. Kad je počeo onaj rat 1941. Dobrijević je pobegao svojima. Kažu avionom u Hrvatsku. Tetka je bila trudna, a komšiluk je govorio kako će roditi hrvatsko kopile. I moj otac je bio iz Hrvatske. A kad je baba, inače nepismena jednog dana našla njegovo ljubavno pismo u maminim stvarima, otišla je u komšiluk da joj ga pročitaju. Onda se vratila i rekla mami: Bolje da si našla crnog Cigana, nego tog Šokca. Mama je slušala svoje srce i nije se dala.
Ne za dugo. Tata je posle tog krvavog 29. novembra sve više boravio kod svojih. Majka me je, predosećajući opasnost, slala da prolazim pored stana tatinih roditelja. Da me deda i baba vide kao svog unuka. Nisu me gledali baš kao ni smrdljiv sir. Tata je bio sve nervozniji. Jedne večeri popeo sam se mu se u krilo, zagrlio ga a on mi je udario šamar. Sve je kasnije dolazio kući. A majka i ja tražili smo ga po kafanama u Zemunu. Spavao sam u kuhinji, a mama i tata u sobi. U neko doba noći probudila me je njihova svađa. Mama je govorila: Baci ga u klozet. Zbog tebe sam dobila picajzle! Ušao sam u sobu plačući i zatekao oca iznad majke sa dignutom šakom. Vrisnuo sam, a tata je ustao i rekao mi da sam mamadžija i plačipička. Ujutru je odneo stvari kod babe i dede, a mama je ponovo plakala.
Tako je počeo bratoubilački rat između Srba i Hrvata.
Autor/ica 👤tačno.net
