La vita e bela

Autor 22.3.2011. u 02:54

La vita e bela

Ona stara Trogrlićka ima dvistaosam godina. Stara Trogrlićka giba se milimetar po milimetar kao da saće se srušit. Zato staru Trogrlićku svi zovu đogerica. Svako jutro stara Trogrlićka otpiči slou moušn u spizu. Juče je stara Trogrlićka kupila po kila teleće žigerice i malo blitve. Za sto metri od kuće do dućana staroj Trogrlićki je tribalo uru vrimena. Stara Trogrlićka je izračunala da će joj za od dućana do kuće tribat baremko ura i po. Stara Trogrlićka je mislila: „Jel ima još iko da ima dvistaosam godina a da učini ovakvi đoging? Ima moj klinac!“ Stara Trogrlićka je još mislila: „Ako budem ovako zdravo živila i đogirala još jedno dvaes-tries godina, možda nikad i ne skviknem!“

Onda je naišla ona Domazetka i trgnila je staru Trogrlićku iz razmišljala. Domazetka je rekla: „Za gospu blaženu, gospojo Trogrlić, dajte mi da vam ponesem tu boršu! Pa ne možete vi sa dvistaosam godina teglit toliku spizu!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Ajme fala ti, ćerce! To će mi masu olakšat đoging!“ Domatezka je od stare Trogrlićke uzela boršu sa spizom i rekla je: „Nemate se šta zafaljivat! Pa zato služe susidi!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Aj ti, ćerce, da ne gubiš ritam! Meni triba jedno ura i po do kuće! Ako stignem za uru i dvajspet oboriću rekord!“ Domazetka je rekla: „Nou frks, ostaviću vam ja spizu isprid vrata! A vi na miru đogirajte!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Fala ti ćerce, bog te blagoslovija! I blažena divica takođe!“

Onda je za uru i po stara Trogrlićka pozvonila kod Domazetke na vrata. Domazetka je rekla: „Onda? Kako je proša maraton?“ Stara Trogrlićka je rekla: „Važno je sudjelovati! Puva mi je vitar u prsi, pa mi je malo lošiji rezultat! A i nisam našla spizu isprid vrata!“ Domazetka je opalila čudilo: „Ma nemojte mi reć?! Pa ostavila sam je davni dana!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Sve san pogledala, al nema je!“ Domazetka je rekla: „A jebate jarac, biće je neko ukra! Majko isukrstova kakvog sve svita ima! Pa to je za bogu plakat!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Štaš, ćerce moja, ljudi su postali škovace! Danas ti je opljačkat staru i nemoćnu ženu ka reć dobar dan!“ Domazetka je zlamenovala se i rekla je: „Strašno!“

Onda je stara Trogrlićka turnila nos kroz vrata i pitala je: „A šta ti to doma tako lipo miriše, a?“ Domazetka je porumenkila po obrazima i rekla je: „Ma evo san skuvala mrvu teleće žigerice na dolće garbo i pinku blitve na ulju!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Zamisli, baš san ja to mislila danas kuvat!“ Domazetka je zaškarpunila se for gas i rekla je: „Ha, koja slučajnost! Za nevirovat!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Al sad ne mogu kad su mi razbojnici ukrali spizu!“ Domazetka je rekla: „Pa uđite kod nas na obid, gospojo Trogrlić! Di ima za nas pet, biće i za vas! Ne možete sad zbog stoke lupeške ostat gladni!“

Sutra je ona Plazibatka staroj Trogrlićki pomagala nosit spizu. Plazibatka je njoj rekla: „Di ćete vi, gospojo Trogrlić, sa dvistaosam godina teglit toliku boršu! Dajte to meni!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Ma nije previše teško! Kupila san samo malo piletine i kumpira!“ Plazibatka je njoj uzela boršu i rekla je: „Ja ću vam to odnit i ostavit isprid vrata! A vi polako đogirajte do doma!“ Onda je za uru i po stara Trgrlićka pozvonila kod Plazibatke da rekne joj da joj je neko maznijo spizu isprid vrata. Plazibatka je zlamenovala se i rekla je: „Muko irudova! Krast tuđu spizu, pa to je načisto za nevirovat! Jel to došla sodoma i gomora na svit, recite vi meni?!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Štaš, ćerce, ljudi su postali teška govna! Danas ti je opljačkat starog i nemoćnog ka reć guten tag!“ Plazibatka je zakolutačila sa očima i rekla je: „Užas nad užasima!“

Onda je stara Trogrlićka turnila nos kroz vrata i pitala je: „Jel ti to miriše pileća juvica?“ Plazibatka je porumenkila po vratu i rekla je: „Je, skuvala san malo juvice! Imaćemo još batke na lešo i pire!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Vidi vraga, a ja mislila isto to danas kuvat!“ Plazibatka je blekasto se češkala po nosu i rekla je: „Ha, kakva koimcidentost! Život je baš čudan, jelda? Život piše jelovnike!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Al klinac ću sad skuvat kad mi je banda ukrala spizu!“ Plazibatka je rekla: „Pa uđite kod nas na obid, gospojo Trogrlić! Di ima za četvero usta, biće i za peta! Ne možete sad zbog bande lopovske gladovat!“

Moja mama je tati rekla: „Majkemi mile, meni je ogavno ovo šta Domazetka i Plazibatka rade od gospoje Trogrlić!“ Tata je rekao: „Od stare đogerice? A šta joj rade?“ Mama je rekla: „Jebu je u glavu, eto šta rade! I to se minjaju na šihte, već misec dana! A Trogrlićka ima dvistaosam godina, ne zna jadna ni di je ni odakle je!“ Tata je rekao: „Ja mislim da je ona iz Ilijade i Odiseje!“ Mama je režala: „Zamisli, molinte, idu joj ka pomoć nosit boršu iz dućana, a onda joj maznu cilu spizu! Svaki dan! I posli je još zovu na obid, ka ono, da ne ostane gladna! Pa to je mrkla strava!“ Tata je rekao: „Je, čoviče, to pari grčka tragedija! Kažem ti ja da je Trogrlićki ćaća Homer!“

Mama je rekla: „Ja to ne mogu podnit, majkemi! Mi tu moramo nešto učinit!“ Tata je rekao: „A štaš učinit, mišu? Pa nemoš slat panduriju na suside!“ Mama je rekla: „Otiću iz ovih stopa i do Plazibatke i do Domazetke! I jebaću im sve po spisku!“ Tata je rekao: „Ma daj, mišu, samoš napravit skandal u portunu!“ Mama je podviknila: „Pa šta onda?! Ne mogu mirno gledat kako tuke izrabljivaju staru i nemoćnu osobu!“ Tata je rekao: „Pa i nas tuka izrabljiva, i niko nas ne šiša!“ Mama je tatu značajski pogledala i pitala je: „A koja to tuka nas izrabljiva?“ Tata je zapiljio se u plafonjeru i rekao je: „Nije važno!“ Mama je tati unila se u facu i podviknila je: „E pa kad ti nije važno, onda ne pizdi! Ima nas koji imamo force reć nepravdi dosta! Ne možemo svi živit u moralnom rasulu!“ Onda je ona izgibala iz kuće i sjurila se niz portun do Plazibatke i Domazetke.

Moja mama je za po ure vratila se doma. Tata je nju pitao: „Onda? Šta je bilo?“ Mama je rekla: „Sve san im skresala u facu! Sve po spisku! Aaaa, lipo su me čule!“ Tata je rekao: „I? Oćel sad prestat?“ Mama je pitala: „Šta oćel prestat?“ Tata je rekao: „Pa oćel prestat staru Trogrlićku pljačkat u šihtama?“ Mama je rekla: „To neće! Ne pada im na pamet!“ Tati je uletila zbunjoza: „Kako, jebate? Pa šta su ti rekle?“ Mama je rekla: „Nešto su srale da imaju one pravo starim i nemoćnim osobama pomagat nosit spizu! Da šta mene kuri bolac kako to one rade! Da šta se ja tu pravim svetica! Da i njih izrabljiva ona krava pa ih niko živ ne šiša! Da ne mogu one glumit časne sestre ako je cila država ukurcu…“ Tata je rekao: „Eto viš, znači neće prestat! I šta si ti onda postigla?“ Mama je izbacila očnjake i rekla je: „Moja šihta je sridom i subotom!“

                                                                       x x x

Ja sam sa starom Trogrlićkom igrao na čovječe ne ljuti se. Ona meni svaki put sipne po deset kuna da dođem kod nje bacit paku čovječea. Stara Trogrlićka je mišala kockice i pitala je: „Jel ti, Robi, znaš ko je bija kralj Vilhelm?“ Ja sam rekao: „Neam blage!“ Stara Trogrlićka je rekla: „E viš, moj pokojni muž, koji je umra prije tačno stodvajsipet godina, bog mu da pokoj, on ti je bija general od kralja Vilhelma!“ Ja sam rekao: „N bava kua?“ Stara Trogrlićka je rekla: „Časna rič! A jel znaš šta to znači?“ Ja sam odmahnijo sa glavom da ne znam. Stara Trogrlićka je rekla: „Znači da stara Trogrlićka prima njemačku penziju, he-he-he… I to ne običnu njemačku penziju, nego generalsku!“

Stara Trogrlićka je izila mog pijuna na čovječeu i rekla je: „Ako zdravo živiš i redovno se baviš sportom, onda sa njemačkom penzijom u Hrvackoj moš nikad ne skviknit!“ Ja sam gledao u nju sa tupajom na kvadrat. Stara Trogrlićka je dignila ombrve i rekla je: „Jel ti znaš, Robi, koja je šema da sam ja doživila dvistaosam godina?“ Ja sam rekao: „Ne znam!“ Stara Trogrlićka je rekla: „Humanitarni rad! Naprimjer primjera, svaki misec odvojiš jedan dil penzije i pomogneš par obitelji da nabave si spizu! I odma ti se popravi zdravlje!“ Meni je uletilo čudilo: „Od humanitarnog rada?“ Stara Trogrlićka je rekla: „Ovkors! Samo ne smiš to radit bezveze, ka karitas! Nego moraš imat neki sistem!“ Ja sam pitao: „Kakvi sistem?“ Stara Trogrlićka je rekla: „Takvi da mi tuke kuvaju, a ja imam vrimena za đoging!“

  Robi K. (IIIa)

Autor 22.3.2011. u 02:54

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija