Neki novi klinci

Povezani članci

• „30 godina od pada Berlinskog zida: Šta je ostalo?“
• Zija Dizdarević: ZAVNOBiH – obezvrijeđena dragocjenost
• Još jedna žrtva vladike pedofila?
• SRLJA LI BIH I BALKAN U 92
• Michel Slomka: “Srebrenica, povratak na zemlju”
• Informisanje u mariborskoj kasarni ’86

“Ne znam da li ste primetili tu ekspanziju infantilnih ljudi
 koji se neprekidno žale kako im je neko uskratio sve
 lepote detinjstva, pa sada imaju opravdanje za to da se
 ponašaju potpuno neprilagođeno svojim godinama.
Izgleda da nam i deca nedvosmisleno pokazuju da je
svet odavno počeo da se kreće unatraške, kao u onoj
kratkoj priči F. Scott Fitzgerald-a iz 1921. godine o
 čoveku koji se rodio kao starac. Tada su svi bili ubeđeni
 da je to potpuna fikcija, a danas već postoje takvi
slučajevi. U pravoj stvarnosti. Kuku nama.”

Ne znam da li ste nekada čuli za Thylane Léna Rose Blondeau? Šta, zvuči vam poznato ili nemate pojma? Pa i ja bih vam do juče rekao da „nemam blage veze ko je to”, da se njeno lice nedavno nije pojavilo na naslovnoj strani francuskog „Vogue”-a. Bila bi to još jedna u nizu naslovnih strana tog glossy modnog bukvara, da u centralnom editorijalu magazina ne dominira telo te nesvakidašnje desetogodišnje devojčice, inače kćerke fudbalera Patricka Blondoau-a i modne kreatorke Véronike Loubry. Fotografije Dani Brubaker, na kojima Thylane pozira razgolićeno poput iskusnih foto-modela., nosi zlatnu haljinu s dubokim V izrezom, uslikana tako da se vidi grudni deo i stomak, blago rečeno šokirale su i podelile javnost. Ona na tim fotografijama nosi štikle, pući usta izazovno, a na nekim slikama leži u veoma provokativnim pozama na pokrivaču s tigrovim šarama. Negativne reakcije i oštri napadi, uprkos oduševljenosti modnog maga Toma Forda, primorali su njenu majku da ugasi Facebook grupu, kao i nalog na tumblr-u.

U jednoj od emisija „Devojčice i dijademe” veliki šok izazvala je devojčica po imenu Maddy Jackson. Njena majka je oduševljeno pustila svoju ćerku da izađe na scenu preobučena tako da je maleno dete nosilo brushalter sa umecima i C korpama, kao i jastučiće za podizanje stražnjice. Pokušavajući da imitira američku country pevačicu Dolly Parton, slatka Maddy se ponosno uvijala ispred frenetične publike u Barby pink kombineznu, zabacujući u stranu svoju sveže izblajhanu kosu. Na opšte zgražavanje prisutnih, uključujući i samog stilistu emisije, njena baka je izjavila da novčana nagrada koju pobednice dobiju može da im obezbedi skupe škole i mnogo igračaka.

U istoj toj emisiji pojavila se i izvesna Paisley Dickey, trogodišnja klinka odevena u kostim poput onog koji je nosila Julia Roberts u ulozi prostituke u filmu „Zgodna žena”. Suludi outfit bila je zamisao devojčicine majke Wendy, koja je bila iskrena da prizna da je sama iskreirala takvu odeću. Ona je uprkos tome što je nakon gostovanja u emisiji „Dobro jutro, Ameriko” počela da dobija i pretnje smrću, hladnokrvno izjavila da je ideja bila da ljudi vide komediju iza svega toga, a ne plen za pedofile.

Kao što ste i sami svesni, dosta toga se promenilo odkad smo mi bili mali. Zapravo, promenilo se sve, a da toga začudo nismo ni svesni. Kao da puštamo da nas brzina vremena gazi, dok ostajemo nemi nad promenama koje se dešavaju mimo nas. Samo nas ponekad, ovakvi ekstremni primeri trgnu iz uspavanosti i pokažu da je svet zapravo postao jedno poputno nenormalno mesto. Ili samo mi mislimo da nije normalno? Sve ono čemu smo se nekada smejali u filmovima i mislili da nema šanse da se ostvari, te iskrivljene parodične projekcije budućnosti, postale su nažalost vrlo stvarni događaji. I počinju da zbunjuju.

Nekako mi se čini da šta god mislili o tome da klinke od tri godine već izgledaju kao skupe ulične kurve, slagali se sa tim ili se pak zgražavali, razvoj svetske civilizacije nekako ide svojim tokom. Onako kako hoće, bez da nas iko išta pita. Rađaju se tako ta starmala deca, koja će uskoro već posle mesec dana života, početi da koriste antirid kreme, čisto radi prevencije. Svet u kome je najozbiljniji problem postao kako što duže zadržati mladost na licu i ne ostariti nikad, pustio je da deca na neki čudan način postanu monstrumi novog doba. Današnja deca više nego ikad mogu da vas zapanje svojim izjavama koje ste nekada mogli da čujete samo iz usta odraslih. I zaista, kao da se ceo svet izvrnuo naglavačke, pa će te horde prerano sazrele dece, poput nekih hibridnih Granny Smith jabuka u gajbi supermarketa, zauvek ostati takve i nikada se neće pokvariti. Deca sa neograničenim rokom trajanja. Toj deci roditelji ne kupuju lutke, već skupe brendirane tašne. Toj deci ne čitaju bajke, već modne magazine. Ta deca umesto vitamina, uzimaju antibejbi pilule. Ta deca ne puše grisine, već prave cigarete. Ta deca umesto parama iz Monopola, plaćaju kreditnim karticama. Ta deca ne slušaju mamu i tatu, mama i tata slušaju njih.

I zar je sada važno je kriv za sve to? Kako uopšte može da se utvrdi ko je dopustio tim klincima da se tako ponašaju? Gde su oni to mogli da vide? Koga oni to oponašaju? Nije valjda za sve kriva televizija i Internet. Ima dece kojima je to strogo zabranjeno, pa su opet takva. Taj sindrom zabune toliko je snažan i probija se kroz sve pukotine društva zalazeći u svačiju glavu. Ta opšta površnost izgleda je zavladala svima nama, čak i onima koji misle da su svesni onoga šta se dešava. Njima možda još više. Bojim se da je taj potpuno iskrivljen pogled na stvari ušao u naše hromozome i sada se prenosi sa deteta na dete.

A znate ono – deca nisu kriva. Krivi su odrasli koji se zapravo ponašaju kao deca. Ne znam da li ste primetili tu ekspanziju infantilnih ljudi koji se neprekidno žale kako im je neko uskratio sve lepote detinjstva, pa sada imaju opravdanje za to da se ponašaju potpuno neprilagođeno svojim godinama. Izgleda da nam i deca nedvosmisleno pokazuju da je svet odavno počeo da se kreće unatraške, kao u onoj kratkoj priči F. Scott Fitzgerald-a iz 1921. godine o čoveku koji se rodio kao starac. Tada su svi bili ubeđeni da je to potpuna fikcija, a danas već postoje takvi slučajevi. U pravoj stvarnosti. Kuku nama.

Perspektive in refleksije, Življenje na dotik  (EPK Maribor 2012)