Nije šija, a nije ni vrat

Povezani članci

• Zlatko Dizdarević: Ukrajinsko-arapska zima
• Aleksa Milojević, ekonomista: BiH je kolonija, a mi smo robovi
• Podrška Zahtjevu za život i dostojanstvo stiže iz Unsko-sanskog kantona
• Kasim iz Vinkovaca
• Balkan i mir: Zašto Sarajevo nikad nije napravilo Park pravednika
• Špijunski izvještaj br. 386/16

Ova vlast, kao i ona pre nje, koristi postojeći sistem kako bi učvrstila i produžila vreme svoje vladavine na duži vremenski period. Iz tog razloga teško da se od ove vlade može očekivati da ispuni uslove “okupljene opozicije”. Posledično, ako nešto ne možete sami postići nemojte se mešati sa mekinjama kako vas ne bi pojele svinje.

Onog trenutka kada je objavio da ima važnijih poslova od raspisivanja izbora, jedan deo opozicije je ukazao na promenu u premijerovom ponašanju. Konstatovano je stanje straha. Nekoliko nedelja kasnije njih devet “veličanstvenih” se okupilo. Razlog: strah da neće biti fer izbora. Političke organizacije koje tvrde da su opozicione se nisu okupile da bi pravile izbornu koaliciju, već da bi razgovarale kako da dopru do “uplašenog” premijera i ubede ga da stvori uslove za održavanje demokratskih i poštenih izbora. Nada se okupljena opozicija da će današnja pozicija uraditi ono što neki od okupljenih nisu hteli ili mogli u svoje vreme. Dosta toga što nije uradila prošla uradila je sadašnja vlast. Možda premijer ispuni novu želju opozicije. Ono što nije jasno jeste kako mogu to od njega da očekuju.

Nije tajna da je izborni sistem loš. Međutim, on je bio loš i pre dolaska naprednjaka na vlast. Proporcionalni izborni sistem kakav je bio onda, i danas je na snazi. On omogućava izbor “narodnih” poslanika koji ne izražavaju direktnu volju birača, već su imenovani voljom stranačkih lidera ili ucenjivačkom moći lidera koalicije. Iz tih razloga danas u Skupštini možemo videti neprofesionalno i neetičko ponašanje velikog broja narodnih poslanika što iz vladajuće bulumente, a što iz onoga što sebe naziva opozicijom. Rezultat ovakvog izbornog sistema je i veliki broj stranaka u vršenju vlasti. Nekada je to bila vlada premijera Mirka Cvetkovića. U radu te vlade je učestvovalo 17 stranaka, a čak pet ministara dolazilo iz stranaka sa značajnim ucenjivačkim potencijalom. Danas je to vlada Aleksandra Vučića na koju ne bih trošio reči.

Sasvim je u redu i opravdano tražiti promenu izbornog sistema. On direktno utiče na stanje institucija koje se može okarakterisati kao veoma loše i koje nije takvo od juče. Ono što nije u redu jeste da upravo oni koji su 12 godina bili na vlasti danas traže da se menja nešto što im je, izgleda, odgovaralo dok su bili “u punoj snazi”. Takođe, nije u redu da ih u toj borbi podrže predstavnici nove opozicije, jer im na taj način daju ništa drugo do legitimitet.

Sigurno je da politički život danas u Srbiji krase moralno i fizičko nasilje u svetlu medijskog mraka i urušenih institucija. Poslednjih nekoliko godina izbori su se odvijali u atmosferi straha, nasilja, pritisaka i kupovine glasova.  Takođe, ne postoje ravnopravni uslovi za sve igrače na političkoj sceni, kao ni mogućnost da se različiti pogledi na probleme međusobno sučeljavaju.  No, za to nije kriva naprednjačka ološokratija, već oni koji su u prvih 12 godina od petooktobarskih promena svojim (ne)radom stvorili uslove i ambijent za njihovo nastajanje i bitisanje. Stoga, opravdano je tražiti minimum saglasnosti koji mora postojati u civilizovanom svetu, ali ne zajedno sa onima koji su tobože stvarajući civilizovan svet stvarali “budućnost u koju verujemo”.

Da je u vreme svoje vladavine deo okupljenih umesto proporcionalnog uveo npr. mešoviti izborni sistem uz istovetno povećanje cenzusa za koalicije i smanjivanje broja biranih poslanika za Parlament, danas bi politička scena Srbije bila dosta drugačija, a „demokrate“ ne bi morale pozivati birače na bojkot izbora. Mešoviti izborni sistem i veći cenzus za koalicije doveo bi do uređenja političke scene u Srbiji i smanjio broj stranaka u vršenju vlasti. Manji broj poslanika znači efikasniji Parlament. Danas bi u Parlamentu sedeli (i radili) kvalitetniji i odgovorniji ljudi koji bi se ozbiljno bavili donošenjem zakona, a ne samopromocijom i promocijom stranaka iz kojih dolaze. Za trenutno stanje nisu krivi naprednjaci. Oni samo koriste benefite minulog (ne)rada svojih prethodnika.

Ovu vladu ne zanima promena izbornog sistema, a time ni rešavanje problema korupcije i uvođenje koncepta dobre vladavine. Ona se bavi ispunjavanjem političkih uslova međunarodne zajednice i simulacijom ekonomskih reformi. Ova vlast, kao i ona pre nje, koristi postojeći sistem kako bi učvrstila i produžila vreme svoje vladavine na duži vremenski period. Iz tog razloga teško da se od ove vlade može očekivati da ispuni uslove “okupljene opozicije”. Posledično, ako nešto ne možete sami postići nemojte se mešati sa mekinjama kako vas ne bi pojele svinje.