NOSTALGIJA KOLONIJALISTA

Čedomir Petrović
Autor 12.9.2013. u 14:37

NOSTALGIJA KOLONIJALISTA

Ako se sve ponavlja a ponavlja se, doćiće vreme kada ćemo se pobuniti i tražiti nezavisnost kao nekadašnje kolonije. Dobićemo je i ponovo ćemo ubrzo početi da propadamo, jer Srpski narod od svog postanka, grčevito ne menja i zadržava svoje osobine, naročito one loše a njih je isuviše mnogo.   

Piše: Čedomir Petrović

Kada su najmoćnije zemlje shvatile da negde daleko postoje krajevi koji su bogati sirovinama, začinima, dragim kamenjem, aromatičnim biljkama i mnogim drugim bogatsvima, čitave pljačkaške flote brodova kreću na osvajanje teritorija i uspostavljanje vlasti.

Do svega ovoga dolazi usled očajne potrebe Starog sveta za ekonomskim i privrednim razvojem, jer je u srednjem veku privreda bila pred umiranjem a stanovništvo na ivici opstanka.
Ubijali su neposlušne, stvarali robove, krali i odnosili u svoje zemlje sve što se moglo krasti. Prekrštavali narode u svoju veru. Na najnečovečniji način otimali tuđe i koristili besplatnu radnu snagu. I to traje toliko dugo da ulazi i u XX vek, kada pod velikim pritiskom sveta pijavice nevoljno napuštaju svoj plen.

Nepogrešivo, posle nekoliko vekova, u to vreme najjače kolonijalne sile danas samo sile, uz pomoć Evropske unije i SAD na perfidniji i ne toliko grub način kao nekada dolaze do svojih novih kolonija, primanjem istih u Evropsku uniju. Razlika je što su nekada upadali nasilno na tuđe teritorije i proglašavali ih svojim. Danas je situacija obrnuta. Velike, moćne i bogate sile koje drže Evropsku uniju i sa SAD veliki deo sveta, nemaju više interesa za osvajanjem na starinski način. Nisu im potrebni brodovi, velika ulaganja u neizvesna putovanja i godine čekanja. Sada njima na vrata dolaze oni koji nemaju hleba da jedu.

Šta može EU da dobije od Rumunije, Bugarske, Češke, Slovenije, Hrvatske … pa jednog dana i od nas? Veoma malo. Zemlju? Negde veliku i plodnu za bedne pare. Poneki rudnik, šume za sečenje, vodenu snagu, mesta za skladištenje otrovnog otpada, poligon za vojne vežbe NATO pakta, jeftinu radnu snagu … Kao naknada doćiće neke strane firme, ne da pomognu nego da profitiraju. Dobiće se neki kredit od MMF. Malo bespovratni, da te navuku, kao šibicari na ulici, pa onda veliki koji ćemo otplaćivati samo kada budemo počeli da radimo. Moramo postati deo sistema. Stalno se borimo za uspostavljanje nekih sistema a sada nam se pruža šansa da uđemo u uniju koja će nam državu uvesti u red i sistem u kome žive najveće zemlje Evrope. To se mora platiti.

Mi sami sebe ne umemo i ne znamo da vodimo. Samouništavali smo se kroz celu istoriju. Potreban nam je staratelj. Moramo sve da učimo od početka. Da hodamo, da govorimo, da živimo. Kao težak bolesnik posle pretrpljenog moždanog udara.

Tražiće da se kao Bela rasa ali uvek daleko ispod njih, malo civilizujemo, kulturno malo uzdignemo. Veruju, kao i mi, mada niko u to nije sasvim ubeđen, da smo daleko od pagana i vandala kojima su morali nekada nasilno da nameću svoju kulturu. Neće nam slati misionare i neće nas terati da menjamo veru, jer i njih već ima dovoljno.

Ako se sve ponavlja a ponavlja se, doćiće vreme kada ćemo se pobuniti i tražiti nezavisnost kao nekadašnje kolonije. Dobićemo je i ponovo ćemo ubrzo početi da propadamo, jer Srpski narod od svog postanka, grčevito ne menja i zadržava svoje osobine, naročito one loše a njih je isuviše mnogo.

I to je to.

Većina je za ulazak u Evropsku uniju što je sasvim normalno ali nije zgoreg pomisliti nekada i na sve ovo.
Svaka situacija u kojoj se nađe jedna zemlja, mora da se sagleda iz mnogo uglova i tek nakon toga donese odluka.
Srbija nema tu mogućnost. Ostaje joj samo jedan ugao. Nametnut a onda i lakše prihvatljiv.

Čedomir Petrović
Autor 12.9.2013. u 14:37