Paralelne institucije

Autor 26.8.2011. u 07:24

Paralelne institucije

Od kada živim u Srbiji, a to je punih dvadeset godina, osećam da obitavam u državi paralelne realnosti. Trenutno je ‘in’ braniti paralelne institucije na Kosovu koje su proizvod šizofrene politike Srbije, bilo da se  radi o ‘crvenim linijama’ koje se ne mogu preći ili pak o evropskim integracijama. Bilo kako bilo, u borbi na oba fronta Srbija beleži neverovatne rezultate. Ovde se više ne može govoriti ni o porazu, niti o nepravdi ili bilo čemu smislenom – Srbija naprosto srlja u ludilo. Već sam i sebi dosadio govoreći o nadi u razumne promene posle petooktobarskog prevrata, ovde kao da nikome nije stalo da se ponaša iole racionalno. Srbija već dvadeset godina tavori sa političkim kreaturama koje nisu ništa drugo nego go ludak do ludaka. Ovi ludaci su vrlo uporni u izgradnji i očuvanja stanja pomerene realnosti jer samo tako mogu da opstanu na javnoj sceni. Što je najgore oni su vremenom razvili čudesan sistem aktiviranja ‘primalnih’ emocija koje izazivaju agresivno ponašanje, da ne kažem mržnju, kod građanki/građana ove napaćene zemlje. ‘Majstori svog zanata’ su uspeli da objektivnu mržnju, koju građanke/građani osećaju prema političarima, usmere na druge razne subjekte i objekte koji, navodno, ne dozvoljavaju Srbiji da se razvija kao normalno demokratsko društvo. Pa nam tako smeta dobar deo sveta jer ne prepoznaje našu vekovnu borbu za istinu i pravdu. Smetaju nam i ‘saveznici’ jer su skloni izdaji, a o domaćim izdajnicima i plaćenicima da i ne pričamo. Niko nije dobar, niko nam ne valja! Ovaj svet postoji samo da bi bio protiv nas i smišljao nam svakojake pakosti i psine. E, zato Srbija smišlja svoj imaginarni svet u kome vladaju paralelne institucije. Ne postoje paralelne institucije samo na Kosovu – one su sveprisutne u Srbiji, a isti taj duh otkačene realnosti dominira i u odnosu sa spoljnim, tzv. stvarnim svetom. Jedini političar koji je pokušao da se nosi sa ovim ludilom bio je Zoran Đinđić, ali duboko ukorenjena demencija ‘tradicionalnih’ srpskih politikanata nije dozvolila da  Premijer uspe u svom naumu. Sve su učinili da ga uklone iz svog sveta i na kraju su i uspeli, a Premijer je platio glavom jer je ukazivao upravo na sumanuto ponašanje ćaknute ‘elite’. Posle ubistva Zorana Đinđića i njegovi bliski saradnici su pohrlili u «svetao dan» i kao da su jedva dočekali da se reše balasta razumnosti i bace u zagrljaj dobro poznatog ludila. Danas se u toj sumanutoj masi jedva i raspoznaju tragovi ‘demokratskih promena’ i retki izuzeci su tu samo da potvrde pravilo da živimo u zemlji ludaka na brdovitom Balkanu…

«Gadafi je bio naročito naklonjen Srbiji i prilikom obračuna sa pobunjenicima on je unajmio veliki broj bivših veterana sa područja nekadašnje Jugoslavije da mu pomognu. Među njima je bio impozantan broj Srba. Kako je vreme odmicalo, jedan po jedan svi su ga napustili, navodi za “Tajm”, Mario, Hrvat iz Bosne, koga je Gadafi angažovao da se bori protiv pobunjenika.“ (Blic, 25.08.2011. – Ispovest hrvatskog plaćenika)

Neverovatno, zar ne? No, kada bolje razmislim nema tu ništa čudno… Srpski borci-Džedaji samo su sledili ‘logiku’ svog primalnog instinkta-ludila, a pri tome su i dobro naplatili svoje usluge jer i borba za paralelnu stvarnost košta. Isti ovi ‘veterani’ su radili o glavi i Zoranu Đinđiću; paradirali ulicama Beograda tražeći samo njima znanu pravdu za kriminalce i ubojice; ismejavali pravosudni sistem Srbije i pri tome bili potpomugnuti od strane političke ‘elite’. Isti ovi frikovi razmileli su se po svetu nudeći svoje usluge u svetoj misiji širenja ludila i haosa. Ako Gadafi preživi gnev ‘pobunjenika’ najbolje bi mu bilo da se preseli u Srbiju, a pri tome i ponese svoje krvavo zarađene milijarde kako bi pomogao posrnuloj srpskoj ekonomiji. Eto sreće prevelike… Gadafija za predsednika, guvernera banke i glavnokomandujućeg udruženih snaga srpsko-libijske vojske! Desna ruka Predsednika biće niko drugi do Miodrag Ulemek alias Legija koji će trijumfalno srušiti zidove svog ’sužanjstva’ i gvozdenom pesnicom uvesti red-rad-stegu među oduševljeno građanstvo. Biće “jauk i škrgut zuba”, biće “krv i suze”, ali će Srbija ponovo biti Stradija gde vladaju ćaknuti pistolerosi i raspomamljeni političari. Omamljeni mirisom tamjana i ritmom ratničkih bubnjeva krenućemo u bolju prošlost. Teško vama razumni jer će vas Bog ispljunuti iz usta svojih…

“Mi bi trebalo što pre da iniciramo jedan širi međunarodni razgovor o statusu severnog Kosova, u vezi naravno i sa Rezolucijom 1244, tako da, koliko god je moguće, normalizujemo odnose sa Prištinom kako bismo mogli da sarađujemo i trgujemo i da to ne bude nikakva smetnja našim pregovorima za ulazak u EU”, rekao je Mićunović u intervjuu današnjoj “Politici”.” (Blic, 25.08.2011. – Srbija da pokrene razgovor o statusu severnog Kosova)

Eto o čemu ja pričam…  Obrisi razumnog ponašanja kod srpskih političara se javljaju tek posle ’balvana’, paljenja i rušenja. Pa kako da normalan svet razume srpske političare  kada pokušavaju da opravdaju suludo ponašanje predstavnika paranormalnih institucija? Ko su uopšte ti ’paranormalni’? Ko im omogućava da nesmetano dođu do graničnog prelaza i pretvore ga u pepeo? Pa, to više nije važno za ’velike mešetare sviju hulja’, oni bi sada da razgovaraju hladne glave jer je ekonomski interes Srbije ugrožen. Hrvatska je već ’stavila šapu’ na vekovno srpsko tržiste na Kosovu i najedanput, radi ugroženog profita od nekoliko stotina miliona eura, srpski političari – tipa Mićunović pozivaju ponovo na pregovore i borbu diplomatskim sredstvima. I sada ide stara i već dobro poznata priča – pristaćemo na sve jer je to u interesu građanki/građana Srbije, a sve u svrhu odbrane našeg državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta koji nam je opet zagarantovan rezolucijom 1244. Pa to više ne bi ni pas sa maslom kusao… Ovakvih i sličnih frazetina smo se naslušali tokom godina ludovanja naših ’elita’ a iza njih ne stoji ništa drugo nego ” do neprepoznavanja dovedena suština prevare” – kako je to Džoni lepo rekao. Sada će prihvatiti, radi ’viših’ interesa, i carinike nezavisnog Kosova, i carinski pečat države Kosovo i ko zna šta još. Živi bili pa videli… Shvatili su mešetari da je vreme šverc-komerca prošlo i da više ne mogu da zarađuju na robi koju šalju iz Srbije, a koja se dalje distribuira preko predstavnika paralelnih institucija na severu Kosova. Udarilo po džepu… Ali će zato isti ti mešetari sada tražiti neki drugi modus kako bi nastavili da zarađuju, a nama opet da prodaju priče o suverenitetu i integritetu. Jebo vas suverenitet i integritet! Pa ljudi moji zar smo stvarno toliko ludi!? Dok nama ’dižu uši’ pričama o neotuđivosti Kosova isti ti predstavnici ludih elita i paranormalnih institucija trpaju pare u džep, a posle se hvale kako su bili nepopustljivi u borbi za sveto Kosovo. E pa jebalo vas više i Kosovo i sve paralelne institucije. Izvinite što psujem, ali ja više nemam reči za njih do ovih najgorih… Žarko Korać je u intervjuu za E-novine rekao: ”I onda se može postaviti opravdano pitanje, šta u Srbiji uopšte znači biti politička ili društvena elita? Ako elita govori jezikom ulice, ko će govoriti jezikom prosvećenosti?” Lepo je na to ’odgovorio’ jedan moj prijatelj: “Pa, ulica”! Ludo zvuči, zar ne? Samo ko će biti ti „heroji naše ulice“? Moja generacija to očigledno nije bila niti će biti jer svi smo cepljeni istim ludilom.

 


Autor 26.8.2011. u 07:24

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija