POČINJE „DESANADERIZACIJA“ SRBIJE – SLUČAJ DINKIĆ

Autor 22.6.2012. u 09:50

POČINJE „DESANADERIZACIJA“ SRBIJE – SLUČAJ DINKIĆ

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira dešavanja na Bliskom istoku i Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji posle održanih predsedničkih, parlamentanih, pokrajinskih i lokalnih izbora sa naglaskom na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i formiranju nove Vlade Republike Srbije. Iz analize „POČINJE ’DESANADERIZACIJA’ SRBIJE – SLUČAJ DINKIĆ“ objavljujemo najzanimljivije delove.

SRBIJA:

POČINJE „DESANADERIZACIJA“ SRBIJE – SLUČAJ DINKIĆ

 

U Srbiji su nedavno završeni predsednički, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Na predsedničkim izborima pobedio je Tomislav Nikolić (Srpska napredna stranka-SNS), koji je 31.maja 2012. godine preuzeo predsedničku dužnost. 

Na parlamentarnim izborima najviše glasova osvojila je koalicija „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“ (24,01%), zatim koalicija „Izbor za bolji život – Boris Tadić“ (22,07%), koalicija „Ivica Dačić – SPS, PUPS, JS“  (14,54%), itd. 

Iako je pobednik parlamentarnih izbora Nikolićeva Srpska napredna stranka (SNS) (24,01%) uvažavajući demokratske principe ta stranka bi trebala sastaviti novu Vladu Republike Srbije. Međutim, paradoksalno je da izborni gubitnik Tadićeva Demokratska stranka (DS) pokušava sastaviti novu Vladu Republike Srbije. Time se dovodi u pitanje smisao demokratskih izbora, jer se na ovakav način sve svodi na postizbornu matematiku sakupljanja podrške najmanje 126 poslaničkih mandata kako bi se mogla izglasati nova vlada Srbije. 

Formiranje vlade odvija se u atmosferi snažnog pritiska EU, koja zahteva od Srbije da započne borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije odnosno započne proces „desanaderizacije“ Srbije kao što je to započeto u Republici Hrvatskoj. Taj proces znači, da je potrebno početi procesuirati najviše predstavnike vlasti u Srbiji zbog počinjenog organizovanog kriminala i korupcije. Pošto još uvek nadzor u Srbiji uglavnom drži i kontroliše Demokratska stranka kao srpskog Ivu Sanadera Demokratska stranka po principu „bolje on nego ja“ odredila je Mlađana Dinkića, predsednika Ujedinjenih regiona Srbije (URS). Upravo zbog toga Boris Tadić ne želi Mlađana Dinkića u novoj Vladi Srbije, jer bi to otežalo proces njegovog hapšenja, koje bi bacilo senku na njegovu vladu. EU, između ostalog, interesuje gde je posle demokratskih promena 5. oktobra 2000.godine „nestao“ novac Miloševićevog režima na računima u inostranstvu, posebno na Kipru, i kakva je u tome uloga Mlađana Dinkića. 

EU je svoje zahteve za procesuiranjem odgovornih za počinjeni organizovani kriminal u Srbiji pojačala posle otvaranja istrage u Austriji meseca septembra 2011. godine zbog kupovine mobilnih operatera u regiji od strane austrijskog državnog Telekoma, od kojih se posebno ističe „Mobtel“ te zahteva iz rezolucije Evropskog parlamenta (EP) od 29. marta 2012. godine u kojoj se od Srbije zahteva da izvrši reviziju spornih privatizacija. Posebno se ističe preduzeće „Mobtel“, koje je prodano kontroverznom austrijskom biznismenu Martinu Schlaffu, kasnije norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra. 

Međunarodni institut IFIMES je u prethodnim analizama upozoravao, da pojedini najviši funkcioneri Demokratske stranke deluju kao organizovana kriminalna grupa. Dvanaest godina vladavine Tadićeve Demokratske stranke predstavlja period kompromitacija i povezivanja sa organizovanim kriminalom i korupcijom. To ilustruju mnogobrojni primeri. Neke od primera je navela i EU u rezoluciji Evropskog parlamenta donesenoj 29. marta 2012. godine. EP zahteva od vlasti u Srbiji da provede istrage i reviziju spornih privatizacija u 24 preduzeća. 

Istrage pomenutih privatizacija ukazuju na ključnu ulogu u većini spornih privatizacija Borisa Tadića i pojedinaca iz vrha Demokratske stranke i Mlađana Dinkića, predsednika G17 Plus i lidera Koalicije Ujedinjeni regioni Srbije (URS). Evropska unija iznela je ozbiljne primedbe na zakonitost provedene privatizacije, posebno u preduzećima „Sartid“, „Jugoremedija“, „Mobtel“, „C market“ i „ATP Vojvodina“. EU zahteva od vlasti u Srbiji, da odmah skinu oznaku tajnosti sa dokumenata o privatizaciji i prodaji spornih preduzeća, koji su do sada bili označeni državnom tajnom što je u suprotnosti sa profesionalnim i evropskim standardima. 

Ukoliko bi Demokratska stranka ponovno formirala Vladu Srbije imali bi situaciju, da reviziju spornih privatizacija vrši ista vlast, koja je i provodila sporne privatizacije. Postavlja se pitanje kako će srpska vlada isplatiti oštetu svima onima kojima je prouzrokovana šteta spornim i nezakonitim privatizacijama. Ekonomski stručnjaci upozoravaju, da ukoliko bi došlo do novčanih isplata ošteta to bi prouzrokovalo bankrot srpske države. Zbog toga se predlaže, da se izvrši konverzija naknada za prouzrokovanu štetu u vlasničke delove pojedinih preduzeća i tako izbegne bankrot države Srbije, a time zadovolji pravda i istovremeno ispune uslovi EU. Zboga toga je nužan dogovor između Vlade Srbije i oštećenih pojedinaca i pravnih lica. 

Međunarodni institut IFIMES smatra, da na zahtev EU reviziju spornih privatizacija moraju vršiti nezavisne međunarodne revizorske institucije uz snažan međunarodni monitoring. Većina provedenih privatizacija u Srbiji nisu privatizacije u pravom značenju te reči nego se radilo o transferu vlasničkih prava, jer dosadašnje privatizacije uglavnom nisu predstavljale investicije. Greenfield investicije su motori razvoja svake države, a država kroz različite oblike subvencija može podstaći i pomoći privredni razvoj. 

Hapšenjem i procesuiranjem Mlađana Dinkića bili bi privremeno sačuvani pojedinci iz vrha Demokratske stranke, a zadovoljena EU, jer bi se pokazalo da je konačno jedan visoki srpski državni funkcioner završio u zatvoru. Procesuiranje Dinkića neće abolirati vrh Demokratske stranke, ali će sasvim sigurno za neko vreme odgoditi njihovo procesuiranje. Slično se desilo i u Hrvatskoj kada su uhapšeni i procesuirani Ivo Sanader i Damir Polančec, predsednik i potpredsednik Vlade Republike Hrvatske, dok su ostali prolongirali, čak i izbegli procesuiranja mada su takođe odgovorni.

 

TADIĆ NE MOŽE IZBEĆI ODGOVORNOST

 

Kroz spornu privatizaciju „Mobtela“ posredovanjem Martina Schlaffa „Mobtel“ je prodan norveškom operateru „Telenor“, a Boris Tadić je bio predsednik Upravnog odbora „JP PTT saobraćaja Srbije“, koja je bila suvlasnik „Mobtela“ i istovremeno je bio ministar telekomunikacija. 

Za vreme rukovođenja ministarstvom telekomunikacija u dužem vremenskom periodu Boris Tadić bio je predsednik upravnog odbora „JP PTT saobraćaja Srbije“, koja je imala zajedničku kompaniju „Mobtel“ sa Bogoljubom Karićem. Iz tog perioda nije razjašnjena uloga Borisa Tadića u postupku pokretanja stečaja, utvrđivanja visine unetog osnivačkog kapitala, u pripremi kompanije za prodaju za kupca, koji se vezuje za njegovu Demokratsku stranku, sponzorstva koja su išla po nalogu Borisa Tadića i sl. Istražni organi u dosadašnjem radu nisu saslušali niti procesuirali  Tadića po ovim pitanjima. 

Sporan je ugovor o prodaji od 4. aprila 2006. godine odnosno kada je nezakonito izvršeno preuzimanje imovine „Mobtel-a“ od strane novoformiranog preduzeća „Mobi 63“ i prodaja „Mobi 63“ norveškom „Telenor-u“, koji je proglašen državnom tajnom. Postavlja se pitanje zašto i zbog čega je jedan komercijalni ugovor proglašen državnom tajnom i zbog čijih interesa? Gde je nestalo 1,513 milijardi evra koliko je dobijeno od prodaje „Mobtela“ stranom vlasniku? Zašto na račun Narodne banke Srbije nije uplaćen celokupni iznos za prodaju „Mobtel-a“ nego iznos umanjen za 200 miliona evra. 

Austrijsko državno tužilaštvo o ulozi Martina Schlaffa i državnog Telekoma Austrije u tim poslovima pokrenulo je istragu u Austriji. Vode se istrage protiv Schlaffa i drugih učesnika. Pored istrage austrijskog tužilaštva septembra 2011. godine formirana je i istražna komisija austrijskog parlamenta, koja istražuje ulogu pomenutog Schlaffa ali i tadašnjeg vice-kancelara Huberta Gorbacha, koji je učestvovao u tom poslu, tadašnjeg kancelara Wolfganga Schüssela i drugih pojedinaca. Odmah posle osnivanja istražne komisije zbog neometanog provođenja istrage Schüssel je podneo ostavku na mesto poslanika u austrijskom parlamentu. 

U ovom slučaju postoje elementi organizovanog kriminala što dokazuje i učešće tadašnje evropske komesarke Benite Ferrero Waldner u tom poslu i još nekoliko visoko pozicioniranih funkcionera EU, ali i funkcionera iz Srbije. Putevi austrijske istrage neminovno vode do Srbije gde će se morati istražiti uloga Borisa Tadića, Mlađana Dinkića, Vuka Jeremića, Srđana Šapera i drugih i utvrditi njihova povezanost sa Martinom Schlaffom. Istražioci smatraju, da je ključno za rasvetljavanje sporne privatizacije „Mobtel-a“ da austrijski istražioci saslušaju Bogoljuba Karića, koji može ponuditi odgovore na mnoga pitanja i doprineti okončanju istrage u vezi kriminalne prodaje „Mobtel-a“. 

Međunarodni institut IFIMES smatra, da ne bi bilo dobro za Srbiju i Demokratsku stranku (DS), da učestvuje u formiranju Vlade Srbije zbog mnogobrojnih nepravilnosti i teških hipoteka proisteklih iz 12-godišnje vladavine čime bi barem delimično pokazali da su Demokratska stranka i uvažili demokratski princip, da gubitnici izbora ne mogu predvoditi novu Vladu Srbije.

 

Ljubljana, 22. juni 2012                                                                                                            

                                                                      Međunarodni institut za bliskoistočne i   

                                                                      balkanske studije (IFIMES) – Ljubljana                                                             

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 .

Autor 22.6.2012. u 09:50

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija