Pokušaj ušutkavanja Petra Lukovića: Ostaće samo sramna šutnja

Autor 5.12.2011. u 10:58

Pokušaj ušutkavanja Petra Lukovića: Ostaće samo sramna šutnja

“Jedino e-novine pitaju ko će da odgovara za ona četiri meseca na barikadama, sramno laganje i blamažu, ali i za pogubnu politiku, naročito posle poraza pred Međunarodnim sudom pravde, kada je i politički magarac mogao da shvati da su sve karte na stolu, a da mi u rukama imamo samo daske.”

Vesna Pešić Pescanik.net


Zašto je pokušaj  gašenja  e-novina, gde su za izvodjače radova odabrani,kako ih naziva Petar Luković,  samoproglašeni državni režiseri, odrtaveli crkveni štrajkači, kvazinovinarske psihopate, ratni huškači, poremećeni penzioneri koji traže da se obaraju svi avioni jer svojim belim tragovima truju Srbe, tuže me fašisti iz Šumske tabu tema za gotovo sve medije? Većina medija u Srbiji ove tužbe ne spominju ni kao agencijsku vest. 

Za one koji znaju da igraju kompjutersku igru Hitman-Silent Assasin znaju da se najbolje prelaze nivoi ako se ubija u tišini, tankom žicom, po mogućnosti  u zatvorenom prostoru .

Jasno mi je da je akcija gašenja e-novina dobro uigrana i organizovana sa samog vrha vlasti.

Još od prve tužbe, februara ove godine slao sam,  na svoju odgovornost  kompilaciju tekstova, Kusturica vs e-novine, uredništvima nekoliko medija da izaberu bar jedan tekst i da ga objave u svom glasilu.  Slaba vajda! Solidarnost, nema šta, na “visini”!

Tu je reformisano pravosuđe, neka svako radi svojposao.

Zato smo i izglasali Zakon o javnom informisanju

Ako stanemo u Perinu zaštitu, povući će u ponor i nas.

Tako treba ( ovo mi zvuči poznato )

Jesu li to, možda, odgovori i razlog za medijsku tišinu?

 

Da li su e-novine baš toliko omrznute, da svi jedva čekaju da ih prepuste “reformisanom pravosudju” i očekujući njihovo gašenje, likuju?

Naime, e-novine, a sa ovom tužbom još i više, otvaraju niz nerazjašnjenih pitanja iz ranih devedesetih, koje gotovo svi izbegavaju.

U devedesetim, Slobodan Milošević je bio samo nosilac programa hitlerizacije Srbije i eksponent politike izmedju ostalih i Demokratske stranke. Iz tog razloga se nikome u to vreme ne vraća, jer se sada brane Miloševićevi uspesi, Kosovo, Republika srpska, Vojvodina bez autonomije, a zato smo tu gde jesmo.

Ne sumnjam, da bi Demokratska stranka u to vreme sa svijim Dobricom, kad već od “kafe na Stradunu” nije bilo ništa, pekla onog vola i na “Večnoj vatri” da su im se kojim slučajem snovi ispunili i da je Mladić zauzeo Sarajevo.

Mišljenje da je sa odlaskom Miloševića sve gotovo bila je velika greška, i zato imamo izgubljenih dvadeset godina a kojiko nas još čeka izgubljenih videćemo. Možda još dvadeset ?

e-Novine pokušavaju da preispitaju kulterne vrednosti i civilizacijska dostignuća dela perjanica srpske umetnosti, kulture i politike kraja osamdesetih i devedesetih, ali su suočeni sa problemom što srpska kultura, marginalizaje Bogdana Bogdanovića, Radomira Konstantinovića, Mirka Kovača, Mirjanu Stefanović i mnoge druge koji su vrištali dok se još zlo ušunjavalo na prstima. Srpska kultura nikako da afirmiše svog Tomasa Mana, ali zato i dalje, kao šlag na torti od Godziline balege, ističe  anonimus nobelovca Dobricu Ćosića.

Sa njim ima zato i čitav jedan akademski pokret koji radi na poricanju urbicida i genocida i to baš od onih koji su učestvovali u pripremi, koji su argumentovali ratove za srpski lebensraum, dali im svoj naučni profesionalni, umetnički i politički autoritet i na nesrećama biblijskih razmera, gradili svoje ogavne karijere.

Ostaće samo sramna šutnja, od straha i pristajanja izbezumljene, sluzave većine.


Tagovi:
Autor 5.12.2011. u 10:58