Politizovani intelektualci

Izdvajamo

• Nekakvo znanje je zamenjeno nikakvim. Politikante su nasledili klovnovi.

Povezani članci

• Dajte listiće Karamarku!
• Nedžad Dedović: Gledao sam smrt direktno u oči i od tada me ništa čovjekovo ne može iznenaditi
• MOĆ DEZINFORMACIJA: Od korone do Gaze
• KRLEŽA PROGNANIK
• SUMAMED JE IZUM SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE HRVATSKE
• Mostarski (in)telektualci

Onda i ne čudi što nam Parlament izgleda kao reality show, premijer kao „nervni bolesnik“, a ministri kao klovnovi putujućeg cirkusa. I sve to ne bi bilo tako „dražesno“ da ova zemlja ima kakve-takve institucije sistema, a nema ih. Zbog svega ovoga „Srbija treba da dobije Oskara za ovo što glumi državu“.

Mr Željko Pavićević

Pola Srbije je funkcionalno nepismeno. Informatička pismenost nam je daleka budućnost u koju verujemo. U takvom ambijentu ne čudi da Vučić, deset godina posle Miloševića, bude Bog. Najlakše je manipulisati onima koji „mozga“ nemaju. Tako i tada je jednostavno uništiti i ono malo zdrave svesti koja postoji u društvu kojim se vlada. Znali su to mnogi vladari Srbijom i pametno su to koristili. Zloupotrebiti dobrog, a glupog nije bio problem. Ipak je moralo da se „okreće“.

„Znanje je moć“, govorilo se. Uvek su se oni „što nešto znaju“ plašili onih što znaju mnogo. No, za vladanje je uvek bilo dovoljno postaviti budaletinu na „tron“ i još jednog pored njega koji bi vikao kako je ovaj „imenovani“ suvi genije. Od velike važnosti je bilo implementirati ideju „bratstva i jedinstva“ u sve segmente društva. Tako su se u vreme Josipa Broza, 60. godina prošlog veka, tehničari izjednačili sa inženjerima. U „preduzeću“, kafe-kuvarica je imala status. Nije sve bilo „potaman“, ali se znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Imati znanje je bilo važno, ali je mnogo važnije bilo biti snalažljiv i sposoban. Drugove je krasila „zdrava seljačka logika“ ali i elementarna pristojnost. Gospodu – plitki lični interesi, grabež i samovolja. Nastala je nova i moderna „zemlja seljaka na brdovitom Balkanu“.

Miloševićev režim slomila je stranka čiji rad je obnovila intelektualna elita Srbije. Demokratsku stranku su vodili intelektualci poput Mićunovića i Đinđića. Ova stranka je 2000. godine postavila temelje novog društva, Srbije koja bi mogla biti „osposobljena za šanse i izazove 21. veka“. Bio je to sistem vrednosti dostojan pristojnog čoveka. Atentatom na premijera ponovo je vraćen rigidan sistem vrednosti uz povratak „otpisanih“. U leglu “demokrata“ na „vrh“ su isplivali mediokriteti, politikanti i šarlatani. Kadrovskom politikom u svojim redovima gradili su sistem „kadriranja“ po Srbiji. Nešto “obrazovanijih parazita i lovaca na plen” od stranke su napravili prćiju, a od Srbije lakrdiju. Bilo je više nego očekivano da će takav sistem „izgraditi“ naprednjačku ološokratiju. U Srbiji je uvek važilo „ćuti jer može biti i gore“ i uvek je bilo gore, retko kada bolje. Borisa Tadića, Dragana Šutanovca, Gorana Ješića, Balšu Božovića, Radoslava Milojičića Kenu, Zorana Živkovića, Aleksandra Šapića i ostale „drugare ta-ta-ta-tirce“ preko noći su „zamenili“ Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Zoran Babić, Igor Bečić, Nebojša Stefanović, Siniša Mali i „rtaći iz kićbloa“. Za razliku od ovih prethodnih koji su imali diplome, ovi danas tu i tamo imaju diplome, ali i zahvaljujući „validnim“ plagijatima, nekakve ultra mega giga „diplome“. Nekakvo znanje je zamenjeno nikakvim. Politikante su nasledili klovnovi.

Cenzura i gušenje medijskih sloboda, loš obrazovni sistem neprilagođen savremenom dobu, konzervativnost i narastajuća neetičnost pothranjeni su dvoličnim, nedoličnim i malicioznim ponašanjem međunarodne zajednice. Ovakvo ponašanje „razvijenih“ se ogleda u njihovom odnosu kako prema predstavnicima „vladajućeg režima“ tako i prema onima koji sebe nazivaju „ljutim protivnicima“ vlasti, ali ne i sistemu, jer su njegov sastavni deo.

Zoranu Živkoviću, predsedniku Nove stranke, uručena je počasna titula „ambasador znanja“ na Akademsko-ekonomskom kongresu koji se u organizaciji Life Learning Academia (LLA) održao u Kranju u Sloveniji. Kako se navodi u saopštenju LLA, Živković je ovu počasnu funkciju zaslužio svojim „dugogodišnjim iskustvom, zalaganjem, stručnošću, kredibilitetom i etičnošću“. Ima li kraja podlostima „razvijenih“ ili je to njihov način da nam ukažu koliko smo nisko pali kada izgleda u Srbiji nema pametnijeg, kredibilnijeg i stručnijeg od Živkovića za jednu ovakvu nagradu. Onda i ne čudi što nam Parlament izgleda kao reality show, premijer kao „nervni bolesnik“, a ministri kao klovnovi putujućeg cirkusa. I sve to ne bi bilo tako „dražesno“ da ova zemlja ima kakve-takve institucije sistema, a nema ih. Zbog svega ovoga „Srbija treba da dobije Oskara za ovo što glumi državu“.

Priliv mazgova uz odliv mozgova postaje nepodnošljiv. Gušači ideja i ubice kreativnosti haraju Srbijom. Negativni autoriteti negativnom selekcijom učvršćuju rigidan sistem vrednosti praveći od Srbije Vučićevu prćiju negde na marginama nekakve unije država. Surovo je ono što nam se dešava u dvorištu. Još surovije je to što alternativa ne postoji, bar ne dovoljno jaka da skloni privilegovane i dovede pristojne ljude na tron.