Popul(ar)istički rečnik demagogije

Autor 30.3.2012. u 10:18

Popul(ar)istički rečnik demagogije

“SVAKI GRAĐANIN I NJEGOVO PRAVO DA BIRA IZNOVA SU POSTALI NAJTRAŽENIJA ROBA NA POLITIČKOM TRŽIŠTU… AKO ME PREVARE JEDNOM, NJIHOVA JE SRAMOTA, ALI AKO ME PREVARE DVA PUTA, SRAMOTA JE MOJA…”

Izbori su raspisani… Svaki građanin i njegovo pravo da bira, iznova su postali najtraženija roba na političkom tržištu. Slogani, te zgodne, vrcave i zavodljive rečenice od kojih se očekuje da se sa “lakoćom zabijaju u tvrdo biračko uvo”, vredno se odapinju iz sedišta političkih stranaka, realnih, nadrealnih i virtuelnih političkih balskih dvorana, oronulih domova kulture i sportskih hala ili moćnih telefona poslednje generacije koji brekću pod težinom Fejsbuka, Tvitera… Zavode nas namiguše

Dakle, sezona političkog flertovanja je otvorena… Bajate i bofl fraze, u čiju istinitost teško da veruju i oni koji ih izgovaraju, pokušavaju svim sredstvima da se trampe za dragoceni birački glas. Ali, tu i tamo, probije se i neka pažnje vredna poruka. Sve zajedno podstiču nas da sa novom nadom, entuzijazmom, naivnim očekivanjima ili dubokim uverenjima izađemo na birališta i da svoj glas zajedno s parčetom sopstvene budućnosti poklonimo onima kojima smo dozvolili da nas uvere da znaju kako da reše naše male i velike probleme… Kako ćemo bralelako ćemo sele… često nema čak ni lažne dileme

Mi birači zaista posedujemo nešto od neprocenjive vrednosti… Naše pravo da biramo i sposobnost da procenjujemo to što nam političari, analitičari, kolumnisti, (hi)romantici i ini javni akteri govore. A evo sada imamo i alat. Rečnik koji držite u rukama će nam pomoći da razotkrijemo kako se koriste vaskoliki logički i retorički postupci s ciljem da se polarizuje javnost, stvarnost predstavi drugačijom nego što jeste, da se diskredituju sagovornici, zamene teze, prikrije i umanji sopstvena odgovornost. Uz njegovu pomoć ćemo lakše razotkriti kako se neke teme mistifikuju i glorifikuju, dok se značaj drugih umanjuje ili prenaglašava, kako se javna rasprava banalizuje, politička odgovornost relativizuje, a pitanja i zebnje birača obesmišljavaju i kako nam se iznova serviraju konačne istine i nude rešenja prosta ko pasulj… Ako me prevare jednom njihova je sramotaali ako me prevare dva puta sramota je moja

http://www.demolizam.rs

 

Kako upotrebiti ovaj rečnik? Kada budete slušali izborne trkače, pokušajte da prepoznate neku od sedamnaest odrednica iz rečnika.

a) Ako kod nekoga prepoznate između 15 i 17 odrednica, otpišite ga odmah. Taj nema nameru da bilo šta radi. Ono što se može dokazati za broj 17 važi i za sve ostale pozitivne brojeve (Felerov broj). 

b) Takmičari kod kojih zapazite između 9 i 13, sumnjiva su kategorija. 

c) Oni koji imaju nameru da ispune bar neka obećanja sebi neće dozvoliti da ih “pronađete” više od 8 puta. 

d) Retki će biti oni koji će upotrebiti manje od 3 demagoška postupka, pa je uputno da ih ne ispuštamo iz političkog vidokruga.


1. KAKVE VEZE IMAM JA SA TIM? (izbegavanje odgovornosti za izjave, odluke i postupke)

 

Izbegavanje odgovornosti za izjaveodluke i postupke koji se kod publike doživljavaju kao nepoželjni ili loši je najbolja osobina dobrog demagoga.Zato se često čini kako je odgovornost poput napada od koga se treba odbraniti ili poput nezgodne situacije iz koje se treba izvućiStrategije su razneprećutkivanjeukazivanje na nepredviđene okolnostivišu silu,skrivanje iza drugihupiranje prstom na suodgovorneokrivljavanje protivnikapa čak i laganjeNekad se i ne mora ići tako dalekodovoljno je svesti odgovornost na krivičnopravnupa zaključiti da ko nije pred sudom krivnije ni odgovoran.

Razrađenost ovih strategija i lakoća kojom se njima služi pokazuju da je spremnost na pad popularnosti rizik koji će malo ko sebi dozvolitiOd priznanja se niko nije glasova nakupioTako se odgovornost pretače od jednog do drugog akterasve dok se u tom presipanju ne isprazniNajčešći obliknisam jaoni su.

 “U čemu je razlika između razgraničenja i podele (Kosova, prim. autora)? 

– Ma neka ga zovu kako hoće! Razgraničenje je da svako dobije svoje! 

Zar to nije podela? 

– Ma ja vam opet ponavljam, zovite to kako hoćete! To je utvrđivanje nove linije! Ova linija nije pravedna! 

Koja bi linija po vama trebalo da bude pravedna i gde je? 

– Nisam ja tu da o tome pričam jer SPS, prema najnovijim istraživanjima, ima sedam odsto podrške…” 

Ivica Dačić, Alo, 23. oktobar 2011.

Kako da se govori o podeli, a da se ne izgovori reč “podela”? Nakon pokušaja da se izvuče upotrebom eufemizama (linija, razgraničenje), govornik prebacuje odgovornost na one sa više moći – ja sam mali, pitajte mog tatu. Greška u ovom argumentu je u tome što niko od govornika ne traži da sam formuliše politiku Srbije, nego samo da razjasni ono što je već rekao (kako to da ga mala podrška nije sprečila da govori o “razgraničenju”?). Izjava pokazuje i nespremnost da se preuzme odgovornost po pitanju rešenja za Kosovo i već prepoznatljivu taktiku – kada se iznose hrabri predlozi, tada smo veliki i spremni da kažemo ono što drugi ne smeju, ali kada je potrebno preuzeti odgovornost za nepopularne posledice ovih predloga – onda imamo samo sedam godinica, tj. odsto. 

2. DVOSTRUKI ARŠINI (dvostruki standardi)

 

PristrasnostnedoslednostDvostruki standardi se koriste kada je potrebno opravdati odstupanje od sopstvenih političkih pozicija,ili od opšte prihvaćenih pravila igreU praksi to znači da se pravila odnose na sve igrače,osim na one za koje govornik odluči da se izuzimaju od pravila (najčešće su to pripadnici grupe kojoj sam govornik pripada).Na primerkada moj protivnik ne govori istinu,on onda lažea ako se to desi meni ili nekom momonda sam se zbunioVodeći se idejom da ono što važi za sve ne važi za jednog i ono što važi uvek ne važi sadapovlašćeni tretman uvek dobija grupa bliska govornikuDvostruki aršini se mogu prepoznati ako pratimo šta jedan govornik izjavljuje u različitim situacijamaali se može desiti da izađu na videlo i u jednoj istoj rečenicipri čemu očigledno dolazi do diskriminacijeSve su životinje jednakeali neke životinje su jednakije od drugih.

“Pre nego što je Svetlana Ražnatović došla na čelo kluba, Obilić je bio ništa. Sramota je i takvoj legendi kao što je Dragan Džajić staviti lisice na ruke. Moramo čuvati srpske brendove, jer ih nemamo baš mnogo. Ne treba da radimo u korist svoje štete.” 

Dragan Marković – Palma, B92, 10. maj 2011.

Brend je za da se voli i čuva. Pre nego što su Ceca i muž preuzeli Obilić tamo nije ni bilo vrednih igrača, i šta sad ako je ona nelegalno prisvajala pare od njihove prodaje. Brend je, praštamo joj. Ne može pravosuđe tek tako da staje na put afirmaciji srpskog društva i države. Hoće li danas-sutra policija hapsiti i šljive i maline, hoće li se suditi smokiju i ajvaru? Hrana, trube, sport – to je sve što imamo i još nekoliko ljudi koji bi trebalo da su iznad zakona, pa sve i da su krali. Manja je šteta od toga šta su oni ukrali nego što je korist od pravde koja jednako važi za sve. Vladavina prava je starogrčki brend, nek ga oni i čuvaju. 

 

3. PRAZNA SLAMA (uopšten i nejasan govor)

 

Mnogo reči ni oko čegaprazna pričaopšta pričaUopšteni govor umanjuje razumljivost ili čini izjavu višesmislenomNa primer,više od autonomijemanje od nezavisnosti nije ni autonomija ni nezavisnosta šta je – ne zna se zasigurnoOsim togamlaćenje prazne slame često uključuje upotrebu velikih i teško razumljivih rečiOsnovna ideja je da se zvuči pametnoa ne da se nužno pametno i govoriVelike reči koje dobro zvuče ostavljaju jak utisak na publiku i pogodne su kada se želi izbeći davanje odgovora ili izražavanje stava u vezi sa konkretnom temom ili pitanjemGomilanje ispraznih fraza tako popunjava prazninu u sadržaju poruke.

“Upravo zato i na sadašnji stav prištinske strane ne gledamo drugačije nego kao na trenutnu, raznim faktorima uslovljenu tačku sa koje se, po nama, svakako može ići dalje. A kada je reč o onome što treba da se dogodi da albanska strana prihvati pregovore, pa i o razgraničenju ili nekom drugom rešenju, mislim da nije potrebno ništa veće od običnog racija, i od obostrane želje da razgovori završe očiglednim benefitom za sve strane koje u ovim razgovorima učestvuju. Kada kažem racio, mislim na činjenicu sa kojom ćemo još bolje upoznati sve zainteresovane strane, da bi rešavanje suštine donelo konačno rešenje jednog od najdužih i najbolnijih balkanskih konflikata, kao i da bi stvorilo uslove za normalan razvoj odnosa dveju strana, zatim razvoj demokratije i institucija, kao i mogućnost zajedničkih napora na putu ka Evropskoj uniji.” 

Borislav Stefanović, NIN, 2. jun 2011.

Njihov stav je kao jedna tačka, i… ta tačka je uslovljena raznim faktorima. Ti faktori podrazumevaju oslanjanje na obični racio, kao i želju da svi dobiju ono što su tražili tokom pregovora. Ovo sa željom je jasno, niko ne odstupa od svojih želja, one su iracionalne, ali što se tiče racija, e to se mora objasniti, jer tu se misli na činjenicu. A činjenica, to jest racio, odnosno činjenica, to je sve u stvari rešavanje suštine. Uglavnom, treba da rešimo nešto oko suštine. A kad rešimo suštinu, da konačno krenemo svi zajedno ka Evropi. Valjda?

Na konkretna, a zahtevna novinarska pitanja može se uvek odgovoriti tako što će se sa mnogo potrošenih reči, po mogućstvu krupnih reči (suština, racio, benefit, rešenje, EU…) reći što manje. Jer, nije na ceni ništa ne reći, nego reći po svaku cenu, to jest po svaku cenu ispasti mudar čovek i političar. U ovom slučaju, po cenu smisla. 

 

4. LJUDI SMO (pozivanje na emocije; iskrenost i humanizacija sopstvene pozicije)

Emocije su važna osobina demagoškog govoraDobar demagog se trudi da se predstavi kao jedan od nasčovek koji misli,osećapa i grešikao i svi smrtnici.Političari često govore o svom detinjstvupokazuju svoju porodicu javno ili se bave tužnim ljudskim pričamaželeći da pokažu da su i oni ipak samo “obični ljudi“. 
Dirljive ljudske priče i ispovedni ton bude sažaljenje i publika se lakše poistovećuje sa govornikom jer može da ga razumeTako ona postaje više sklona da veruje “na kredit” i to bez ubeđivanjaOna je spremnija da “oprosti” ili progleda kroz prste za ponašanje koje inače ne odobravaObratiti pažnju naispovedni tonizgovore tipa ljudi smo i znate kako jepriče iz detinjstvaporodične pričeanegdote.

“Gradska vlast funkcioniše kao jedna porodica u kojoj se dogode i svađe, dva dana se ne razgovara, ali ipak smo svi naši.” 

Dragan Đilas, 24 sata, 18. jun 2011.

Kao što se i mi kod svojih kuća svađamo i mirimo, i političari se u svojoj kući tako ponašaju, to nije ništa strašno, spajaju ih međusobna ljubav i neraskidiva (koaliciona) povezanost. Malo neposrednosti i opuštenosti ne košta ništa, a mnogo daje. ‘Svi smo naši’, kaže duhovito govornik i zagreje srca i političkih saradnika i građana.

I tako, pravljenjem analogije između porodičnih i političko-upravljačkih odnosa, govornik čini bliskijim situaciju i njene učesnike, očekujući zauzvrat emotivnu podršku, a, po mogućstvu, i političku saglasnost za aktivnosti koje se odigravaju među zidovima Gradske kuće. 


5. ZEMLJA SNOVA (nerealna obećanja i ulepšavanje starnosti)

 

Nerealna obećanja i ulepšavanje stvarnosti su u populističkom govoru neizostavniU zemlji snova nema loših vestia rado se izbegavaju i bilo kakve “teške teme“. Kada pobeđuje nacionalni tim – pobeđuju svi pripadnici nacijeUspeh u ime kolektiva postaje razlog za ponos pojedinaca i način da se zaborave svakodnevni problemiPozitivannasmejan i optimističan govornik kod publike budi naduUsputto može da bude zgodna prilika da se istakne i sopstveni doprinos u izgradnji bolje budućnostiGovorom o zemlji snova zloupotrebljava se ljudska sklonost ka maštanju i obećava se svaštaod seoskog puta preko buma u oblasti lekovitog biljapa do švedskog standarda.Bilo da se govori o sadašnjosti ili budućnostitamo su kuće od čokoladeDelotvornost ove strategije se krije i u činjenici da se nerealna obećanja najčešće ne obrazlažuveć jednostavno iznoseDok se ljudi nadaju da će obećanja biti ispunjena za njihovog životademagog se nada da će se ona što pre zaboraviti.

“Pošto, ako Bog da, ostvarim autonomiju Sandžaka, ne mogu da vam obećam standard kao u Dubaiju, ali evo vam obećavam da ćete živeti kao u Monaku.” 

Muamer Zukorlić, Večernje novosti, 10. maj 2011. 

Sve što Sandžaku treba jeste autonomija od vlasti u Beogradu i nebo je granica. Otvoriće se kockarnice, ukinuti porez, sjatiće se sportski i poslovni krem u novo mondensko mesto, jedriće duž Raške i Ibra, voziće Veliku nagradu Novog Pazara… Sandžak će biti ko Monako a muftija ko kralj. Samo još da Beograd shvati da će sa takvim Sandžakom i Srbija biti ko Francuska i da nas vidi bog. 


6. POŠALICA SA PODVRISKIVANJEM (nisam ja elita, ja sam narodni čovek)

 

Uvreženo je mišljenje da je elita grupa odrođenihumišljenihnenarodnih elemenata,čiji su interesi suprotstavljeni interesimaobičnog čoveka“. Tu sunaravnopolitičari koji su zaposeli društvo i rade samo u svoju koristi intelektualci i stručnjaci koji misle da su mnogo bolji od običnog čovekaBogatstvo i druge privilegije koje su ostatku društva nedostupne čine da elita i narod žive u odvojenim stvarnostimapa je neophodno da neko premosti taj društveni rascep i da progovori u ime narodaI tu na scenu stupa naš populista.Iako i sam deo eliteon pokušava da se predstavlja kao prosečan građaninVoli sve što vole mladiiste muke ga mučerado se hvata u kolopeče rakiju i rado proziva one druge kako su intelektualcilenjivcinenarodni elementi i slIma za cilj da ga lakše prihvatajuda postane jedan od mnogiha samim tim i pravi predstavnik narodaObratiti pažnju na one koji se premnogo pozivaju na običan narod/građanekoriste mnogo poslovicajavno jedu pečenjeidu na svadbe,itd.

“Ovde sam jer hoću srcem i dušom da podržim ovaj projekat, jer je vrlo važno da ne izgubimo iz vida da smo seljački narod – rekao je Petrović u izjavi novinarima. 

Naglašavajući da ‘smo svi bar u trećem kolenu živeli u seljačkoj porodici’, ministar Petrović je poručio ‘da samo ako se osvrnemo na svoje korene, naći ćemo put da budemo najbolji što možemo, a možemo da budemo mnogo dobri’.” 

Dušan Petrović, Večernje novosti24. jul 2011.

Ako si ministar poljoprivrede, onda skoro da ti je u opisu radnog mesta da podržiš projekte koji promovišu i afirmišu život seljaka i širu seosku tematiku. I da podsetiš naciju da je seoskog porekla, i izraziš svoj sopstveni afinitet prema selu i seljacima, kao i uverenje da je to seosko izdanje naše najbolje izdanje. Jer, kako vidimo, samo evociranjem svog seoskog porekla uspećemo da postignemo svoje optimalne, verovatno psihofizičke dimenzije. Možda ima i onih koji nemaju seljačkog porekla, ili ne osećaju neku vezu sa precima, bilo da su oni seljaci ili građani, ali po savetu ministra poljoprivrede, trebalo bi da probudimo seljaka u sebi i tako probamo da budemo uspešniji i produktivniji u svetu današnjice. Ako negde zaškripi, loše nam ide, samo se setimo svojih predaka sa sela (ako ih nemate, zamislite da ih imate) i – uspeh je zagarantovan. 


7. PROSTO KO PASULJ (jednostavna rešenja)

 

Nuđenje jednostavnih rešenja često i za vrlo složene društvene problemeProblemi se svode na samo jedno pitanje i nude se jednostavna rešenja koja su sama po sebi prijemčivaUprošćavanjem stvari prećutkuju se ili prikrivaju kompleksnost problema i/ili negativne posledice ponuđenog rešenjaJednostavna rešenja često zvuče vrlo smislenoprimalac poruke stiče utisak da su ona razumna i prihvatljivaa da je govornik pronicljiv i sposoban čovek koji manje priča a više radi.Osnovna logikakako ćemo – lako ćemo

“Na ovaj način uputio sam i kritiku onima koji prete da će Srbija od sledeće godine početi da uvozi meso. Kažu da ćemo imati problem sa junećim mesom i mlekom. Jagodina neće imati taj problem, jer nama za 47 dana stiže 210 steonih junica i to ćemo podeliti našim poljoprivrednim proizvođačima. Iz bubnja ćemo izvući dobitnike junice i teleta, pa ćemo na taj način imati 420 dobitnika, a samim tim i 420 novih radnih mesta”, objasnio je Palma. 

Dragan Marković Palma, Press, 13. jun 2011.

Za svakog čoveka, preduzeće i državu nekad nastupe crni dani. U tim trenucima važno je donositi mudre odluke. Kako to biva kada čovek odgovorno vodi svoje gazdinstvo, nikakva kriza nije nepremostiva. Ako je još u pitanju čovek iz naroda, zna se – najbolja rešenja su jednostavna rešenja. Mogu oni tamo, van našeg poseda da se muče i uvoze hranu, ne i mi! Krizni plan je sledeći: za 47 dana stiže 210 junica (nije važno odakle, stižu kad vam kažem), a uz svaku junicu, tele gratis. U slavu radosnih prirodnih ciklusa upriličićemo i zabavni program za naše parohijane – lutriju u kojoj će glavne nagrade biti upravo junice i telad. I ne samo to, dobitni tiket donosi i po jedno novo radno mesto, njih ukupno 420. Nedobronamerni bi rekli da jednostavna rešenja nisu rešenja, nego zavaravanje ljudi. Oni misle da smo neozbiljni, kažu junice nisu radna mesta, niti mogu da reše ozbiljne ekonomske probleme. Pominju velike reči kao što su ekonomski proračuni, zakon tržišta, strukturna nezaposlenost, preračunavaju koliko mleka i mesa daje jedna krava. Neka njima razvojne politike, videće oni dogodine! 


8. SVAKA PTICA SVOME JATU (govor u ime naroda i drugih velikih grupa i pozivanje na organsko jedinstvo)

 

Podela između “nas” i “njih” jedno je od ključnih mesta u političkoj borbia ujedno i bitna karakteristika populizma i demagogije. “Mi” se obično krije iza uopštenogpodrazumevanog identitetakoji se gradi na osnovu postojećih podela u društvu (etničkihrasnihklasnihideološkihali i rodnih i profesionalnih). Govor demagoga je govor u ime grupenjegovi stavovi su stavovi grupeon staje u zaštitu njenih interesaobznanjuje strahove grupe i obaveštava nas o njenim nameramaUtemeljena argumentacija,raspravljanje o iznetim stavovima ili njihovo opravdavanje često izostaju i svode se na puku pripadnost grupiPolarizacijom društva pristup određenoj temi svodi se na dve suprotstavljene pozicijea kao ispravan se nameće samo jedan stav – govornikov.

Cilj stvaranja i produbljivanja podela je pridobijanje podrške onih koji se osećaju kao deo grupeali i poruka ili upozorenje onima koji nisu njen deo.Stoga je to neretko i govor u kom se druga grupa označava kao neprijateljskaNeprijatelj je sve ono što mi nismoa uz to nas sprečava da budemo ono što jesmo ili da postanemo ono što smo namerili da budemoU najradikalnijoj formikonstruisani Drugi služi kao žrtveno jagnje koje se može okriviti za sve nedaće i zlodelaa jezik prerasta u govor mržnjeKada je za pripadnost grupi vezan značajni emotivni naboj i osećaj ugroženosti,govornik priziva organsko jedinstvo grupe želeći time da opravda poziv na akcijuZato je ovakav govor nezaobilazan deo nacionalističkograsističkog i verskofundamentalističkog govora.

“U 19. veku je jedan umni Srbin poslat u ludnicu jer je terao Srbe da se umivaju. Isto tako, krajem 19. veka raspravljalo se o tome da li je Srbiji potrebna železnica, što me neodoljivo podseća na današnje pitanje – da li je Srbiji potrebna decentralizacija.” 

Miroslav Čučković, Blic, 15. jun 2011.

Izglasavanje konkretnog zakona o decentralizaciji pozivanjem na prigodno odabrane istorijske primere određeno je kao jedini put napretka, kom se mogu protiviti samo onikoji u 19. veku nisu hteli da se umivaju, niti su želeli da im se izgradi železnica. Ovakvom postavkom situacije nasilno se nameće crno-bela slika u kojoj su sa jedne strane umni Srbi i njihovi nastavljači koji menjaju Srbiju i vuku je ka budućnosti, a sa druge musavi i nazadni, koji se takvom razvoju uporno opiru. Ako se neko ne slaže sa jednim predlogom zakona, ne znači da ne podržava ideju decentralizacije države. A još manje da je primitivac. Govorniku je, međutim, stalo da sve koji se s njegovim predlogom ne slažu okarakteriše kao takve. Ko bi još hteo da se nađe na strani onih, prljavih i zaostalih. Prosto je, ako ti se ne sviđa naš predlog – idi umij se! 


9. PUSTI TO, NEGO DA TI KAŽEM (bežanje od teme)

 

Bežanje od teme nije omiljeni manevar demagogašto ne znači da ga on ne koristi čestoNajčešće se primenjuje kada je tema nezgodna i kada svaki direktan odgovor zapravo slabi populističku poziciju govornikaIzbegavanje odgovora se često objašnjava time da postoje preče stvari kojima bi trebalo da se bavimoi to obično stvari od nacionalnog interesa (Vi me to pitate dok gori Hilandar!).

Bežanje od teme je uspešno u onoj meri u kojoj odgovor prividno ostaje u zadatim okvirimadok se govornik zapravo bavi kontekstombliskomali suštinski drugom temomili onim ko samu temu pokreće (Što to nisu sami uradili dok su bili na vlasti?). Na ovaj način se razgovor prebacuje na polje u kojem demagog ima više manevarskog prostora i lakše osvaja poene.

“Iznerviram se svaki put kad me optuže za nešto za šta nisam kriv! Osećam se strašno glupo, ili bolje rečeno pogođeno, zato što godinama pokušavam da rad Ministarstva iznesem u javnost na onaj način na koji me čak ni zakon ne obavezuje. Naložio sam da se sve objavljuje na sajtu, i ispao sam naivan! Umesto da se javnost bavi pitanjem zašto to i drugi nisu uradili, dolazim u situaciju da moram da objašnjavam zašto nabavljamo toalet-papir, gume, kaiševe, torbe…” 

Oliver Dulić, Kurir, 25. oktobar 2011.

Ideja uvida u javne rashode jeste da građani znaju na koji način se koristi novac poreskih obaveznika. S druge strane, ministrova ideja je da će objavljivanjem troškova ministarstva na čijem je čelu zapravo pokazati svoju veličinu, a da se samim troškovima niko neće ni baviti. Ako ni zbog čega drugog, a onda iz pristojnosti prema pionirskom gestu. Prateći tu logiku, danas-sutra bi neko mogao da nam, ničim izazvano, kaže koliku je imovinu stekao korupcijom i malverzacijama i da se onda čudom načudi kada se od njega traži da pravno odgovara: Vi me hapsite umesto da me pohvalite što sam vam rekao da sam kraoToliki lopovi napoljua vi udarili na jedinog koji to i priznaje! Objavljivanje javnih rashoda jeste lep gest, kad već zakon to ne nalaže, ali trošenje javnih sredstava povlači i odgovornost za to na šta se ona troše. 


10. MUKE PO MUČENIKU (pozivanje na ulogu žrtve i moralnu ispravnost mučeništva)

 

Stavljanjem sebe ili grupe kojoj se pripada u položaj žrtvegovorniku ili celoj grupi pripisuje se ne samo iskustvo stradanjaveć i moralna ispravnostIstovremeno se izazivaju sažaljenjeempatijaali i osećanje ugroženostičime se uspešno zamagljuje racionalno rasuđivanjeU svojoj najekstremnijoj formimučeništvo može da posluži za opravdavanje nasiljakoje se na taj način doživljava samo kao iskupljenje za prethodna stradanja.

Osim položaja žrtvemučeništvo se može odnositi i na život i stradanje mučenikaEtika mučeništva se zasniva na ovozemaljskom stradanju koje je izvor moralne ispravnosti i nadmoćiČesto nije ni važno šta je izrečenojer govornik u stvari kažeja sam mučenik i zato sam u pravuKada se kombinuje sa pripadanjem grupi,mučeništvo razvija osećanje moralne ispravnosti kod svakog pojedinačnog pripadnika grupeiz čega ova strategija crpi mnogo od svoje moći.

“Srpska napredna stranka najoštrije osuđuje brutalnu medijsku kampanju koju Demokratska stranka najtežim mogućim lažima i falsifikatima vodi protiv Srpske napredne stranke i njenih čelnika. 

Poslednji primer pisanja dnevnog lista ‘Kurir’, koji je pod direktnom kontrolom režima, pokazuje svu beskrupuloznost i bezobzirnost režima u obračunu sa svojim političkim protivnicima. Naime, u stilu diktatorskih režima Idi Amina i Pola Pota, kabinet predsednika Republike i predstavnici Demokratske stranke objašnjavaju narodu kako bi Tomislav Nikolić, tobože, ukinuo i penzije u Srbiji, a sve to napisano je na osnovu izjave predsednika srpskih naprednjaka, u kojoj on kritikuje vlast što čak i penzije isplaćuje iz kredita, a ne iz realnih izvora.” 

Saopštenje na sajtu Srpske napredne stranke 

Kao rimski vojnici hrišćane, ili, da uzmemo neko bliže istorijsko poređenje, kao Pol Pot i Idi Amin koji su progonili i ubijali svoj narod, tako i vlast u Srbiji opoziciju muči i tlači. Preko svojih poslušnika u medijima – srpskih Crvenih Kmera – diktatori, gore nego da opozicionare rastežu na točku i razvlače konjima na repove, beskrupulozno i bezobzirno, baš onako – režimski – lažu i falsifikuju izjave predsednika mučeničke opozicione partije.

Ako neko manipuliše medijima i govori neistine, posebno ako je taj neko na vlasti, treba obavestiti građane. Ali, loša ili zlonamerna interpretacija nečijeg govora mnogo je manje vulgarna od poređenja političkih neprijatelja sa diktatorima koji su ubili milione ljudi. Kako verovati žrtvi koja druge žrtve koristi u sopstvene dnevnopolitičke svrhe? Postaje jasno da se ovakvim ekstremnim poređenjima samo ilustruje razlika između onih na vlasti i u opoziciji kao onih koji su progonitelji i onih koji su žrtve, a stavljanje mučeničkog venca na glavu koristi se umesto razmene argumenata sa političkim protivnicima. 


11. TI ĆEŠ DA MI KAŽEŠ (napad na onoga ko saopštava, a ne na saopšteno)

Jedna od omiljenih strategija demagoga je napad na onoga ko saopštavaa ne na ono što se saopštavaIzjava se gura u drugi plan i postaje gotovo nevažnadok su u centru pažnje sam sagovornik i želja da se on omalovažiZbog toga se napadnuti neretko upušta u demantovanje izrečenog ili čak počinje protivnapadpa se prvobitna rasprava potpuno zaboravidijalog postane razmena uvredaa ako su one dovoljno sočnedođe se i do velikog skandala

“Demokratska stranka Srbije pozvala je danas javnost da osudi predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka zbog, kako tvrde, primitivnog i ostrašćenog napada na Dobricu Ćosića. 

– Pozivamo javnost da najoštrije osudi pravo nasilje i govor mržnje Nenada Čanka koji je izlio na jednog od najvećih srpskih pisaca Dobricu Ćosića – rekao je portparol DSS Petar Petković. 

– Primitivan i ostrašćen napad i sraman pokušaj da se Dobrica Ćosić poveže sa idejom nacizma najviše govori i otkriva istinu da je sam Nenad Čanak u svom mentalnom sklopu karikatura totalitarnih ideologija – tvrdi portparol DSS.” 

Petar Petković, Kurir, 5. Jun 2011.

Pisci ovog saopštenja se ne osvrću na povod i glavnu temu Čankove izjave (zabrana neonacističke organizacije i obračun sa nacionalizmom), već se osećaju pozvanim da od napada brane Dobricu Ćosića – pisca. Obračun sa neistomišljenikom tako oštrim rečima na videlo iznosi činjenicu da su sastavljači teksta očigledni ljubitelji lektire, posebno one iz kanona srpske književnosti. A kako je branjeni pisac u samom srcu tog kanona, nedostojno je i, takoreći, nemoguće obraćati mu se tek bilo kako.

Ipak, mehanizmom prećutkivanja uspešno se zaobilazi tema same izjave, a borba za srpski parnas otpočinje svim sredstvima. Stručno se objašnjava da ideju nacizma može prepoznati samo onaj ko je i sam poklonik totalitarne ideologije, verovatno vodeći se frojdovskom teorijom o mehanizmima odbrane (projekcija). Valjda bi to značilo da su, na primer, radnici koji protestuju na ulicama zbog loših uslova rada ili niskih zarada u stvari u svom mentalnom sklopu – okoreli kapitalisti itd. itd. 


12. DOBRO JE POZNATO (predstavljanje sopstvene pozicije kao pozicije “zdravog razuma” ili “nauke”)

 

Predstavljanje sopstvene pozicije kao pozicije “zdravog razuma” ilinauke” jeste pokušaj da se ono što se saopštava predstavi kao neupitna istinaOvaj postupak je često praćen nizom logičkih i retoričkih grešaka kojima se problematičan stav pokušava obući u ruho opšte poznate ili čak očigledne istineCilj je izbeći bilo kakvu sumnju u iznesene tvrdnje i zaobići zahtev da se bilo šta dokazujeDalja rasprava se proglašava glupom i nepotrebnomOslanjanje na narodne mudrosti je čestoKljučne rečidobro je poznatosvi dobro znamo,da li ste ikada videlinaučno je dokazanosvuda u normalnom svetu,istraživanja pokazujuitd

“Ne morate ni da budete stručnjak da biste uvideli da mentalno stanje nacije nikada nije bilo gore. Ranije su još postojali optimizam i nada da će se stvari promeniti nabolje, ali sada je apatija potpuno zamenila veru u bolje sutra.” 

Aleksandra Janković, Večernje novosti, 12. jun 2011.

Kad se kaže “svi znamo” ili u ovom slučaju da “ne moramo ni da budemo stručnjaci” da bismo nešto znali, a još kad to izrekne jedan stručnjak – sve je jasno! I da Srbi lete iznad kukavičjeg gnezda, i da narod ponire u apatiju, i da “mentalno stanje nacije” nikad nije bilo gore. Svi onda moramo da se zabrinemo, a ne samo oni koji se ljudskom psihom bave po struci. Važno je to što govornica nije potpisana kao poslanica jedne opozicione partije, već samo kao psiholog, što donosi nove zanimljivosti u ceo slučaj. To znači da ona kao psiholog, a ne kao političar, kaže kako su ranije (tj. kad je njena partija bila na vlasti) postojali optimizam i nada, a da sa novom vlašću nema vere u bolje sutra. Povrh svega, utemeljenje kredibiliteta je dvostruko: poziva se i na zdrav razum (koliko je takav moguć u sunovraćenoj naciji), ali i na autoritet stručnjaka, koji je u poziciji da taj svoj autoritet prenese na čitavu naciju. 


13. DREKAVCI I BABAROGE (zastrašivanje)

Kada se čovek plašispreman je da učini mnogo više nego inačepa čak i ono što bi mu u drugoj situaciji bilo neprihvatljivoStrah onemogućava racionalno promišljanje stvari i potiskuje u drugi plan ostale emocijeZbog ovih osobina,zastrašivanje se često koristi u populističkom govoruPublika se može plašiti nemaštinomropstvompa čak i smrću i nestankom.Poseban oblik ima kada se koristi za zastrašivanje cele grupacijepri čemu dobija oblik ksenofobijenetolerancije i radikalnog tradicionalizma.

Zastrašivanje često ima i oblik apokaliptičnosti (Kraj je blizu!)čime se pojačava strah i ističe neophodnost prihvatanja ponuđenih rešenja u što je moguće kraćem rokuZastrašivanje se neretko nalazi i u obliku logičke greške “daš mu prstode ruka“, čime se sugeriše da će se pristajanjem na nešto zapravo pristati i na mnogo gore stvari

“Scenario, nalik apokaliptičnim filmovima u kojima su drumovi pojeli ljude, čeka i Srbiju ako se što pre ne dozovemo pameti. Demografi već decenijama unazad računaju kojim se tempom gasimo, čeznu da plač novorođenčadi opet para hodnike porodilišta… Čini se uzalud.” 

Biljana Stjelja, Večernje novosti, 12. jun 2011.

Scenaristkinja ovog filma ima smisla za stravu i užas. Svakako da prirodni priraštaj u Srbiji nije dika i prilika, tu nema šta da se spori. Bela kuga je realnost ne samo kod nas, već i u mnogim drugim društvima. Ako ćemo tako, apokalipsa će ići raznim auto-putevima, drumovi će jesti šta stignu i u drugim krajevima, a ne samo po domaćim cestama. Demografske tranzicije ne zanimaju scenaristkinju, demografi ovde igraju uloge drevnih proroka koji već decenijama unazad računaju svoja proročanstva. I ne samo to, “gasi se” i nešto drugo – uslovi života, ekonomija, standard. Međutim, u ovoj ekranizaciji je u drugom planu proces donošenja odluka o potomstvu u savremenim srpskim porodicama i činioci koji na to utiču, to nisu zanimljive stvari. Umesto toga imamo uzbudljivu pretnju ugasnućem i hrabre demografe koji osluškuju po porodilištima i šetaju hodnicima opremljeni specijalnim aparatima koji mere njihovo paranje. Da li su njihova upozorenja uzaludna? Da li će trojke spasiti Srbiju? Zvuči kao dobar razlog da se ode u bioskop i ostavi po strani stvarnost, daleko složenija od takvog apokaliptičnog trilera.  


14. IL’ SI VODA, IL’ SI VINO (lažna dilema)

 

Lažna dilema predstavlja posmatranje sveta kao crnobelog.Svako odlučivanje postaje iliili dilemabez obzira što u stvarnom životu najčešće postoji više izbora.Na primerkada se maturantu kažeili ćeš upisati pravoili ekonomijunije baš da mu je ostavljen izbor dana primerupiše medicinuKada se odluka svede na dva izboradalja rasprava se onemogućava i ostavlja se sasvim sužen prostor za opredeljivanje.Postavka sveta je crnobelapa ni u procesu političkog odlučivanja nema nijansiDemagozi ne štede lepe reči o sebionome što predlažu i onome što rade i time žele da se pokažu i kao(jedinipravi izbor za ono što društvu trebaA kako se alternativa prikazuje u najnegativnijem mogućem svetluništa nije prirodnije nego odlučiti se za onu opciju koju govornik zagovaraTrećeg nema

“Ako ne pobedite ili ne budete u mogućnosti da formirate vladu, razmišljate li možda o političkoj penziji? 

– Ja o penziji razmišljam odavno, i da je Srbija u pravim rukama, ne biste me uopšte viđali. Ali, ako ja odem u penziju, kome će ostati Srbija? Zato moram da pobedim, a posle završenog mandata, za četiri godine, skloniću se iz politike.” 

Tomislav Nikolić, Press , 24. jul 2011.

Hteo bi naš političar da se penzioniše i povuče iz javnosti. Štaviše, odavno razmišlja o tome, ali ne da mu se. Čiča Tomina penzija će morati da pričeka jer je Srbija na prvom mestu. Jeste li videli negde da veliki državnik napusti ono za šta je stvoren i posveti se unucima, šahu, pečenju rakije? Ne daj bože da tek tako ostavi Srbiju i ode. Mučila se ova država godinama kako je on na korak do vlasti, ne može se ni pomisliti šta bi je spopalo kad bi se on potpuno povukao.

Koliko nam treba da priznamo nezamenljivost političara? Jesmo li toliko slepi da ne uviđamo njihovu ulogu u našim životima da je čovek morao otvoreno da nam kaže: samo ja mogu da spasim Srbiju i zbog toga i dalje žrtvujem svoje privatno ja. I šta nam to govori o predstojećim izborima? Da je vreme da mu pomognemo da on pomogne nama, da ostvari svoju mesijansku ulogu i da može, mučenik, da ode u zasluženu penziju. 


15. ONI HOĆE (učitavanje namera)

 

Namerno pogrešno tumačenje izjava ili učitavanje pretpostavljenih namera česte su demagoške smicaliceGovornik se predstavlja kao “poznavalac“, “zna ko je” njegov protivnik i šta on “u stvari hoće“. Taktika je sledeća:tuđi stavovi se najpre pogrešno predstavea zatim se otpočinje rasprava sa sopstvenim tumačenjemumesto sa onim što je stvarno izrečenoUpotrebom ovog mehanizma se tako može neprimetno pobeći od nepoželjne temejer se započinje priča o namerama protivnikaa ne o onome što je protivnik rekao.Kada se nekome pripišu “zadnje namere” ili “sumnjivi motivi“, čak i njegove najbezazlenije izjave i postupci se mogu doživeti kao pretećiEkstremni oblik ove strategije nalazi se u teorijama zaverekojima se uspešno proizvodi osećanje ugroženosti ili neizvesnosti

“Sve ovo što se događa: kampanja za novu naciju na severu Srbije; to ironično (suštinski šovinističko) insistiranje na tome da naručioci oglasa na bilbordima “znaju i sva” ćirilična slova, pišu latinicom (mada nešto ređe na jezicima nacionalnih manjina, pošto je vojvođanerstvo namenjeno pre svih bivšim Srbima); konačno razotkrivanje i oglašavanje naručilaca – posvećeno je jednom cilju. 

U prvom redu stvaranju nove nacije koja bi kasnije državnom silom ukinula prava srpskom narodu na severu zemlje, asimilovala ga i odvojila od ostatka nacije. Drugi cilj je afirmacija nepoznatih aktivista jedne male stranke. Dovoljno je da neko zakupi dvanaest bilborda pa da od borca protiv ravnih krovova, junaka mesnog partijskog odbora i možda idealne mlade osobe po standardima feuda za sport, omladinu i preskakanje cenzusa bez muke, postane zvezda dana, osvane na naslovnim stranama i u udarnim vestima televizija.” 

Čedomir Antić, Politika, 27. oktobar 2011.

Sve je posvećeno jednom cilju, a to su dva cilja! “Vojvođaneri” hoće da razbiju Srbiju, ali ne zbog uzvišenih ideala, nego iz karijerističkih razloga. Na taj način, govornik dvostruko diskvalifikuje priču o vojvođanskom identitetu: ona ne samo da predstavlja pretnju po celovitost Srbije, nego čak ni oni koji je pričaju zapravo u nju ne veruju. Vojvođanski identitet je veštački (namenjen “bivšim Srbima”) i može se braniti samo iz razloga sitne vajde, nikako iz iskrenog uverenja (kao, recimo, srpski).

Kako je govornik na osnovu jedne šale, kako god neukusna ona bila, zaključio da je njenim autorima cilj zasnivanje nove nacije, cepanje države i nasilna asimilacija Srba? Nije poznato. Poznato je, međutim, da su mnogi građani Srbije strašno osetljivi na separatizam i da će ih ovakve izjave načiniti najblaže rečeno podozrivim prema zastupnicima vojvođanske autonomije. U tom smislu, izjava sadrži i elemente zastrašivanja. 

 

16. POBRKANI LONČIĆI (greške u zaključivanju i argumentaciji)

Demagog svesno koristi različite govorničke veštine i logičke manipulacije kako bi publiku doveo u zabluduOn često poseže za logičkim greškama kod kojih ne postoji očigledna veza između iznetih dokaza i zaključkaAko dokazujemo da je neko dobar poljoprivrednika potom zaključimo da je on dobar vođa,pravimo grešku ne sledijer to što je neko dobar u jednoj stvari ne znači da će biti dobar i u drugoj.Dakleizneti argumenti nisu relevantni za temu raspraveSama argumentacija često ima oblik nizanja različitih tvrdnji i činjenica,iza čega dolazi kratak i brz zaključaki to bez objašnjenja veze između tvrdnje i zaključkaDruga česta taktika demagoga je izbegavanje zadate teze i konstruisanje novesrodne teze iz koje se onda lakše izvode željeni zaključci (postupak poznat kao zamena teza). 

“Kao bivši ministar finansija, koji je jedini u novijoj srpskoj istoriji uspeo da napravi suficit od dve milijarde evra, Mlađan Dinkić sigurno ne bi predlagao rešenja koja povećavaju konsolidovani deficit budžeta, jer ima potpuno suprotnu stručnu filozofiju.” 

Suzana Grubješić, Večernje novosti, 12. jun 2011.

Na prvi pogled sve je u redu sa ovom tezom. Pod uslovom da postoji nešto kao što je genetska predispozicija za suficit koja se dosledno ispoljava u svakoj situaciji. To što je neko jednom (pretpostavimo i da je tačno) napravio suficit u budžetu, ne znači da ne bi pod nekim drugim uslovima napravio i deficit, ma kakva mu bila stručna filozofija. Lepo je čuti za tako nešto u društvu u kojem kao da vlada filozofija deficita. No, kakva god bila nečija stručna filozofija, ona svakako nije garant bezbednosti u budžetskom regionu. Društvo nije priroda, u njemu ne važe nedvosmisleni determinizmi i nema ni “uvek” ni “nikad”. Jednom suficit – jednom suficit. 

 

17. ČUDO, ALI NEVIĐENO (pomračenje političkog uma)

Izjave u kojima govornici i ne pokušavaju da ubede publiku u svoje ideje ili stavoveu kojima nema argumentacijeali zato cinizma,bahatostipa i gluposti može biti toliko da publika jednostavno ostane bez teksta.Slušajući ili čitajući ovakve izjavemožemo se samo zabezeknuti i zapitati da li je moguće da nekome nije stalo ni da lepo upakuje ono što govoriZato ovde i nema populizma i demagogije samih po sebiRadi se o poricanju političkog govora koji bi trebalo da nas u nešto ubeđujeUmesto togaotvoreno se izražava mišljenje koje može da vređa inteligenciju glasačaili na koje se teško može i odgovoriti (Mnogo kradeteda kraduckate pomalo pa da vas i tolerišem…). Odgovornost govorniku nije bitnamogućnost rasprave ne postoji i sve što možemo jeste da ostanemo bez komentaraIpakovakavgotovo devijantan politički govor je toliko čest da ne možemo da ga zaobiđemoA kako se mnogo puta osetimo kao taoci ovakvih političara i njihovih izjavane bi ni trebalo.

“I ranije ste govorili da koridor mora da bude završen do polovine 2012. Opet pomerate rokove? 

– Da, i vi odmah napišete “slagao Mrka”. Pa šta ako sam slagao za jedan rok? Kada dajem rok, dajem rok za sebe i za one koji rade, ne mora da bude tačan svaki rok. 

On takođe ističe da će koridor biti završen do avgusta 2013. godine i da zbog toga želi još jedan mandat. Finiš gradnje magistralnog puta ne želi da prepusti bilo kome drugom.” 

Milutin Mrkonjić, Blic, 14. jul 2011.

Ako postaviš rok, pa bio on samo za radnike (iako u tom slučaju nije jasno zašto je cela javnost obaveštena o njegovom postojanju), onda neispunjavanje tog roka može da znači dve stvari: ili si nesposoban da proceniš koliko vremena treba da se u postojećim uslovima radovi završe, ili su se uslovi promenili. Ali ne, naš političar je samo lagao radnike koliko će im trebati da završe svoj posao, on ih je lagao da bi brže radili, i šta sad. Takvi smo ti mi, lažemo se da bismo bili efikasniji. Odgovornost za izrečenu reč je za neradnike, za obične političare, ne i za udarnike koji grade puteve. O njima svedoče njihova dela, a kad slažu za rok – “pa šta” – ima novi rok. Samo nije jasno da li je taj novi rok opet za radnike ili se tada zapravo očekuje da budu gotovi radovi. Bilo kako bilo, da bismo znali moramo mu dati novi mandat. Ako nas i tada bude lagao – “pa šta”.

Upustvo za čitanje

 

Već nedeljama tvrdim da izbore ne treba prepustiti samo političarima i da šira, stručna i nepristrasna javnost mora da učestvuje u procesu narodnog odlučivanja. Tekstovi koji slede svojevrsno su uputstvo za preživljavanje: neka jednom pobedi onaj ko najmanje laže. Lepota strana koje slede nije u prepoznavanju već u moći javnog osporavanja. Ovde je reč o tome: imate sedamnaest odrednica i isti toliki broj primera populističkog govora. Ali, mogućnosti su neslućene. Na internet stranama otvaramo vam priliku da dodajete, oduzimate i učestvujete u kreiranju demokratskog javnog govora. Iskoristite je. Tamo gde zakaže moć demokratije, moć populizma vreba na svakom ćošku.

D. Ž.

Autor 30.3.2012. u 10:18

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija