Poruka lidera Tadića: Imaš laptop, vrati majku. Ili marš iz Srbije u 3LPM.

Autor 10.1.2012. u 10:15

Poruka lidera Tadića: Imaš laptop, vrati majku. Ili marš iz Srbije u 3LPM.

Negde dobiješ, negde izgubiš, tako je to, cjenjeni publikume, na ovome svijetu koji je – saglasno vladici – tirjan tirjaninu, a kamoli dobrome čovjeku.

Naš dobri čovjek, Gospodar, potegao na Kosovo, da tamo provede božićne praznike i da uputi poruku mira, što je i učinio, ali mu se (namerno) omaklo da ponovi mantru kako „nikada neće priznati Kosovo!“ Priština, međutim, suzama ne veruje, pa je „zbog političkih izjava“ Jego Sijatelstvu ubuduće zabranjen pristup u najskuplju srpsku reč. I vladičin naslednik, Hrestomatija, izumitelj najskuplje srpske reči, našao je za shodno da prozbori neku, ka vladičinu, razume se, pa je odvalio nešto u smislu da je Srbija majka, a Evropa laptop, pa sad vi gledajte šta ćete i kako ćete dokle se Svrzimatija i Sahibija ponovo ne domognu vlasti. A onda – zna se. Sledi istraga laptopopoturica i akcija: imaš laptop, vrati majku. Ili marš iz Srbije u 3LPM.

Ako je naš Gospodar ispao gubitnik (već mu to prelazi u manir, a i Vujadin mu je to prorekao), to ne znači da nije bilo i Srba-dobitnika. Tako su se, recimo, dijasporalni Srbi iz neke američke vukojebine izborili za pravo da na Božić pucaju iz lovačkog oružja. Što, naravno, nije promaklo budnom oku naših „poslenika pisane reči“ i eto ti serije reportaža i fotodokumenata sa tog istorijskog događaja. Vaistinu – lep prizor. Ali, meni se učinio nekako premalo srpski, a suviše američki. Roka se iz onih sačmara, okolo pikapovi i konzerve piva, fali samo Kalamiti Džejn, pa da utisak bude potpun. Nije to, brate, u duhu vidovdanske etike. Tu treba da rade bojeva municija, prangije, petarde ili karbid. Ali eto, svaka tuđa zemlja tuga je golema. Snalaženje, bato.

I uopšte, sudeći po takozvanoj prazničnoj srpskoj štampi, ne treba se ničem dobrom nadati u ovoj, tek načetoj godini. Tačno je da je naša štampa, kako to kritički umovi tvrde, kontrolisana, ali baš joj zbog toga treba verovati. Ne, naravno u smislu onoga o čemu piše, nego onoga što prećutkuje. Dakle ovako: ne čitati između redova, kao što se radilo za Titovog i Slobinog vakta, nego čitati nenapisano. Ko to ume, sve će mu biti jasno. Oni koji nisu savladali tu veštinu moraće se zadovoljiti sve bizarnijim srpskim pobedama poput one iz vesti da Čež Bono sin/ćerka čuvene pevačice Šer štedi pare za „svoj, srpski Crven Ban“. Koji se ovde, je li, ugrađuje jeftinije nego u SAD. Neka dete ne baca pare. Evo mu ga moj.

Danas

Autor 10.1.2012. u 10:15

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija