ENG
Predsednik bez ličnog i profesionalnog identiteta
Autor/ica
Povezani članci
Piše: Dragica Stanojlović-Republika
U ratu, kao četnički vojvoda branio je „ srpske zemlje i srpske grobove“, posle rata prelazio je put od ogorčenog protivnika Evropske Unije do njenog pobornika, osluškujući „ glas naroda“ i prilagođavajuči retoriku i ponašanje društvenim prilikama. Njegov mentalni i profesionalni sklop su ironična personifikacija današnje Srbije
Pre no što je zvanično inaugurisan, novoizabrani predsednik Srbije se predstavio domaćoj i svetskoj javnosti, opozitnim stavovim u odnosu na one koje je zastupao tokom kampanje. Potvrdio je poznate činjenice da se tokom kampanje kandidati koji pretenduju da zauzmu nove ili zadrže stare funkcije, ne predstavljaju sopstvenim osobinama ličnosti, znanjem iz određenih oblasti važnih za javnu funkciju ni sopstvenim programima o radu usklađenim sa najvišim državnim zakonodavnim aktima. Tokom kampanje kandidate oblikuju marketinški timovi i agencije, koje koncipiraju ličnost budućeg funkcionera, prema pretpostavkama nastalim analizom biračkog tela. Rezultati majskih izbora su iznenadili jedan broj stručnjaka, neke su razočarali a druge obradovali.
Posle izbora novog predsednika analitičari svih provenijencija postali su medijski najzastupljenije ličnosti u svakodnevnim sadržajima svih elektronskih i pisanih medija. Sve izrečeno imalo je logičnu podlogu i u nekim segmentima osvetlilo socijalnu dinamiku koja je rezultirala poznatim ishodom. Anticipacija budućih događanja kretala se u rasponu od strahovanja da će Srbija usmeriti svoj proklamovani kurs prema Evropi u opozitnom smeru, do predviđanja da će izborni rezultari delovati otrežnjujuće na Demokratsku stranku i usmeririti je da odgovornije preispita dosadašnju društvenu ulogu.
Ni u prošlosti ni u budućnosti
Analitičari su obavili svoj posao, bivši i sadašnji predsednik države se bave pozicioniranjem sopstvenih ličnosti u novonastalim uslovima. Uveliko se kalkuliše ko će sa kim formirati vladu, ko će zadržati stara, a ko osvojiti nova uticajna mesta. Građanima se više niko ne obraća, oni su ispunili svoju ulogu i za svoje izabrane predstavnike postali nevidljiva kategorija.
Ispred njih, kao reprezent i personifikacija totalne društvene konfuzije, stoji novoizabrani predsednik. Vidno zbunjen novom ulogom, pokušava da se predstavi kao sigurna i odlučna osoba. Porukom iz „istorijske čitanke“ za profesionalne patriote koju je poslao republikama iz bivše zajedničke države želeo je da skine teret dugogodišnje kompeticije vezane za odnose sa bivšim predsednikom. Njihovo takmičenje simbolično je nosilo smernice kojima bi država trebalo da se pokrene. Bivši predsednik je verbalno nepokolebljivo promovisao svoje evropsko opredeljenje. Sadašnji predsednik nema jasne odrednice prema bilo kakvom državnom putu. Stavove iznosi prema trenutnoj situaciji modeliranoj racionalno-iracionalnim stanjem mentalnog sitema. Kod predsednika se konstantno prožima racionalno i iracionalno zbog njegove ideologizovane svesti omeđene ličnim testom parcijalno detektovane realnosti. On se objektivno ne nalazi ni u prošlosti ni u sadašnjosti ni u budućnosti. Sopstvenu ličnost je pozicionirao iznad objektivne datosti odakle šalje kontradiktorne poruke uslovljene pralogičkim mišljenjem.Osnovna karakteristika ove vrste mišljenja je nemogućnost izvođenja ispravnih i doslednih kvalifikacija. Zbog toga, predsednik isti pojam ili skup pojmova tumači prema kategorijama koje konstruiše posebno za svaku priliku.
U ratu, kao četnički vojvoda branio je „srpske zemlje i srpske grobove“, posle rata prelazio je put od ogorčenog protivnika Evropske Unije do njenog pobornika, osluškujući „glas naroda“ i prilagođavajuči retoriku i ponašanje društvenim prilikama.
Predsednik je duže od dve decenije aktivni učesnik političkih zbivanja u Srbiji. Protekli vremenski period bavio se isključivo politikom, i to mu je bilo osnovno zanimanje. Profesionalno bavljene bilo kojim poslom podrazumeva sticanje i primenu znanja u obavljanju aktivnosti vezanih za određenu delatnost. Predsednik je sticao informacije i prilagođavao ih ideologijama koje je u određenom vremenu zastupao. Ideja kao mentalni produkt često potiče iz iracionalne sfere odakle, psihološkim transformacijama teži de se predstavi kao deo racionalnih sistema. Privid racionalnosti je neophodan da bi ideologija mogla da se inkorporira kao sitem verovanja, mišljenja i ponašanja u svest pojedinaca i organizovanih političkih grupa.
Ideologija koju je zastupao predsednik počivala je na principima socijalne pravde i jednakosti, koja je veom prijemčiva infantilno strukturiranim osobama koje su postale njegove pristalice. Predsednik je prihvatio u sopstvenoj ideologiji nacionalističke i komunističke ideje ne baveći suštinom značenja, već njihovom influentnošću na „kritičnu masu“ koja bi mu donela pobedu. Sve vreme provedeno u politici težio je da postane pobednik. Želja za pobedom modelirala je njegovu ideologiju i onemogućila mu da anticipira sadržaje profesije kojom se bavi.
Amater koji se bavi ozbiljnim poslom
Operacionalizacijom pretpostavki kroz stranačke programe predsednikova ideologija usmeravala ga je ka svom osnovnom cilju, težnji ka apsolutnoj vlasti nad ljudima i materijalnim dobrima. Prateći ideju kao osnovni model delovanja često je „lutao“ u javno prezentovanim stavovima, jer njegovo ideologizovano mišljenje nije imalo racionalnu podlogu.
Zanemario je obavezu da stiče profesionalno znanje i ostao amater koji se profesionalno bavi ozbiljnim poslom. Amaterski pristup nekoj delatnosti podrazumeva da se umesto znanja u obavljanje posla ulažu emocije. Njihova iracionalna podloga udružena sa iracionalnim idejama oblikovale su profesionalni identitet čoveka koji je pobedio na predsedničkim izborima. Pobedom je ostvario sopstveni cilj, i sa konforne pozicije opzicionog lidera čija je uloga bila da javno kritikuje zvanične predstavnike vlasti, stao na kormilo države. Njegov mentalni i profesionalni sklop su ironična personifikacija današnje Srbije. Predsednik bez ličnog i profesionalnog identiteta koji je ideološki zastupao sve društvene sisteme prošlog i ovog veka, sputan neiskustvom, skromnim znanjem i parcijalnim sagledavanjem buduće uloge, predstavlja devastiranu, dezintegrisanu i u svim segmentima funkcionisanja, haotičnu državu. Zbunjeni, egzistencijalnim strahom i neizvesnošću opterećeni građani ne očekuju od predsednika da usmeri državnu politiku u kreativnijem pravcu. Većina je prestala da razmišlja o izborima i njihovim ishodima. Ne opterećuje ih pitanje da li su i na koji način sami uticali da sve što se oko njih događa bude ovoliko besmisleno i tragično. I novi predsednik ne oseća nikavu odgovornost za aktuelno stanje u državi. Misli da su odgovorni oni koji su do sada odlučivali. To su isti oni sa kojima pregovara oko formiranja nove vlade.
Pobednici i poraženi su zajedno na istom poslu. Razlike su prividno postojale dok su se takmičili tokom izborne utakmice. Vreme posle izbora potvrđuje grotesknu činjenicu da se suštinski ništa nije promenilo. Uskoro će, verovatno, i predsednik da shvati da je deo patološkog dezintegrišućeg organizma koji ne može da se prestrukturira jer bi tim operacijama uništio sam sebe. Predsednik i svi oko njega izabrani su legalno na demokratskim izborima.
Građani su odlučivali i za sopstvene odluke snosiće posledice. Predsednik je nevin, on nije uzrok već posledica.
Zanemario je obavezu da stiče profesionalno znanje i ostao amater koji se profesionalno bavi ozbiljnim poslom. Amaterski pristup nekoj delatnosti podrazumeva da se umesto znanja u obavljanje posla ulažu emocije. Njihova iracionalna podloga udružena sa iracionalnim idejama oblikovale su profesionalni identitet čoveka koji je pobedio na predsedničkim izborima. Pobedom je ostvario sopstveni cilj, i sa konforne pozicije opzicionog lidera čija je uloga bila da javno kritikuje zvanične predstavnike vlasti, stao na kormilo države. Njegov mentalni i profesionalni sklop su ironična personifikacija današnje Srbije. Predsednik bez ličnog i profesionalnog identiteta koji je ideološki zastupao sve društvene sisteme prošlog i ovog veka, sputan neiskustvom, skromnim znanjem i parcijalnim sagledavanjem buduće uloge, predstavlja devastiranu, dezintegrisanu i u svim segmentima funkcionisanja, haotičnu državu. Zbunjeni, egzistencijalnim strahom i neizvesnošću opterećeni građani ne očekuju od predsednika da usmeri državnu politiku u kreativnijem pravcu. Većina je prestala da razmišlja o izborima i njihovim ishodima. Ne opterećuje ih pitanje da li su i na koji način sami uticali da sve što se oko njih događa bude ovoliko besmisleno i tragično. I novi predsednik ne oseća nikavu odgovornost za aktuelno stanje u državi. Misli da su odgovorni oni koji su do sada odlučivali. To su isti oni sa kojima pregovara oko formiranja nove vlade.
Pobednici i poraženi su zajedno na istom poslu. Razlike su prividno postojale dok su se takmičili tokom izborne utakmice. Vreme posle izbora potvrđuje grotesknu činjenicu da se suštinski ništa nije promenilo. Uskoro će, verovatno, i predsednik da shvati da je deo patološkog dezintegrišućeg organizma koji ne može da se prestrukturira jer bi tim operacijama uništio sam sebe. Predsednik i svi oko njega izabrani su legalno na demokratskim izborima.
Građani su odlučivali i za sopstvene odluke snosiće posledice. Predsednik je nevin, on nije uzrok već posledica.
 |
|
Autor/ica
