Sami za novogodišnje praznike: strah ili uživanje?

Povezani članci

• OSCE: BiH mora imati Vrhovni sud
• Moja Srbija, moja maćeha
• Komemoracija ratnom zločincu Praljku u Lisinskom bila je bal Tuđmanovih vampira
• Intervju – Filip David, pisac: Priča o banalnosti zla nije izdržala ispit vremena
• Smrt dobre nade
• Borba za partijski tron

“Nekoliko puta smo, možda, odlučili da krenemo s
 dijetom, koja je bila povod da samo još više jedemo,
 raskidali smo s istom osobom bezuspešno, nadali se
 ulasku u EU, nadali se da nikad nećemo ući u EU,
gledali loše filmove, čitali dosadne knjige, ulazili u
pogrešne autobuse, trošili prave dane na
pogrešna osećanja.”

Nekad nam se čini da je godina koju ostavljamo za sobom prebrzo prošla, da nismo ništa uradili ni za sebe ni za druge i da, u stvari, ne možemo ni da se setimo u šta smo je utrošili. Nekoliko puta smo, možda, odlučili da krenemo s dijetom, koja je bila povod da samo još više jedemo, raskidali smo s istom osobom bezuspešno, nadali se ulasku u EU, nadali se da nikad nećemo ući u EU, gledali loše filmove, čitali dosadne knjige, ulazili u pogrešne autobuse, trošili prave dane na pogrešna osećanja. I, u celom tom spletu promašenih stvari, previđali smo one lepe, srećne, jednostavne trenutke kojih se jedino, na kraju, i vredi sećati.

Probudiš se tek u podne, umorniji nego što si legao, kad ustaneš da zatvoriš vrata od terase koja su se tokom noći sto puta otvorila. Nisi mogao da podneseš da ti bilo kakav hladan vazduh produvava u toplu sobu, ali je lenjost u tvom slučaju uvek jača čak i od stvari koje mrziš. Godinama se žališ kako ti u stanu ništa ne dihtuje dobro, čak ni vrata od kupatila.

Nema boljeg tajminga od novogodišnjih praznika za to da se osećamo usamljeno, neispunjeno i nezadovoljno. Zato to vreme ne treba ispuniti razmišljanjem o onome šta jesmo ili nismo uradili, nego o onome šta ćemo uraditi i kako nameravamo da svoj život poboljšamo, emotivno, duhovno, finansijski. Opšte je poznato da život, onaj pravi, počinje sledeće godine, ali nikada 1. januara.

Nije ti se ustajalo iz kreveta, nisi morao čak ni u prodavnicu da odeš, ionako nijedna nije radila dan pred Novu godinu, onda kad je najpotrebnije. Nisi mogao da se setiš gde i s kim si sinoć završio, ali mora biti da si kasno došao kući. Pidžamu nisi obukao. Vrata nisi zaključao. Trljao si oči, premeštajući krmelje s jedne na drugu stranu, razmišljajući samo o tome kada će više da prođe cela gungula oko Nove godine.

Novogodišnje odluke donose nam uzbuđenje, želju, potrebu da budemo bolji, da svaka godina bude kvalitetnija i ispunjenija od prethodne, ali te odluke nas drže tek neko vreme, nedovoljno dugo da makar počnemo da ih sprovodimo u delo, kao kada se uveče prejedemo i legnemo s čvrstom odlukom da od sutra krećemo sa dijetom. Nema te odluke koja nije laka kad smo siti.

Bio si srećan što ćeš Novu godinu konačno provesti sam, što nećeš morati da se raduješ sitnicama koje ti nikad nisu bile potrebne ili skupim poklonima koji su, po pravilu, bili ili bezdušni ili kič. Kada si se nakanio da ustaneš, oprao si zube, umio se, iščupao po koju dlaku iz nosa, čak se osmehnuo sebi u ogledalu. Odavno se nisi osećao zadovoljno a da ti za to nije bio potreban povod. Planirao si da ceo dan provedeš u krevetu, slušajući rock’n’roll i jedući masline, ali si odustao od te ideje, i odlučio da iz podruma doneseš staru jelku, ukrase i sijalice koje najverovatnije nisu radile. Obrisao si mesecima taloženu prašinu, usisao, spremio orman, čak si izrezao i pahulje od papira. Frižider je bio poluprazan, ali se uvek ispostavljalo da najbolja jela spremiš kad imaš najmanje namirnica. Skuvao si gala pirinač, prelio soja-sosom, dekorisao maslinama i ispržio neke filete što si našao u zamrzivaču. Otvorio si Banatski rizling, kojem si se uvek podsmevao, ali ti je u tom momentu bio itekako dragocen jer je bio jedino piće koje si imao u velikim količinama.

Kako se bliži novogodišnja noć, sve smo sigurniji da od naših planova neće biti ništa, ali ne odustajemo još uvek, hraneći se nekom euforičnom nadom za koju znamo da će nestati s prvim balonima koji posle ponoći odlete u nebo. Ceo taj repertoar nade, slavlja, ljubavi, budućnosti, znamo napamet, ali se i dalje svake godine oblačimo u smešno neprijatnu odeću, pravimo najlepše salate, stavljamo najskuplji karmin. Obećavamo sebi da ćemo se češće čuti sa prijateljima, da ćemo više pažnje posvetiti onima koji bi mogli da nam budu prijatelji i da nećemo mariti za one kojima smo nebitni. Ali Nova godina donosi samo nove probleme s kojima se više ni iskreno ne borimo, prihvatili smo razne uloge, i ništa nam više nije teško. Prepirati se, svađati, sve je to naše prirodno stanje, u koje više ne unosimo emocije, a sve manje i sebe. Osloboditi (se) sebe u takvim trenucima, bio bi možda najteži zadatak, ali i jedini zbog kojeg bi vredelo s radošću dočekivati Novu godinu.

Rock’n’roll je i dalje svirao. Šetao si po stanu, gledao zamišljeno kroz prozor, sa čašom u ruci, samo bi se s vremena na vreme tužno osmehnuo nekom vatrometu koji je bio dovoljno daleko da se ne čuje. Gledaš na sat.

deset devet osam sedam šest pet četiri tri dva jedan

Zamislio si želju. Otišao si do ogledala, još jednom se nasmešio, široko pokazujući zube i ljubeći svoj odraz. To je bio prvi da ti se želja koju si zamislio odmah i ostvarila: poljubila te je, iskreno, ona koju si toliko dugo čekao – sloboda u tebi.

Samo te večeri, 31. decembra, treba da posmatramo svet koji se iz buke pretvara u spokojnu jednostavnost i mir kojim teku litre možda najlošijeg, ali za nas, tada, najboljeg, vina.