Slobodan Dukić: Vučić Prvi Pravični

Slobodan Dukić
Autor 16.1.2015. u 22:54

Slobodan Dukić: Vučić Prvi Pravični

Foto: REUTERS

“Bijaše čovjek u zemlji Uzu po imenu Jov, i taj čovjek bijaše dobar i pravedan, i bojao se Boga, i uklanjao se oda zla. (Jov 1.1)”

Ispumpavanje istine o zakonitosti dodele posla na ispumpavanju vode iz poplavljenog kopa Tamnava  će očito da  potraje. Možda dok ta rupetina ne bude isušena sve do i jedne  kapljice, ali se  na vodenoj površini pojavio  talas pravičnosti. Njega je zajašio Vučić. Samo što je nonšalantno otpustio M. Devenporta, Aleksandar Vučić je sebe proglasio pravičnim. Bio sam pravičan. Sve što sam govorio i mislio nisam rekao napamet, uvek govorim ono što mislim obznanio je srpski premijer i stavio tačku na optužbu da Evropska unija plaća novinarske lažove  u Balkanskoj istraživačkoj mreži.

Geocentrični srpski premijer uveo je  u diplomatiju rečnik iz vremena radikalske pošasti. Od malog koji obećava, Vučić je  kao veeeliki dečko pokazao da nije zaboravio  nekadašnjeg gurua Šešelja. Doduše sad kaže kako je Voja mali miš, ali koliko god se trudio da bude drugačiji, evropskiji, krv nije voda. Dok srpski premijer jaše na talasu pravičnosti, vođen devizom Mislim, kažem, postojim, za njim trči jeretičko pitanje. Je li taj Vučić dobar i pravedan, srpska verzija Jova, isti onaj  koji je grmeo kao Ilija gromovnik- Za jednog ubijenog Srbina, ubićemo sto Muslimana. Bilo je to pre dvadeset godina. U to vreme imao je toliko i još nekoliko godina pride. Raskošan četnički talenat. Ljuljao ga Šešelj, ali on nije bio mala beba. Valjda je i onda govorio ono što misli. Stariji osmoškolci pamte Krvavu bajku, poemu Desanke Maksimović o nekoliko hiljada ubijenih Kragujevčana. Streljali su ih Hitlerovi konkvistadori u znak odmazde za nekoliko nemačkih vojnika koje su ubili partizani. Pretnju Vučić nije ostvario, mali vuk je samo arlauknuo sa brda iznad Sarajeva. Đavo će ga znati.  Možda se tada u Vučića uselio jurodivi, sotona iz biblijskog mita o pravednom Jovu. Ili je to sindrom udvojene ličnosti. Možda tu treba neka medicina. Lek sa oralnom upotrebom. Uz čašu vode.

Nije to bilo davno. Takoreći juče. Čovek nabijen pravičnošću kao šipak, jurcao je po srpskoj prestonici noseći table sa novim nazivom novobeogradskog Bulevara Zoran Đinđić. Na tabli je pisalo Bulevar Ratka Mladića. Pravični se tako odužio najpravednijem među pravednima. Ikoni svetih srpskih ratnika. Hm, mislim, kažem, postojim. Nije džabe aktuelni srpski premijer učio školu u navijačkom gnezdu Delija. Onih koji su uzvikivali slogane smrti Nož, žica, Srebrenica. Ubij Hrvata šiptarskog brata…Ali ko se sad toga seća, međ ljudima od kojih mnogi nose olovne cipele. A zaboravili su šta su juče ručali. Pa i sam Vučić današnji, sa oreolom novog srpskog reformatora potisnuo je ta neugodna sećanja. Gurnuo ih u mrak podsvesti. Frojdovski.
Vučić Prvi  Pravični. Svetački orden  koji je srpski premijer sam sebi zadenuo za grudi. Senku na samohvaležnog pravednika i njegova odličja ponovo bacaju novinari BIRNa. A ko bi drugi. Zločesti, kakve ih majka dala, sa napojnicama Devenporta, tvrde da država godinama plaća tri vlasnički povezane kompanije za produkciju televizijskog materijala o svojim aktivnostima. Takav materijal TV stanice u Srbiji emituju bez upozorenja da je naručen.

Svetac je ponovo na potezu.

 

Slobodan Dukić
Autor 16.1.2015. u 22:54

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija