Snežana Čongradin: Kosovo – očuvanje nečega što ne poseduješ

Autor 8.9.2011. u 00:55

Snežana Čongradin: Kosovo – očuvanje nečega što ne poseduješ

Kosovski premijer Hašim Tači povukao je poteze protiv Vlade Srbije, koji su, paradoksalno, u najdirektnijem interesu građana Srbije. Ako je napredak u evropskim integracijama od najvišeg javnog interesa i suštinskog značaja za građane Srbije, ubrzavanje tog procesa za društvo u celini predstavlja najveću vrednost. Tako je Hašim Tači Srbiji uoči dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU iznenada nametnuo još jedan uslov, čije ispunjenje bi, po kriterijuma EU, predstavljalo ogroman korak u procesu normalizacije odnosa Prištine i Beograda, a time i napredak Srbije u evropskim integracijama. Taj napredak odlikovalo bi, ne samo formalno sticanje statusa kandidata, već i konkretan datum za početak pregovora o punopravnom članstvu.
Slanje specijalnih jedinica na granicu sa Srbijom i namera o upostavljanju kontrole na celoj teritoriji Kosova, nakon što je Srbija odbila da potpiše sporazum za normalizaciju odnosa u dijaloškom procesu, iznenadilo je i evropske čelnike. Iako je taj potez, svakako bio planiran da se u nekom trenutku povuče, čini se da je Tači ubrzao celu stvar, svestan da je Srbija u tom trenutku najpodložnija uslovljavanju, zbog predstojećeg očekivanja odluke EU o sticanju statusa kandidata.

Srbija da prestane da pravi probleme

Dakle, ne samo da je Tači nadmudrio Tadića, nametnuvši kao uslov za sticanje statusa kandidata ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova, nego je i trgao iz dremeža EU i naveo je da odlučnije krene u uspostavljanje uslova za evrointegracije Srbije. Usledila je poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, koja saopštava dodatni uslov za dobijanje kandidature. Najpre Tadiću u četiri oka, a potom, na njegovu zaprepašćenost, i građanima Srbije, intimno i jasno – kao u četiri oka – Merkelova je rekla da paralelne institucije moraju biti ukinute.
Ako Srbija prestane da pravi probleme, ceo region napreduje, odnosno faktor stabilnosti, kako glasi najpopularnije ime za Srbiju, postaje samo onaj koji uzrokuje nestabilnost.
Nametanjem situacije u kojoj srpska vlada, bez ispunjenja tog dodatnog uslova, neće dobiti ni ono što se do juče činilo potpuno izvesnim – formalni status kandidata, a kamoli datum za početak pregovora, Tači je omogućio ovdašnjim zvaničnicima da svojim građanima vrlo brzo upriliče sve finansijske privilegije koje odlikuju države u procesu pregovaranja za članstvo, i priušte im bolji standard i uslove života.
Međutim, onima koji su proteklih godina potrošili milijarde evra u formiranje i održavanje paralenih institucija na severu Kosova, koje sada moraju da ukinu da bi dobili čak i status kandidata, čini se da poboljšanje standarda i omogućavanje dostojanstvenog života, predstavlja nepoželjan cilj. Korupcija je moguća i laka u što neuređenijim i nerazvijenim društvima, kao što u upravo takvim uslovima, građani postaju skloni verovanjima u potpuno besmislene ideje.
Vrhovni besmisao predstavlja, naravno, prioritet državne politike o očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Čuvanje onoga što ne postoji, interpretira bez imalo muke kao majstorija i diplomatska veština koja krasi srpske predstavnike. Ilustrujmo to primerom iz iskustva.

Brutalno laganje građana

Na pečatu Carine Kosovo nema obeležja državnosti Kosova i na njemu nigde ne piše Republka Kosovo. Međutim, srpski zvaničnici će svojim veštim pregovaračkim potezima, u sledećoj fazi dijaloga sa predstavnicima Evropske unije i kosovskih institucija, uspeti da izdejstvuju da na tom pečatu ne bude obeležja državnosti Kosova, odnosno da nigde ne piše Republika Kosovo. Kako je moguće izbrisati nešto čega nema, odnosno na koji način će sa tog pečata biti uklonjen natpis „Republika Kosovo“, ako to na tom pečatu uopšte ni ne piše, pitanje je koje niko nije postavio.
Ako je moguće ovakvo brutalno laganje građana, ne čudi predviđanje da bi odgovor na pitanje da li su za ispunjavanje najnovijeg uslova EU o ukidanju institucija na severu Kosova, bio isti u procentualnom smislu, kao i odgovor na pitanje da li bi Beograd trebalo da prizna kosovsku
nezavisnost. Dve trećine građana odgovorilo bi negativno, iako nije, a i ne može biti jasno kakve posledice proizilaze iz opredeljenja za Kosovo. Da li to znači samo nepriznavanje državnosti Kosova ili očekivanje da će Kosovo vratiti u okrilje Srbije?
Dilema Kosovo ili EU brutalno je lažna jer predstavlja dilemu između jednog formalnog stava države i poboljšanja svih aspekata života. Iako svest o posledicama biranja Kosova naspram EU, podrazumevano izostaje jer ne postoji sadržaj iz kojeg bi one proizašle, s druge strane postoji jasno znanje o posledicama koje proizlaze iz opredeljenja za evropski put. Čak 38 odsto građana smatra da bi status kandidata doneo Srbiji bolji standard i nova radna mesta, a čak 85 odsto građana podržava ispunjavanje
 
Vijoslav Stanojčić, Summertime
uslova EU za napredak na putu ka punopravnom članstvu i reforme koje se s tim ciljem sprovode.
Predsednik Srbije je dan, nakon posete nemačke kancelarke, obelodanio narodu da neće ukinuti paralelne institucije i po cenu nedobijanja statusa kandidata. Pre njega, građani su mogli da čuju da „ukidanje paralelnih struktura zaista znači proterivanje Srba“. Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović to tako kaže i problem postavlja na takav način. Njegova izjava zaista se može tumačiti u kontekstu koji i sam predviđa, jer njom zapravo upućuje poziv Srbima da napustite Kosovo. „Paralelne strukture o kojima govori Angela Merkel su jedine strukture u koje Srbi imaju poverenja i preko kojih mogu da zadovolje svoje redovne potrebe“.
Šta znači Tadićevo biranje Kosova naspram EU, odnosno odbijanje da se odrekne paralelnih institucija i ispuni taj evropski uslov. Raspisivanje vanrednih izbora i traženje još jednog mandata, opet na proevropskoj platformi, za priznanje nezavisnosti Kosova i primene plana Martija Ahtisarija? Alternativa je nasilje, siromaštvo, nestabilnost, nerazvijenost, zaostalost.
Autor 8.9.2011. u 00:55

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija