Snežana Čongradin: Suočavanje s posledicama loše politike ili izborni kapital

Autor 15.10.2011. u 10:01

Snežana Čongradin: Suočavanje s posledicama loše politike ili izborni kapital

Ukoliko predsednik države i članovi Vlade u naredna dva meseca ne pozovu jasno Srbe sa Kosova da uklone barikade na severu i omoguće primenu sporazuma o carinskim pečatima, građani Srbije neće dobiti status kandidata za punopravno članstvo u zajednici naroda evropskih zemalja.

 

To znači da Savet ministara EU ne bi ni razmatrao odluku o određivanju datuma za početak pregovora, a posledice takvog ishoda odrazile bi se vrlo brzo na već teško podnošljiv nizak standard građana. Ekonomska izolacija i propast, poput one iz devedesetih godina, cena je koju bi građani Srbije najpre platili, ukoliko bi njihovi politički predstavnici odbacili namere o ispunjavanju uslova za nastavak evropskih integracija.

Polemike u javnosti o tome da li Evropa ima alternativu i da li je podsticanje sukoba i održanje stanja nebezbednosti više u interesu građana od ispunjavanja uslova za nastavak evropskih integracija, moraju se, stoga, oceniti kao zlonamerni podsticaji neodgovornih političkih i društvenih faktora, čiji je interes u direktnom sukobu sa javnim. Međutim, i pored te očiglednosti, takva pitanja ipak se nameću, snažno pritiskajući javno mnjenje širenjem zabluda o mogućnostima ekonomskog i političkog opstanka i ako se odbace ciljevi evropske integracije.

Sukob s najmoćnijima

Najave ekonomske izolacije i ubrzanog pada jednog od najnižih standarda u Evropi, karakterističnog za uslove života građana Srbije, isto kao i devedesetih godina, posledica su uvlačenja u konflikt sa EU i Amerikom, odnosno sa najmoćnijim državama Zapada. Kako je Srbija, deset godina od obaranja Slobodana Miloševića i odustajanja od politike sukoba i ratnih ciljeva, zapala ponovo u otvoreni sukob sa najmoćnijim silama sveta, pitanje je koje neizostavno upućuje na činjenicu da ovdašnja politička elita zapravo nikada nije napravila istinski otklon od starog režima. Oličenje tog zaključka vidi se i u nedavnoj izjavi Dobrice Ćosića, kojeg mnogi prepoznaju i dalje kao „oca nacije“, da je došlo vreme da „naučimo da dobijamo ratove u miru“.

Ako je nekada i bila moguća podela Kosova kao način za presecanje kososvskog čvora koji godinama opterećuje odnos Srba i kosovskih Albanaca i sprečava normalizaciju odnosa u čitavom regionu, danas je ta teza potpuno deplasirana. S obzirom na kategorično odbacivanje te mogućnosti, kako od strane EU, tako i od Amerike, izlaganje i insistiranje na primeni takvog rešenja, govori o zaostalosti i neodgovornosti ovdašnjih političkih predstavnika.

primena Ahtisarijevog plana

Takođe, ako je nekada i bilo moguće uvođenje specijalnog statusa na severu Kosova, koji izlazi iz okvira Ahtisarijevog plana, odnosno uspostavljanje podeljenog suvereniteta između beogradskih i prištinskih vlasti na tom području, danas je potpuno besmisleno insistiranje i predlaganje takvog rešenja. Izvesnost ovakve tvrdnje nalazi se u činjenici da više od sto hiljada Srba južno od Ibra uveliko živi u uslovima primene plana Martija Ahtisarija. Zbog čega bi se pravile takve drastične razlike u statusima i uslovima života za jednu istu etničku grupu na teritoriji Kosova, pitanje je koje nema smislenog odgovara, osim ostvarenja dnevno političkih ciljeva pojedinaca koji, ili nisu u stanju da prepoznaju javni interes usled zaostalosti i neobaveštenosti, ili se zapravo zalažu za ostvarenje usko pojedinačnih i sebičnih ciljeva, uprkos šteti koju nanose onima čiji su legitimni predstavnici.

Kombinacija pomenutih faktora, čija primena određuje ovdašnju političku i društvenu stvarnost, upućuje na zaključak da će akteri koji su doveli do toga, u prelomnom trenutku preuzimanja odgovornosti i povlačenja nužnih i jedino mogućih poteza, odstupiti i raspisati izbore kako bi otklanjanje štete koju su naneli svalili na sticaj okolnosti ili političke protivnike.

Kapitalizovanje uspeha i neuspeha

Sve su snažnije i uočljivije najave o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, koji bi se održali posle 9. decembra, odnosno eventualne odluke Saveta ministara EU o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji. U tom slučaju, stranke vladajuće većine pokušale bi da kapitalizuju taj „uspeh“ kod onog dela biračkog tela koji očekuje, glasa, odnosno opredeljuje se još od 2008. za evropske integracije zemlje. S druge strane, „neuspeh“ u dobijanju datuma za početak pregovora o punopravnom članstvu, koristio bi za onaj deo glasačkog tela koje i dalje karakterišu iluzije o kosovskim mitovima, osećanje žrtve usled pritiska zabluda o svetskoj nepravdi, kao i uživanja u lažnoj bitnosti koju imaju „mali“ naspram velikih svetskih sila.

 

Autor 15.10.2011. u 10:01

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija