Snijeg proizveo kaos, ali i lijepu porciju medijske histerije

Autor 6.2.2012. u 18:11

Snijeg proizveo kaos, ali i lijepu porciju medijske histerije

Foto Bojan Galič

“Pripremite se za malo ledeno doba” lakonski je pred par let rekel akademik Vladimir Paar kak odgovor na onaj jednostrani uradak Al Gorea “Neugodna istina” o globalnom zatopljenju.

Objasnil je kak je u povijesti bilo mnogo izmjena ledenih i toplih doba i da to ovisi o nagibu zemljine osi od Sunca i k njemu. Ja sam onak dudek za te stvari no ono kaj tumači striček Paar ne čini se logičnim. Ustvari, malo ledeno doba kaj ga spominje kažu kak je trajalo od 14. do 19. stoljeća i kak uopće ni bilo tak jako strašno. 

Ovih su dana cajtungi i telke prepuni specijala o “sibirskoj” zimi. Ljudi se smrzavaju, kažu trojica smrtno stradala, kolaps je prometa, ne ide se u školu, zapalo je 30-40 cm snijega negdje, kao u Imotskoj krajini i puno više. Ni sam pri nami tak, već je nekoliko dana tak u susjedstvu, igrači košarkaškog kluba Hemofarm bili su zbog snježnih zameta zatvoreni u tunelu 24 vure, ljudi smrtno stradaju. Svuda je to vijest, no samo u nas je to vijest za specijal od 27 minuta u središnjem dnevniku jedne telke. 

E sad, već nas ziher cenera let teroriziraju s tim sranjima kak mi ljudi utičemo na okoliš, tu se pojavil spomenuti film o zatopljenju, pa one bljezgotine o tutačima na alternativna goriva, pobogu kak da smo maloumni pa ne znamo kak i za 90 posto dijelova u tom tutaču treba nafta, a posebna je priča kolko nafte treba za proizvesti iste. Zapravo, tko je malo učil povijest, a ta je disciplina pomalo zanemarena u svetu poslednjih desetljeća, mislim učenje iz povijesti, zna kak je kronološki od postanka svijeta do danas bilo mnogo izmjena ledenih doba i toplih doba. Posljednje je ledeno doba u Europi trajalo nedavno od 14. do 19. stoljeća. Ni nimalo slučajno kak se na početku istog dogodila velika otkrića i vjerski i politički potresi i ni nimalo slučajno kak se veliki tehnološki napredak počel događat upravo na prijelazu iz tog malog ledenog doba u toplije. Klima se promenila i utjecala je na ljude, a ne obratno, veli Paar. 

Kad sam bil lima često je zapadalo tolko snijega kaj ga je palo ovih dana i nekak rijetko je bilo da se dogodil kolaps. Možda koji bus ni vozil na brdo, al nastave je bilo, sve je radilo, ma prolazila je i ralica, mogel si vužgat auto i kak-tak proć gradom. Jučer i danas kolaps. Autobusi ne voze, gradonačelnici proglašavaju neradne dane, histerija je u zraku, Ukrajinci tam nekaj opet “carine” plin. Kak da je tam osamdesetih svaka kuća imala pilinsko grijanje ili toplanu. Sećam se, na Vrhovcu se kurilo na drva, kurilo se u dve sobe i nitko se ni bunil.

Jučer sam štel vužgat auto i nis mogel. Ne zato kaj je auto star, neg zato kaj si je gradska služba očito uzela odmor, nisu opće očistili parking za koji im plaćamo održavanje. I tak ja njih nazovem, a vele oni meni:

–    “Je, pa gospon, kaj vi ne gledate telku?”
–    “Gledam” – velim ja onak pokorno, misleći da se dogodil sretan događaj i da je gradonačelnik dal ostavku
–    “Pa sibirska je zima, nemreju strojevi delat!”- slušam ja iz slušalice tražeći daljinski.

Opće ne pomaže kaj sam teti objasnil kak ja znam kaj je sibirska zima i to iz dva izvora, prvi je ruska telka kaj javlja da je u Novosibirsku minus 30 i kak se očekuje zahladnjenje, a drugi je moj tatek kaj je prije rata delal u Norilsku, sjever Sibira, i kaj veli da je tam onak minus 40 ko dobar dan. Onako, uzgred, ako je to važno, oba grada imaju savršeno organizirane komunikacije.

E sad zakaj Zagreb ne more? Kome je u interesu da se o tom priča u cajtungima? Pobogu, pa plaćam porez i prirez, a kaj oni delaju? Cela se država iščuđava snegu kaj nije dostatan ni za ozbiljnije sanjkanje i temperaturi od minus osam stupnjeva u veljači što je, naravno, prirodno. 

Ovakve medijske reakcije prizvale su mi u tikvaru važne događaje iz bliže povijesti, Domovinski rat, rat u Bosni, invazije na Afganistan, Irak i Libiju, uhićenje Miloševića, hvatanje Gotovine, uhićenje Kranadera…..U nekima od ovih događaja izgubljeno je znatno više života neg u ovoj “sibirskoj” zimi, a u svima je uništeno znatno više dobara. No, ne sjećam se baš da je tim događajima bilo posvećen takav lavovski dio prostora u nekom od medija.

Prije bu bilo, kak to veli Naomi Klein u svojoj knjizi “Doktrina šoka” da se moderna politika hrani katastrofama. U katastrofi se ljudi nemaju vremena srdit na političke odluke kaj bu im utjecale na život. Sjećamo se kak su lako prošli oni neoliberalni eksperimenti ranih devedesetih kaj nas još bole! Stoga im je ovaj snijeg došel ko kec na desetku. Dobro, ni ovo baš rat ili tsunami, al ajde da proguramo, recimo, rezanje poticaja u poljoprivredi stvaranjem ozračja opće zabrinutosti za vremenske prilike i sudbinu tisuća ljudi. Hm, psihološko vođenje politike su svladali, kad buju i služenje narodu i istini?

 

SEEbiz.eu

Autor 6.2.2012. u 18:11

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija