“Srbi! Jebemo vam majku balijsku!”

Slobodan Dukić
Autor 26.10.2015. u 12:20

Izdvajamo

  • Čini se da je ovakva situacija nerešiva. Nalik na kvadraturu kruga. U potaji, akcijama "hitlerjugenda", raduju se njihovi sponzori i učitelji. Zagovornici etnički čistih gradova čiju atmosferu neće zagadjivati "balije i četnici". Koliko veliki trebaju da budu haški zatvori da bi se u njih potrpala sva ta baraberija koja nas tera da se ponovo uhvatimo u krvavo kolo. Paradoksalno zvuči ali haški osuđenici kad dospeju do ćelija druže se u kantini kao dobre komšije. Pozivaju jedni druge na rođendane. Igraju mice, tabliće...Možda bi i za ovaj fašistički podmladak trebalo otvoriti zajedničko obdanište. Za rano odvikavanje od zločina. Da ih nateramo da gladni sednu za zajedničku trpezu. Pogledaju jedni drugima u oči. I kažu bolje da smo vodili ljubav, a ne rat.

Povezani članci

“Srbi! Jebemo vam majku balijsku!”

Foto: 123rf.com

Možda bi i za ovaj fašistički podmladak trebalo otvoriti zajedničko obdanište. Za rano odvikavanje od zločina. Da ih nateramo da gladni sednu za zajedničku trpezu. Pogledaju jedni drugima u oči. I kažu bolje da smo vodili ljubav, a ne rat.  

Fašistička mladež u Mostaru snabdevena detektorima za otkrivanje balija nije se te večeri vratila u bazu neobavljena posla. Kad nema balija da se namiri dnevna doza mržnje dobri su i Srbi. Dvojica mladih Beograđana, gosti “brejk dens” festivala  pobegli su kući, glavom bez obzira, ispred mostarske arijevske armade, pošto je jednom od njih polomljena vilica, izbijeni zubi, a drugi sav u krvi i glave otečene od udaraca.

Evo kako su beogradski mediji preneli izjavu Anđelka Pavlovića  o brutalnom napadu kojem su bili izloženi on i njegov prijatelj Stefan Filipović: Bili smo u Mostaru na plesnom takmičenju, nakon čega je organizator napravio proslavu za igrače. Kratko smo se zadržali, jer smo zbog obaveza, morali da se vratimo u Beograd. Sa Stefanom i još trojicom prijatelja krenuo sam ka našem automobilu, kaže za Kurir Anđelko Pavlović i dodaje: Dok smo prolazili kroz mračni prolaz između zgrada, začuo sam neke glasove… Kad sam se okrenuo video sam desetak mladića koji su išli iza nas.

Pavlović kaže da su mu delovali kao drogirani ili pijani. Povikali su: Dajte pare! Mladići iz Beograda nisu odgovarali na ova dobacivanja, pa su nasilnici počeli da govore Engleski. Objasnili smo im da smo igrači. To ih je još više razbesnelo. Okružili su nas, uzvikujući: Gde ste balije, jebemo vam majku balijsku… Mislili su da smo muslimani. Kad smo rekli da smo iz Beograda još više su se razbesneli. Jedan od njih prišao je Stefanu i snažno ga udario flašom u glavu. Onda su nas  napali, priseća se Pavlović.

Njega i Stefana udarali su krvnički. Pesnicama. Šutirali ih. Sve je to trajalo tri-četiri minuta. Psovali su im majku srpsku. Uzvikivali: Znate li vi gde ste došli, gotovi ste…! Anđelko je potom dobio snažan udarac u glavu. Uspeo je da se nekako izvuče ispod napadača. Počeo je da beži. Pomislio je da su svi pobegli. Onda je video da nema Stefana.

Plesači

Stefan filipović, foto Kurir

Našli  su ga kako krvavog. Sedeo je na stepeništu. Pronašli  ga prolaznici. Obavestili su Hitnu pomoć. Na mestu tuče, kaže Pavlović, kratko su se pojavili policajci. Obojica su zatim prebačena u bolnicu. Lekari su predložili da Stefan ostane na lečenju, pošto mu je glava bila jako natečena. Mladići su to odbili.  Uplašeni, krenuli su za Srbiju. Anđelku su doktori rekli, nije ti ništa. Samo ti je slomljen zub. Kad je došao u Urgentni centar u Beograd, konstatovan mu je prelom vilice. Izbijeno mu je nekoliko zuba. Bio je teško povređen.

andjelko-pavlovic-foto-kurir-1445720844-769567

Anđelko Pavlović,  foto Kurir

Organizatori takmičenja su ih ispratili na izlasku iz Mostara, strahujući za njihovu bezbednost. Anđelko Pavlović veli da će ovu traumu nositi celog života. On i ostali plesači putovali su po celom regionu. Imaju mnogo prijatelja koji su im pružili punu podršku, čuvši za  brutalno prebijanje. Pretučeni mladić dodaje da su ih mnogi odgovarali da ne idu u Mostar. Nisam ih poslušao, ali sad znam da se nikad neću vratiti tamo, veli Anđelko Pavlović.

Iz PU Mostar su izjavili: “Dana 7. 10  došlo je do narušavanje  javnog reda  i mira. Policijska uprava  Mostar podigla  oprotiv  tri osobe  incijala  M. D  rođen 1995. u Mostaru, B.D  iz Mostara 95.  BI, rodom iz Zenice  stalno nastanjen u Mostaru, zbog napada. šakom u lice na državljane Srbije, lječnik nije mogao  utvrditi stepen povrede!”

Priča o naci plesu mostarskih vampira sišla je sa novinskih stubaca na beogradske ulice. Dobrodošla za ovdašnji nacionalistički podmladak koji traži revanš.  Jeste li čuli? Da jesmo jebemo im majku ustašku. Doćiće oni kod nas. Dobiće po pizdi hrvatskoj. Oštre se revanšisti.  Ko će se sad iz hercegovačke prestonice usuditi  mirna srca i prijateljskih namera da sedne u auto i zaputi se ka Beogradu, Srbiji? Ko će sad iz navijačkog gnezda delija i grobara poslušati Ivicu Osima ikonu jugo fudbala koji kaže bolje je da pričamo o fudbalu, nego o osvetama. Novi rat stalno, preti. Visi u zraku, tužno zbori nogometaška legenda.

Čini se da je ovakva situacija nerešiva. Nalik na kvadraturu kruga. U potaji,  akcijama “hitlerjugenda”, raduju se njihovi sponzori i učitelji. Zagovornici etnički čistih gradova čiju atmosferu neće zagadjivati “balije i četnici”. Koliko veliki trebaju da budu haški zatvori da bi se u njih potrpala sva ta baraberija koja nas tera da se ponovo uhvatimo u krvavo kolo. Paradoksalno zvuči ali haški osuđenici kad dospeju do ćelija druže se u kantini kao dobre komšije. Pozivaju jedni druge na rođendane. Igraju mice, tabliće… Možda bi i za ovaj fašistički podmladak trebalo otvoriti zajedničko obdanište. Za rano odvikavanje od zločina. Da ih nateramo da gladni sednu za zajedničku trpezu. Pogledaju jedni drugima u oči. I kažu bolje da smo vodili ljubav, a ne rat.

Slobodan Dukić
Autor 26.10.2015. u 12:20