Srbija je na koljenima i bez nove svjetske krize

Autor 18.7.2011. u 09:51

Srbija  je na koljenima i bez nove svjetske  krize

Ako Amerika do 2. avgusta ne nađe recept za nadolazeću krizu, ceo svet bi se, tvrde ekonomisti, mogao sunovratiti u novu rupu.

 

Svet bi iz nje ovoga puta mnogo teže izašao nego nakon onoga što ga je zadesilo 2008. godine.

Grčka, Italija, Portugal, Irska i Španija već “štucaju” i samo je pitanje dana kada će upasti u ambis po čijoj ivici već duže hodaju.

Pošto je reč o zemljama s kojima Srbija ima dobre izvozne rezultate, a s nekima i najbolje, i čiji investitori su ovde započeli biznis, njihovo povlačenje dovelo bi do reprize situacije s kraja 2008. godine. Drugim rečima, investicije bi presušile, a to bi značilo nova otpuštanja i ponovni pad privrede.

Gore nam ne može biti
Ekonomski stručnjak Milan Kovačević ocenjuje da je Srbija prvi talas krize “izvukla” s ozbiljnim posledicama i da je to nesporno, ali smatra da je priča o novom talasu zbog loše ekonomske situacije u nekim evropskim državama zapravo odvraćanje pažnje od postojećih problema koji predstavljaju mnogo veću muku od one kojom se preti. “Mene mnogo više brine naša moguća kriza jer mi u poslednje vreme imamo veliku inflaciju, da je svega nekoliko zemalja iznad nas. U vrhu smo po nezaposlenosti, zadužujemo se naglo, imamo preveliku zaduženost države i nerazumno trošimo novac”, kaže on.

Tako nešto, bez sumnje, Srbija ne bi podnela jer i bez krize srpska privreda je na kolenima. Na kraju prošle godine imali smo veoma visok nivo neizmirenih obaveza, težak oko 2,2 milijarde evra, a pri tom je zaduženost privrede bankama bila blizu deset milijardi.

Zagušenošću privrede obavezama, na jednoj strani, i nenaplaćenim potraživanjima, na drugoj, dovedeni smo u pat-poziciju čiji ceh su platili zaposleni.

Srbija je tako, po anketi o radnoj snazi, 2008. godine imala 2.646.000 zaposlenih, a u aprilu ove godine na evidenciji je bilo 2.191.000. Kad se od prve cifre oduzme druga, dolazi se do konačnog salda koji pokazuje da je sada 455.000 zaposlenih manje nego što ih je bilo pre tri godine, a to, pak, pokazuje da je godišnje bez posla ostajalo oko 150.000 radnika.

Prosečna zarada u vreme početka krize bila je 33.000 dinara, a danas je 36.000. Međutim, kada se to izrazi u evrima, dolazi se do podatka da je prosečna plata polovinom 2008. bila oko 423 a danas je oko 360, a početkom ove godine bila je čak i 340 evra.

Neki naši ekonomisti smatraju da bi domaća ekonomija, koja i ovako stoji na staklenim nogama i povija se na sve strane propast i krizu nekih evropskih država doživela kao vremensku nepogodu i da bi bilo dobro, ali i nužno, da već sada ima pripremljene mere štednje i način ublažavanja nadolazeće krize, uz podsećanje na to da se ne sme ponoviti greška iz 2008. godine kada su visoki državni funkcioneri tvrdili da će nas svetska ekonomska kriza zaobići ili da će nam čak i koristiti.

Tako ekonomista Boško Mijatović ocenjuje da se Srbiji loše piše i da je očekuje tragični scenario ako hitno ne sprovede nove mere jer mi ovaj novi talaz krize teško, a on dodaje i nikako, ne možemo s ovakvom ekonomijom preživeti. “Mi smo već u agoniji i novi talas krize Srbiju će pokositi kao cunami i taj udar nećemo moži da izdržimo jer će nas potpuno uništiti”, upozorava Mijatović.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić kaže da je “zbog komplikacija u evrozoni, osnovana mogućnost da dođe i do smanjenja kreditne aktivnosti u Srbiji, ali ovde je bitno i to što kod nas ima sve manje kreditno sposobnih klijenata, naročito u sektoru privrede“.

“Zato me ne čudi što su banke uložile više od 90 milijardi dinara u repo-operacije Narodne banke jer im je to najsigurnije pribežište. Ili to, ili kupovina državnih zapisa nominovanih u evrima. Ukoliko bi došlo do veće krize, država bi morala da reaguje ‘munjevito’, kaže on.

Autor 18.7.2011. u 09:51

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija