Statusno neutralna srpska stvar

Željko Pavićević
Autor 22.8.2013. u 07:06

Statusno neutralna srpska stvar

Danas, više nego ikad, informacija je nešto najvrednije što čoveku znatno može da olakša ali i oteža svakodnevni život. Baš iz tog razloga pojedinci pokušavaju da neke informacije “zabašure” kako bi, stvaranjem opšte pometnje, ostvarivali plitke, rigidne i kratkoročne interese. Problem u Srbiji jeste što pored vlasti, maglovitom plasiranju informacija pribegava i njena kvazi intelektualna elita. Tipičan predstavnik takvih “intelektualaca” jeste g-din Đorđe Vukadinović, tvorac nekakve nove, moderne političke misli u Srba koja mnogo liči na podgrejanu, desničarsku demagogiju “truta”. Iako bih se složio sa njegovom konstatacijom aktivnosti “crno-crvene” koalicije u proteklih nekoliko meseci vojevanja, reagovanje autora na problem zvan “južna pokrajina” je ništa više nego “copy-paste” populizam i političarenje [1].

Oni koji prate pisanje somborskog filozova znaju da isti ima ogroman animozitet prema svim onim aktivnostima pojedinih “političara” koja se direktno tiču Kosova i zdravo-razumnog rešavanja ovog velikog problema na putu integracije Srbije u EU i njenog geopolitičkog pozicioniranja. Plasirajući demagogiju “truta”, za čijeg je mandata i proglašena jedostrana nezavisnost Kosova i Metohije, g-din Vukadinović gubi iz vida realno stanje stvari na terenu. To je svojstveno kadrovima ali i simpatizerima minorne političke organizacije koja je onomad “znala za jadac”, a danas želi da bude “različak”. Dakle, za Srbiju je od velikog značaja da lokalni izbori na Kosovu proteknu u najboljem redu. Važno je i da se srbi na Kosovu organizuju i nastupe jedinstveno, bez političkih obeležja, a u skladu sa Ustavom zemlje u kojoj žive. Politika busanja i inaćenja, prepucavanja i “upucavanja”, mora postati prošlost. Rezultati takve “statusno neutralne” politike bili su bombardovanje Srbije od strane NATO alijanse, Kumanovski sporazum, a kasnije i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova koje je, by the way, priznalo nekoliko vodećih svetskih ekonomija.

G-din Vukadinović zna da je Srbija zemlja ponosnih građana gde se mešaju značenja pojmova “patriotizam” i “nacionalizam”, a ponekad i izjednačavaju. On isto tako dobro zna da je nivo pismenosti naših građana nizak, a prosečne godine visoke, najviše u EU. Otuda njegova potreba za zloupotrebljavanjem stanja nacije je diskutabilna i krajnje interesantna. Srbija je na sebe preuzela neke odgovornosti poput Dejtonskog ili Briselskog sporazuma. Kako bi izgledao svet kada bi svako pogazio ono što je preuzeo da uradi? Ona nacija koja se ponaša odgovorno i ispunjava preuzete obaveze je nacija snažnog duha i ispravnih moralnih vrednosti. Da li bi srpski narod opstao pod Turcima Osmanlijama da je kojim slučajem Miloš Obrenović za savetnika imao nekoga poput g-dina Vukadinovića?

Status Republike Kosovo je rezultat nepromišljene politike vlasti u Srbiji koja je decenijama unazad svirala po žici patriotizma i jeftinih emocija naroda. Suočavajući se sa ovim problemom, a pod teretom rezultata politike 90-ih i “ljigave” politike Tadića i Koštunice, sadašnja vlast nema snage da prizna ono što se mora priznati, a to je da Kosovo jeste nezavisna država. Trenutna politika prema Kosovu je “mutna” i samo penalizuje Srbiju, kako ekonomski tako i moralno, zarad lažnog patriotisanja, a u cilju sticanja jeftinih političkih poena. Delovanje iz senke “Memoranduma” i mahanje Rezolucijom 1244 je degutantno, a “spinovanje” konfuzne srbijanske javnosti, patetično i žalosno. G-din Vukadinović više brine brigu o mogućim scenarijima koji idu na ruku premijeru Kosova, Hašimu Tačiju, nego o šansama i mogućnostima za naš narod na Kosovu ukoliko izađe na izbore, odnosno, onome što se može desiti Srbiji ukoliko ih isti budu bojkotovali.

Izlaskom na kosovske lokalne izbore stavlja se tačka na destruktivnu politiku ostataka režima 90-ih i stvara prostor za normalniju i zreliju političku i društvenu komunikaciju kosovskih Srba sa kosovskim vlastima u kojoj će, siguran sam, participirati i Srbi. Takođe, međunarodnoj zajednici se daje do znanja da Srbija, koliko god to nekome čudno zvuči, ima odgovornu vlast sposobnu da ispuni preuzete obaveze. Emotivno-populistička politika kojoj naginje g-din Vukadinović je mnogo koštala Srbe sa Kosova, ali i građane ostatka Srbije. Svako ko ovakvom problemu pristupa frazama poput “radi za Tačija” ili “izdajnici srpske stvari” ili nije normalan ili ne želi dobro građanima Srbije. Postavlja se pitanje o čijoj “grčevitoj borbi” da ostanu u “raljama” sistema govori g-din Vukadinović? Da li su to isti oni koje je Brankica Stanković “obradila” u emisiji “Insajder – Patriotska pljačka”?

Na kraju, noj je divna ptica i lepo bi bilo kada bi naša vlast i elita rešavali probleme ovog društva brzinom kojom ona trči kada je “problemi pritisnu”.

Mr Zeljko Pavicevic, MBA & MME

Potpredsednik CeMDI i član Odbora za ekonomiju Nove stranke

Kolumnista portala www.tacno.net

 [1] G-din Đorđe Vukadinović – “Od orla do noja”

Željko Pavićević
Autor 22.8.2013. u 07:06

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija