ŠTEFICA GALIĆ NARODNI HEROJ

Izdvajamo

• Svi mi koji pišemo za portal Štefice Galić, možemo i bez čitanja potpisati tekstove drugih. To uzajamno poverenje i odanost prema Štefici Galić, čine TACNO.net, slobodoumnim, istinitim, nepotkupljivim, objektivnim i hrabrim portalom na ovim našim prostorima. Nemam rođenu sestru, ali kada bih mogao da biram, zamolio bih Šteficu Galić da to bude ona.

Povezani članci

• Steže li se obruč oko bosanskohercegovačkoga etno-trojca?
• Prijedlog puta ujedinjenja građanskih partija i pokreta u BiH
• Vesna Pešić: Znoj može – i treba, ali krv nikako!
• KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde
• Sad ili kad-tad
• Željko Pavićević: Zemlja paradoksa

Kad neko prođe u hodu pored jedne lepe plave žene i ti ga pitaš, da li si je video? Koga? Ovu ženu, što je prošla pored nas. Ne, koju ženu…

To su one retke osobe, nevidljive kao trn kraj puta. Vidiš ih i ne vidiš i plivaš dalje lica smrknuta. Njima se sve nalazi unutra, ali se kod Štefice ne mogu sakriti blagost, dobrota i nežnost.

U Štefici se još uvek vode teški ratovi, da se užas koji je protutnjao ovim izmučenim krajevima, jedne bivše dobre zemlje, sa zločincima koji su je vodili na svim stranama, više nikada ne ponovi.

Štefica i njen pokojni suprug Nedeljko Neđo Galić, tokom sukoba Hrvata i Muslimana, uz pomoć falsifikovanih garantnih pisama, spasili su oko hiljadu Bošnjaka iz logora Heliodrom.

Bili smo moja Smiljka i ja prošle godine u Mostaru, na promociji moje knjige, a kao da nismo nigde ni išli. Bilo je kao kod kuće. I kada smo odlazili, nismo znali ko putuje, a ko ostaje. Ko je domaćin, a ko gost?  

Njeno srce i misli, tumaraju ovim prostorima i nikako da se smire i sve joj se čini da je ovo samo ružan san i da će sve to proći i opet biti, nikad kao nekad,  ali da opet budemo zajedno, jer samo tako ove zemlje i narodi mogu opstati i živeti. Sve što više bežimo jedni od drugih, sve smo bliži.

Dobila je nagradu. Veliku i značajnu. Ne od Srba, Hrvata ili Muslimana. Dobila je od Nemaca… Oni koji je tuku, pljuju, vređaju, oni zbog kojih je morala da ostavi svoj dom u Ljubuškom i preseli se u Mostar, sada govore: Ah, ti Nemci, kako su se odvratno promenili i sada daju nagradu Štefici, umesto nama koji i dalje gajimo duh fašizma.

Rekla je Štefica pre dve godine: Meni su zaplijenili polovinu porodične penzije koja je iznosila 320 KM; sad živim od 160 KM i čekam još četiri pljenidbe.  Ali nemaju mi više šta zaplijeniti, jer nemam više ništa.

Tako mi nagrađujemo.

Živi sa svojom Mašom i unukom Veronikom lepoticom, za kojom će kad bude porasla uzdisati ceo muški deo Mostara, kao nekad za Eminom, kao nekad u jedno vreme kad su ljudi bili bolji.

Na njenom portalu TACNO.net, objavljuju svoje tekstove ljudi različitih profesija, godišta, nacionalnosti, vera, ali svi imaju nešto zajedničko, a to je otvoreno i oštro kritikovanje vlasti i društva zemlje u kojoj žive, sa željom da bude bolje.

Svi mi koji pišemo za portal Štefice Galić, možemo i bez čitanja potpisati tekstove drugih. To uzajamno poverenje i odanost prema Štefici Galić, čine TACNO.net, slobodoumnim, istinitim, nepotkupljivim, objektivnim i hrabrim portalom na ovim našim prostorima.

Nemam rođenu sestru, ali kada bih mogao da biram, zamolio bih Šteficu Galić da to bude ona.