Svetislav Basara: Genius Loci

Autor 18.8.2011. u 00:33

Svetislav Basara: Genius Loci

Ah, ala su se obradovali evroskeptici i bajagi patrioti ovdašnji nad pretećom krizom i londonskom kalakurnicom. Još samo da Amerika propadne i eto ti nama zemlje Dembelije. Đokica Vukadinović na sva usta hvali Đilasa, Dačića i još neke vlastodršce koji su, šatro, pripretili Evropskoj uniji izjavljujući da „ona nije smisao naših života“.

Blistavi su ovo dani srpske zulu-logije i vlaške magije. Dalekom komšiji je crkla krava, naše kletve su imale efekta, a sad to što nama nema šta da crkne, jer (figurativnih) krava i nemamo, koga to interesuje. Đokica je čak pohvalio i Željka Mitrovića jer se – po njemu – medijski mogul vratio na pravi, srpski put, to jest na objektivno izveštavanje iz Hrvatske. Nacionalno pomirenje je na pomolu. A gde je pomirenje – tu je i nacionalno jedinstvo.

Novak osvojio i Montreal, što su polupismena novinska piskarala protumačila kao „širenje imperije“. Đoković će na kraju ispasti mitska figura ranga Aleksandra Makedonskog ili Napoleona. Uveravam vas, dame i gospodo, o stanju ovdašnjih stvari bolje ćete se obavestiti čitajući napise o Noletovim trijumfima iz pera sportskih novindžija, nego iz tarabajta analitičarskih i političarskih palamuđenja. Sportski novinari su, naime, naivniji i pošteniji. Otvaraju srca i duše. I onda lako uočavamo patologiju kolektivnog nesvesnog.

Prvo što pada u oči jeste da je to nesvesno, taj nacionalni ID, krajnje skučen i sitničav. Pobedi, tako, Novak Congu, nastaje nacionalna euforija, a palanački imperijalizam dobija vetar u leđa. Ali već sutra, ako neka jebiluda, poput one Čelsi, opljune po Srbiji, euforiju momentalno zamenjuje samosažaljenje i erupcija pravedničkog gneva. Ne bi to bilo tako pogubno da se takvim tričavim usponima i padovima bave ovdašnje tabloidne suklate. Problem je, dame i gospodo, što se tim spektakularnim beznačajnostima ovde bavi i politički vrh. Što samo svedoči o dubini naše besperspektivnosti i izgubljenosti u modernom svetu. Pa nije li naš bašelčija u Vašingtonu uputio notu – ili je to pričao za novine – u kojoj je zahtevao da se Čelsine brljotine više ne ponavljaju. Mora da su mu se onoliko smejali u Stejt departmentu. Jer, znate šta, ljudi i zajednice koje nisu u stanju da razdvoje važno od nevažnog, trivijalno od suštinskog završavaju na mestu na kome smo mi završili – u dupetu istorije. Ne u njenom središtu, kako to rodoljubi umišljaju.

Sad malo istorije. Znate li u čemu je tajna dugovečnosti antičkog Egipta? Rekao bih u suptilnom poimanju istorije. Tamošnji su istoričari beležili suše, nadolaženja Nila, dinastičke smene i religiozne praznike, dočim su društvene nemire, pobune, pljačke i slično sasvim ignorisali. A čega nema u istoriji, nema ni u stvarnosti. Mislite malo o tome.

 

Autor 18.8.2011. u 00:33

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija