Svetislav Basara: Telekom je srce Srbije

Autor 4.5.2011. u 06:13

Svetislav Basara: Telekom je srce Srbije

Nisam se baš nešto preterano uzrujavao zbog (ras)prodaje Telekoma, em ne poznajem materiju, em sam naslutio da je to još jedna u nizu ovdašnjih velikih priča bez uvoda, razrade i zaključka, ali odlučih da pogledam Utisak nedelje posvećen toj temi. Ovako sam računao: posedeću dvadesetak minuta da vidim o čemu se tu radi, pa u kafić. Prvi je maj. I nije mi neki praznik, al’ ne ide baš da ostanem kod kuće. Kad ne lezi vraže – odgledah celu emisiju.

Poslovično dobro obaveštena, Olja je na samom početku obznanila srpskom narodu i senatu da je u prazničnom vakuumu Telekom otišao na doboš. I opet se nisam uzrujao. Ali bilo je posle pravo zadovoljstvo slušati Danu Popović, Jasnu Matić i Aleksandra Stefanovića. Dame i gospodin smireno objasniše neke očigledne ekonomske činjenice i bar na trenutak razvejaše olovne srpske ideološke magle.

E, sad mala digresija. Iako ne znam gotovo ništa o ekonomiji, odavno sam slutio da će nam MI i NAŠE doći glave. Nekako su mi se te dve zamenice oduvek činile idealnim mestima za neprozirne poslove drugih dveju zamenica, JA i MOJE. Ali – kao što učeni komentatori pišu – da bi se to objasnilo ipak je potrebna stručnost. Koje vaistinu beše u nedelju uveče, u Utisku.

Najpre je razvejana izmaglica o ceni našeg Telekoma. Bi mi milo da čujem ono što sam intuitivno i slutio: da, naime, cenu bilo čega na bilo kom tržištu ne određuju niti neka našost niti neki drugi mistični momenat, nego spremnost kupca da odreši kesu. Što će reći: mogu ja ceniti dnevni honorar za ovu kolumnu recimo 500 evra. Možda bi to bilo i pravedno. A bilo bi i naše – Panović i ja smo zemljaci, naši ljudi – ali ne mere. Zbog klete ekonomije. Siromašna zemlja, novine još siromašnije, pa to ti je što ti je. Savij repić i piši.

Neki politički svati, međutim, misle da to nije tako i da srpski telekom nema cenu, a ako je i ima – da se onda mora iskazivati silnim milijardama. Prete i tužbama. Iako je sve legalno – i to saznadosmo od gostiju – onoliko koliko je to u Srbiji moguće. Trebalo bi ovaj prošli Utisak svakodnevno reprizirati sve dok svi ne utuve da NAŠE – osim u gramatici – jednostavno ne postoji. Sećate li se NAŠEG MORA, recimo? Većina se samo sećati i može. Može biti da je i bilo naše, ali sve je manje onih koji si mogu priuštiti i otići da obiđu imovinu. Otišlo i more na doboš.

Prenosimo sa prijateljskog portala Danas

Autor 4.5.2011. u 06:13