Svetislav Besara: „Roman o Titu“ (6)

Autor 15.7.2011. u 02:31

Svetislav Besara: „Roman o Titu“ (6)

Tvoj kolega, intendantski general Franjo Tuđman, ne izlazi iz Krležinog dupeta u kome se, uprkos nesnosnom smradu, danonoćno okuplja šaroliko društvo hrvatskih nacionalista i proustaških elemenata. Tuđman već vidi sebe na položaju generalisimusa i poglavnika jedne još Nezavisnije Države Hrvatske od one protiv koje smo se borili. A bogme ćemo ga i mi videti ako ne budemo danonoćno budni i klasno svesni.

– Druže Leka, dozvolite da se obratim, prekida deda Velizar Rankovića. – Imam predlog. Zašto Služba jednostavno ne likvidira taj šljam. To je bar lako. Dečko, hodi ovamo da ti čika da bombonu. Zavedeš ga u neki žbun. I – bum. Metak u čelo. Ili u potiljak.

– Razmišljali smo o tome. Nego šta smo. Ali ne može, majku mu. Na mestu voljno, Velizare. Šta si se ukipio? Sedi, sad ću da nam natočim po rakiju. Pa ću da ti pričam.

– Suočili smo se, Velizare, s velikim problemom. Pazi. Ovo je strogo pov. Nemoj negde da se izlaneš. Nemoj opet da zasereš. Ode ti Spomenica. A možda i glava.

– Ma, daleko bilo, druže Leka, opametio sam se. Odavno ja ništa ne govorim. Dobar dan, kako ste, kako žena, kako deca, do viđenja i hvala. To je već godinama čitava moja konverzacija.

– E, dobro ako je tako, bilo je krajnje vreme da se opametiš. Nego da se ja vratim na stvar. Naravno da smo hteli da pokokamo gamad, revolucija i dalje teče, ali pojavio se nesavladiv problem. Naime, izveštaji službe iz budućnosti pokazuju da se svi pomenuti izdajnici pojavljuju u javnom životu. I šta sad? Danas, recimo, koknemo Šešelja, a on se za petnaestak godina pojavi u Beogradu. Skandal! Kompromitacija! Ne ide to, brate. Izgleda da postoji neka viša sila, neka sudbina, neka logika istorije, vrag bi ga znao šta je, protiv koje ni Služba ne može ništa.

– A zašto ih ne likvidiraju tamo, u toj… budućnosti?

– E, moj Velizare, zašto? Zato što će me za nekoliko meseci uhvatiti u prisluškivanju druga Tita, lišiti me svih državnih i partijskih funkcija, a na mesto načelnika Službe dovesti Krležinog čoveka, doktora Staneta Dolanca. Simbolika maršalovog poklon-paketa gurnula je dedu Velizara u najdublju zabrinutost. Po primitku pošiljke sa salamom, narandžama i deterdžentom, general Basara se zatvorio u radnu sobu i počeo grozničavo da razmišlja. Bilo mu je jasno da to u stvari nije poklon nego šifrovana poruka. Kao iskusnom ilegalcu, nije mu bilo teško da je dešifruje. Trule narandže, recimo, jasno govore da maršal smatra da se klasna svest generala Basare uplesnivila i ubuđala.

Deterdžent je istovremeno ohrabrenje i opomena: ukoliko se general Basara podvrgne drugarskoj kritici i revidira stavove, njegov lik će ponovo biti beo kao devojačka košulja oprana „plavim radionom“; ne učini li tako, ostane li na pozicijama rankovićevštine, završiće u ropotarnici istorije kao Tirolska salama. I to u doslovnom smislu. Na suhomesnate proizvode u poklon paketima iz Maršalata treba obraćati dužnu pažnju. Osim kalorične, te đakonije imaju i simboličnu vrednost. Tirolska salama, na primer, označava velikosrpski hegemonizam. Kraška šunka ukazuje na anarholiberalizam…

Autor 15.7.2011. u 02:31

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija