Tadić se moli za povratak Šešelja

Povezani članci

• Neovisnost o domoljublju i zdravoj pameti
• Aleksandar Hemon poručio domaćim liderima: Ako ne popišu dijasporu, popis proglasite nevažećim
• Otpor, stoko, otpor (3)
• Krao si, brate
• Hrvatska u kakvoj ni Hrvati ne žele živjeti
• Ministarstvo svega za Miju Crnoju

Znate li, cenjeni publikume, šta je veliki problem ove predizborne kampanje. Problem je što su svi njeni učesnici u pravu.

Kada na primer dssovski pdsahibija, Aligrudić, kaže da je ova vlast štetočinska, čovek je apsolutno u pravu, ali su isto tako u pravu i demokratskostranački subprezidenti kada tvrde da bi Koštuničin dolazak (povratak) na vlast u tandemu sa sveže diplomiranim Tomom Nikolićem bio katastrofa i, verovatno, siguran povratak zloduha devedesetih. Ne lezi vraže i Nikolić govori suštu istinu kada srpskom narodu i senatu obznanjuje da će plan za sveopšti preporod saopštiti tek kada se domogne vlasti. Hoću da kažem, domogne li se vlasti, sigurno će nešto reći. Uvek on nađe lepu reč.

U pravu je i Dinkić sa svojim URSom. Obećava kojekakve olakšice i ne treba sumnjati da će, ubaštra li se u vlast, održati veći deo tih obećanja jer narod značajno ćuti, što je – saglasno još uvek vladajućoj političkoj doktrini ustanovljenoj knjazom Milošem – znak da se mora popuštati. Svi su, dakle, u pravu, ali ćemo na kraju krajeva ono što dobijaju oni što su pravu (a počinje na slovo K) dobiti mi, sirotinja raja koja globa trpeti ne može.

Sve se, međutim, iz korena može promeniti ako se dogodi povratak Šešelja, umalo ne rekoh Džedaja, što je najgora snsovska noćna mora. Srpska država se, nekako naprečac, zabrinula za Šešelja, pa su u Sheveningen otposlali molbenicu da se optuženik pusti na privremenu slobodu, a država će, bajagi, da garantuje. Da sam ja država ne bih baš jemčio za Šešelja, ali – ako i verujete – bilo bi mi milo da se, onako jerezan i frustriran izdajnicima svih boja, vojvoda privremeno vrati u Serbiju.

Tim pre što zli glasovi tvrde da se za Šešeljevu (privremenu) slobodu najgorljivije zalaže njegov prirodni neprijatelj, Demokratska stranka. Valjda računaju da bi Vojislav prekonoć okrunio najmanje deset procenata podrške narodnjacima, što je ispravna, ali i opasna računica iz prostog razloga što su sve računice sa Šešeljem pogrešne. Tačno je i to da bi se Vojislav okomio na Tomislava kao ala na berićet, ama geostratezi iz Glavnog čardaka DS-a smeću sa uma da ma koliko mrzeo Nikolića, Šešelj sto puta više mrzi demokrate i da sigurno ne bi propustio priliku da i njima smrsi konce. A budući da rečeni ima jake veze sa likovima iz filma Ustanička ulica, mogao bi možda i uspeti u naumu. Ali ovakvi predizborni problemi su neizbežni u zemljama u kojima se političari takmiče u patriotskom palamuđenju, umesto u kompetentnosti i znanju.

Danas