TAJNI AGENT SOVA

Povezani članci

• Nenad Popović: Bosanski rat je moralna katastrofa najvišeg stepena
• Momentalni antikomunist Ivan Aralica
• Balkan, patnja i nadanje
• Vesna Rajnović: Zašto su dopustili Srebrenicu?
• Tomislav Klauški priznao: Volim Zoka Milanovića
• Dužnost nam je da budemo nepokorni kriminalnoj vlasti

Morete li vi zamislit kroz koje muke, kroz koju golgotu je proša taj službenik državne sigurnosti šta je puni šest godina drža na oku Miljenja Smoju? I to sve u tajnosti. Zamislite tog bidnoga čovika šta je mora svaku večer po splitskin oštarijama vatat Smoju, pravit se da je tu ka gost blizu njegova stola, a ako je bij pravi agent, a to nije upitno, taj je čovik triba u najmanju ruku bit prerušen u jednoga od splitski „oriđinala“, pijanaca, skitnica oli ribara, jerbo bi Smoje odma zna da nešto nije kako triba bit ako bi u vinariju oli oštariju doša kakav nepoznat tip. To je mora bit vrhunski agent, Bond je kurac za toga, to je mora bit čovik koji bi se stopija sa pozadinon, a to bi značilo da je svaku večer mora popit baren dvi litre vina. Ako zbrojimo u šest godina svaku večer po dvi litre dolazimo do lipe cifre, ako uzmemo na misec da bi to išlo odoka nekih šezdeset litara vina to bi godišnje ispalo jedna kompozicija od sedansto litara vina. To je brat – bratu vlak iz Perkovića u cisternama, ako zbrojimo u šest godina koliko ga je taj nesritnjak mora pratit.

Sad zamislite taj posa i tu jetru? Pa taj čovik je mora bit od kamena, ma šta ja govorin, to je mora bit vrhunski pijanac kojen bi jetra izdurala jednu kompoziciju cisterni odavde do Perkovića. A da bi sve bilo kako triba bit u ton špijunskon svitu oni nisu akciju nazvali akcija litra, oli akcija dec, nego su je nazvali akcija kvadrat, da bude konspirativno, ali da se isto zna kroz koje muke taj bidni agent prolazi. „Izidor“ kako mu je bilo kodno ime svoje izvještaje je sla sa Hvara, sa Brača, iz Brela, iz Piska, iz svi krčmi, oštarija i gostiona u kojima je Miljenko Smoje svaku večer uz grinte svoje Lepe odradija svoju dozu, a to nikad nije bilo ispod litra. Cilj obrade je bilo utvrdit sa kin je Izidor, tj. Miljenko Smoje bija povezan, kome je sla izvještaje i za koju mračnu silu je radija. Ta akcija „Kvadrat“ nad Izidorom počela je, kako tvrde pouzdani izvori, a pouzdaniji od novinara Jutarnjeg lista teško da ćete nać, još dok je Miljenko Smoje radija u malin časopisima, a prava akcija je počela kad ga je sinjala Slobodna Dalmacija ka talentiranog pisca, novinara i kolumnista i odma su ti vidoviti agenti tajni službi Jugoslavije stavili Smoju pod nadzor i ka da su znali koliko će to bit težak i trnovit put akciji Smoje dali kodno ime – Magistrala.

Di ćeš bolje!

Nije taj posa bija magistrala, to je bija autoput vina, demejani, marendi, tingula, tripica, manistre na pome, a tek pisme? Kad bi bidan agent taman mislija da će odmorit, otriznit se od večeri prije kad bi Smoje i Šanto popili i treću, onu bonus litru vina, a on drugu jerbo je mora stat sa strane, utopit se u ambijent i slušat, bilježit sve šta se govori, još ne bi ni sunce se diglo, a Smoje bi doša na bićerin travarice oli konjaka u trajekt. Magistrala? Smoje i Feđa, brat – bratu su u šest godina koliko ih se pratilo učinili kilometara koliko cila tajna služba SFRJ nije učinila za života. Magistrala Miljenka Smoje bila je cila Dalmacija, nije bilo mista, otoka, najveće zabiti u Zagori di se Smoje ne bi zavuka. A tek komini, pa ladno crno vino uz vatru? Magistrala je odnila agentima pola života. Onako bidni u postole od tajni agenata morali su bogavat, vatat taksije, autobuse, trkat za trajektima, i još budno pazit sa kakvin se ljudima sastaje, koje konspirativne i domovini izdajničke note daje po selima, ribarskin konobama, oštarijama i gostionama širon Dalmacije i kome. Ka da je to mali posa. Pa tin ljudima triba skinit kapu. To su udarnici veći od Alije Sirotanovića! Ti agenti su svaki dan primašili normu za trista posto ka dobri naš Alija.

A Smoje je bija kurva i lupež. Ono malo šta san ga upozna na svon šanku, njega i Feđu sve mi je bilo jasno. O kakvon se izdajniku radi. Miljenko Smoje, ja van to ka šanker šta mu je točija, znan iz rve ruke bija je najveći izdajnik na svitu. On je odma zna da će udbaši srušit Jugoslaviju i napravit Hrvatsku, zemlju po svon guštu. Pa in nije da mira. Stari farabut bi osjetija da su za stolon do njega, iza fikusa i da slušaju, pa bi namjerno naručiva litre i konobara sla da i njima donese novi bocun. I kurba je gušta. Miljenko Smoje je bija sumnjiv, da sumnjiviji ne more bit. I sasvin je normalno da su ga stalno pratila baren dva agenta.

Jedan bi se triznija, dok bi drugi pija i zapisiva.

Jerbo samo jedan agent to nikako nije moga izdržat. Čista matematika. Lokomotiva koja vuče cisterne od Splita do Perkovića, ko je to moga sam popit? Tu su baren bila dvojica. Jedan šta bi se otriznija, drugi šta bi pa pod stol. I tako iz večeri u večer, iz Hvara do Brača, sa Šolte do Zagvozda, od Piska do Visa. I to su, kako navode spisi bile baš lokacije di se Smoje sastaja sa svojima kojima je dava tajne i dokumente kontra zemlje, kontra naroda i kontra poretka. To su bile lokacije. I to kakve lokacije. Ni na jednoj od tih lokacija niko nije bija suva grla. To ja znan jer je i na mojoj lokaciji meni tribalo tri dana da dođen sebi. A tek „brze pruge“, one se navode ka najopasnija mista, jerbo bi Smoje putova za Rijeku brodon Ilirija unatoč najvećen fortunalu. Ka i mojon „škovaceron.“ I kurba bi to radija anmjerno radi agenti. Jer nisu bidni podnosili more. A morali su pit. Koja je to bila muka ježeva. Valja, brod banda – banda, a oni na pelinkovcu. A izdajnik bi gušta i sa posadon udri po vinu, udri po srdelama, udri po tripicama. Dok bi ovi dušu izbacivali iz sebe.

Trst je bija misto di se Smoje sastaja sa svojon vezon. I tu bi njegova „veza“ Miljenku Smoji da bakalar. To je bija kod. Bakalar. Svaki badnjak Žagar pod pseudonimom Tatar Smoji bi sla iz Trsta bakalar. Tako je Miljenko smoje rušija Jugoslaviju. A u bakalaru je bilo pitaj ti boga šta. Bakalar je ima dvi dobre strane, prvo je suv pa u njega moreš stavit dokumente, bakalar smrdi pa ga niko neće taknit, a Lepa ga spremi još na „bjanko“ na Badnji dan. Šest godina je to trajalo, te transakcije, bakalar iz Trsta – bakalar u Trst.

Tajna služba je odma uočila Smojin pojačan i sumnjiv interes za „unutrašnji politički život u zemlji“, a Smoje bi kritiku zavuka kroz nevinu priču, i tako je rušija socijalizam, rušija je Jugoslaviju, i još bija plaćen od Njemački tajni službi. Da more ić na sve lokacije. Da ni jednu ne priskoči. I kako navode službe, da je Smoje sebe prikaziva kurbaron, a zapravo se sastaja sa tajnin agenticama i to najviše po nudističkin plažama. Čejhinje, Švabice, Mađarice, sve je to Miljenko Smoje ka najveći kurvar jebava, a zapravo in je tako sla tajne dokumente. I to nije skriva. Smoje se stalno falija i govorija kako je pička najlipša rič i kako su mu je puna usta. Dok su bidni agenti sve to pratili, te uzdahe i kurbarluk i bilježili. Suva kurca, naravno, ka pravi tajni agenti.

Služba doznaje informacije o Smoji i preko direktora i drugih suradnika u hotelima, primjerice u Brelima i na Hvaru, u kojima je Smoje ostaja dulje. Pritom je SDS posebno zanimalo primanje i slanje pošte, jer je Smoje unaprijed dogovarao prihvat poštanskih pošiljaka na recepcijama u tim hotelima. Razmatrala se i mogućnost tajnog pretresa bungalova u sklopu hotela Helios na Hvaru, koji su Smoje i njegova supruga unajmili praktično za cijelo ljeto 1989. godine. Taj sumnjivi bungalov krija je najvećega izdajnika kojeg se pratilo od jutra do mraka.

Nije poznato kako je sve završilo, jesu li se tajni agenti povukli dolaskon Hrvatske ili su nastavili pratit Smoju, koliko ih je Smoje stavija sam pod ploču i šta se dalje događalo, jerbo je tajan služba SFRJ naglo prišla u tajnu službu Hrvatske. Svi do jednoga. Morete li vi sad zamislit kroz koje su muke tek sad tribali bidni prolazit kad je cila zemlja znala da je Miljenko Smoje najveći izdajnik i više to uopće nije bila tajna? Sad više niko Smoji nije dava lokat na lokacijama, sad su ga svi izbjegavali, a ritki šankeri bi ga tili uslužit. Od Miljenka Smoje se bižalo ka od kuge i kolere, i to je tek sad bija problem za tajne službe. Kako mu se približit? Lako je bilo prije, naručit litru i slušat, bilježit, a šta sad?

Pa in je upalila puška. Jer je najveći izdajnik, a di će drugo, priša među još veće izdajnike ka šta je i sam u tjednik „Feral Tribune“ di su ionako sve te najgore izdajnike Hrvatske pratili, snimali, prisluškivali i znali ko je kad otiša na kondut, a kamo li u Trst po „bakalar.“ Sad je sve bilo puno lakše, jerbo je cila vojska agenata iz bivšeg sistema, a sad u sadašnjen, bila angažirna isključivo za Feral.

A ja isto skidan kapu onemu šta je Smoju pratija u šest godina najžešćega mraka. Morete li vi zamislit kroz koje muke, kroz koju golgotu je proša taj službenik državne sigurnosti šta je puni šest godina drža na oku Miljenja Smoju? I to sve u tajnosti. Zamislite tog bidnoga čovika šta je mora svaku večer po splitskin oštarijama pratit Smoju, pravit se da je tu ka gost blizu njegova stola, i lokat na svin Smojinin lokacijama? Tome čoviku triba dat orden. Ma šta orden, triba mu dat najveće i najbolje misto u novoj, lipoj i šesnoj državi napravljenoj od strane najboljih ljudi državne bezbednosti. Koliko je taj noći probdija uz vino, pismu i Smoju!

Tome kodno ime moralo je bit – Sova.