Terazije zla prepodobnog Irineja

Slobodan Dukić
Autor 27.8.2015. u 12:42

Izdvajamo

  • Prepodobni Irinej otvara novu stranicu knjigovodstva krvi. Oduzima i dodaje. Štimuje. Sprema građu za novi mit. Novu muku srpskim istoričarima koji treba nacionalnom podmlatku da objasne otkud tolike dečje žrtve u Sarajevu, Srebrenički pokolj, vukovarsku spaljenu zemlju i ubijanje albanske nejači na majčinskim grudima. Prosečnom idiotu i oligarsima odgovara ovo zamakanje pera u tuđu krv i pravljenje falsifikata. U prirodi ljudi i zajednica čuči potreba da se svoj prljavi i krvavi veš turi u stranu. Da se komšija kamenuje. Katarza je u Srbiji zabranjena reč. Pronositelji državne vlasti poslušno ugađaju kleru, na čiju preporuku naslovnice istorijskih udžbenika ilustruju portretima tzv. svetaca iza kojih se ponekad kriju i ubice svojte ali i drugog imena i prezimena, nacije, vere. Ništa novo međ bivšim jugoslovenskim narodima, koji pišući novu nacionalnu istoriju, krijući zločine, a susede p(r)okazuju kao đavole. Nemci i Francuzi su osnovali zajedničku štampariju udžbenika istorije i za jednu i za drugu mladež. Tako uništavaju seme zla. Da nikad ne iznikne.

Povezani članci

Terazije zla prepodobnog Irineja

Ilustracija: ateisti.com

Ne bih da uzimam terazije u ruke, ali dubina njegovog cinizma sadržana u rečima “I mi i naši susedi su činili zla. Ali mi u mnogo manjoj meri”, veća je od cinizma koji je pokazao Aleksandar Vučić, kad je troglavom predsedništvu B i H, u jednoj beogradskoj kafani naručio pesmu na uvce “Sarajevo, ljubavi moja”.

Naši susedi i mi činili smo zla. Ali mi smo činili mnogo manje zla nego oni, rekao je Irinej  patrijarh Srpske pravoslavne crkve u manastiru Krka, povodom 400 godina postojanja. Curi cinizam niz bradu crkvenog “velikodostojnika”, preliva se preko praga bogomolje i kao suzavac guši ono što je ostalo ljudsko na razvalinama Jugoslavije.

Pošto je Vučić zahvalio Čepurinu, ruskom ambasadoru na vetu u Savetu bezbednosti UN i tako sprečio usvajanje rezolucije o Srebrenici, Irinej iliti Miroslav Gavrilović uzeo je terazije u ruke i izmerio količinu zla međ “nama” i “njima”. Pravoslavnim krstom baždarena sprava ne laže. Dok je tas sa zločestim susedima, na koji je prepodobni nabacivao tegove, pokazivao mnogo zla, onaj na kome su bili malobrojni zli međ “nama” vinuo se u nebesa. Oho! Ho! likovao je trgovac zlom u mantiji, dobivši potvrdu omiljene crkvene mantre o Srbljima kao nebeskom narodu. Beskrupolozni bacač tegova napravio je novu bestijalni račun o krivici za krvavu tragediju u Bosni, Hrvatskoj, na Kosovu… Baš pred Vučićev put u Beč, gde ovaj treba da ponovi predlog o zajedničkom danu sećanja na sve žrtve poslednjeg rata.

Prepodobni Irinej otvara novu stranicu knjigovodstva krvi. Oduzima i dodaje. Štimuje. Sprema građu za novi mit. Novu muku srpskim istoričarima koji treba nacionalnom podmlatku da objasne otkud tolike dečje žrtve u Sarajevu, Srebrenički pokolj, vukovarsku spaljenu zemlju i  ubijanje albanske nejači na majčinskim grudima. Prosečnom idiotu i oligarsima odgovara ovo zamakanje pera u tuđu krv i pravljenje falsifikata. U prirodi ljudi i zajednica čuči potreba da se svoj prljavi i krvavi veš turi u stranu. Da se komšija kamenuje. Katarza je u Srbiji zabranjena reč. Pronositelji državne vlasti poslušno ugađaju kleru, na čiju preporuku naslovnice istorijskih udžbenika  ilustruju portretima tzv. svetaca iza kojih se ponekad kriju  i ubice svojte ali i drugog imena i prezimena, nacije, vere. Ništa novo međ bivšim jugoslovenskim narodima, koji pišući novu nacionalnu  istoriju, krijući zločine, a susede p(r)okazuju kao đavole. Nemci i Francuzi su  osnovali zajedničku štampariju udžbenika istorije i za jednu i za drugu mladež. Tako uništavaju  seme zla. Da nikad ne iznikne.

Irinej, guru pravoslavnih Srba, tek što je kročio na patrijaršijski tron podsmehnuo se Albancima, rekavši kako su samo junaci na gomili. Ovih dana rekao je u  jednom tabloidu kako je skandalozno što “srpska deca uče iz udžbenika u kojem su Srbi predstavljeni kao okupatori koji su oteli Kosovo od Albanaca”. Reč je, o istorijskom štivu koje potpisuje Rade Mihaljčić, ozbiljan naučnik i akademik. Ukratko, u inkriminisanom udžbeniku stoji da su Sloveni dolaskom na Balkan, u šestom veku, zatekli Ilire, čijim potomcima se smatraju samo Albanci. Pred došljacima neki od njih su se povukli u planine, baveći se stočarstvom, dok su drugi ostali u ravnici stapajući se sa pridošlim Slovenima i drugima. Kakav Mihaljičić, kakve istorijske činjenice.. resorno ministarstvo je ponizno “njegovu svetost” obavestilo da je još godinu dana ranije poslalo na adresu patrijaršiskog dvora informaciju da će sporni udžbenik biti izmenjen. Nisu važne činjenice do kojih je došao priznati istoričar. Patrijarhova je od boga data. Klerici i tvorci mitova će ovde reći kako su oni došli do novih otkrića , jer je u vreme komunista prava istorija bila sakrivena zbog bratstva i jedinstva.

Crkva je teg o vratu Srba. Kleronacionalisti, zagledani u prošlost i mitove, dobijaju podporu pseudoistoričara. Ovi na gusle gude kako su Srbi najstariji narod na Balkanu, a i šire. Od Baltika do Kine.  Drugi  su nastali od srpskog semena. Srpski jezik, koji uistinu u poslednje vreme trpi snažne pritiske tuđica, ali ga podjednako kvare i neznalice u medijima, po njima  jeste pramajka svih jezika. Dr Radivoj Radić, profesor Filozofskog fakulteta, pisac knjige “Srbi pre Adama i posle njega”, u kojoj se suprostavlja stvaranju nacionalnih mitova kaže: Gde god je neki toponim ili hidronim sa slovima “s” i “r”, to je srpsko za pseudoistoričare koji se služe uglavnom lingvističkim analogijama. Ovaj vizantolog dodaje da se ” i u okruženju gde god se pojavljuju takve “teorije”, pojavljuje publika kojoj godi da to čuje. Tako su, na primer, kolege iz Bosne koje su dokazivale koliko je besmislena teorija o piramidama kod Visokog, kasnije ispričale da im je zbog toga prećeno. U jednom članku nazvani su liliputancima, naspram naučnih Gulivera, koji su lansirali priču o piramidama.”

Irijenej, pošto je na apotekarsku kašikicu sveo zlo međ svojima, velikodušno prostituiše oprost, nudeći ga susedima. Oprostite vi nama za malo zla, pa ćemo mi vama za silne zločine. Šta se krije iza krstače na njegovim  grudima, mantije, kakva duša? Srce? Istinski mirotvorac nikad neće, osim ako je u stanju verskog i nacionalističkog pijanstva, izreći takvu glupost. Ali tucanje u mozak je uzelo maha. Ovih dana bg tabloidi grme o novom čudu. Pala stena iznad manastira Ostrog, posvećenog Svetom Vasiliju Ostroškom. Čuvenoj crkvenoj filijali prevara, gde mantijaši trpaju novac u vreće lopatama, varajući vernike pričom kako mrtvi Simeon leči najteže bolesti. Na spisak takvih lagarija dodata je i nova: to što stena nije nikog povredila i usmrtila novi je dokaz čudotvornih moći tzv. sveca. Svetac Simeon, ali ni Irinej nije daleko. Preporučio se  pastvi aritmetikom zla. Ne bih da uzimam terazije u ruke, ali dubina njegovog cinizma sadržana u rečima “I mi i naši susedi su činili zla. Ali mi u mnogo manjoj meri”, veća je od cinizma koji je pokazao Aleksandar Vučić, kad je troglavom predsedništvu B i H, u jednoj beogradskoj kafani naručio pesmu na uvce “Sarajevo, ljubavi moja”.

Slobodan Dukić
Autor 27.8.2015. u 12:42

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija