„TITO JE RASTURIO SFRJ“ 1928. U DREZDENU: O mrtvima sve najgore, mrtva usta ne govore

Dr Husnija Bitić
Autor 17.8.2019. u 12:24

Izdvajamo

  • Bili bismo iznenađeni kada bi čuli da je Matija Bećković pohvalio komunističku vladavinu u Jugoslaviji, ali da je podržavao napade Borisava Jovića, nije nikakva novost. Pre par meseci bio sam u Skoplju. Šetajući se gradom, naišao sam na zgradu na kojoj piše: Muzej žrtava komunističkog režima. Ostao sam zapanjen. O kakvim žrtvama ovde može biti reč? Šta su žrtvovali Makedonci u komunističkoj Jugoslaviji? Stvaranjem AVNOJ-ske Jugoslavije Makedoncima je priznata nacija i dobili su svoju državu. Oni nikako ne mogu biti gubitnici u AVNOJ-skoj Jugoslaviji, već dobitnici i to među najvećima.

Povezani članci

„TITO JE RASTURIO SFRJ“ 1928. U DREZDENU: O mrtvima sve najgore, mrtva usta ne govore

Što se rasturanja Kraljevine Jugoslavije tiče, za šta su se zalagali komunisti na IV. kongresu, nije nikakva greška. Kraljevina SHS, kasnije Kraljevina Jugoslavija, nije bila demokratska država, već tamnica naroda u pravom smislu reči. O kakvoj državi triju naroda može se govoriti, kada se više ni simbolično ne pominju tri naroda, koji su stvarali Kraljevinu SHS, a za mnoge druge i da ne govorim, oni kao da ne postoje. Međutim, postavlja se pitanje, kako su mogli rukovodioci KPJ, u 1928. godini da predvide da će 1941.g., doći do stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, pa je naređeno komunistima da sarađuju s NDH i njegovim šefom Pavelićem?

Deo I

Čovek uči dok je živ (I am still learning – Michelangelo- at age 87), kaže narodna poslovica, odnosno čovek umre kada prestane da uči. Ali to ne važi za balkansko podneblje. Ovde važe posebna pravila. Umesto osuda nacionalizma, on se diže na pijedestal. Nacionalista postaje heroj, a heroje stavljaju se na stub srama, postaju nikogovići. Ravnopravnost se naziva ugnjetavanje, dobitak postaje gubitak, negativnost se vrednuje, poštenje se naziva glupost, znanje – budalaština, neznalica – stručnjak, graditelj se proglašava za razgraditelja.

Sa ovakvim budalaštinama susrećemo se svakog dana i na svakom kutku, na prostorima bivše nam drage SFRJ. Upravo baš oni koji su imali najveću korist u zajedničkoj državi, sada najviše kukaju, kako su mnogo izgubili u toj zajednici. Pre toga imali sve, pa su sve izgubili. Ne jadikuju zbog gubitka zajedničke SFRJ, već to što su imali pre rođenja Nove Federativne Republike Jugoslavije – SFRJ.

Taboru uplakanih za davnom prošlošću priključio se i bivši član Predsedništva SFRJ iz Srbije Borisav Jović. Prema njegovim „otkrićima“, Jugoslaviju je rasturio Tito, 1928.g., na IV. kongresu KPJ, a ne Slobodan Milošević, kako mnogi misle. U knjizi pod naslovom, “Kako su Srbi izgubili vek”, koja je prevedena i na ruski jezik, on iznosi svoje viđenje o događajima koji su uticali na raspad SFRJ.

Nisam čitao ovo „remek delo“ niti imam nameru da gubim vreme na takve gluposti. Mi koji smo imali prilike da pratimo politička zbivanja na prostorima bivše zajedničke države, znamo ko je Borisav Jović i njegovo nacionalno-šovinističko opredeljenje. On je pokazao svoje pravo lice i kada je bio predsednik Predsedništva Jugoslavije. Na sednici predsedništva države, svim silama pokušao da opravda Jablan revoluciju u Kninskoj Krajini. Tražio, prvo da se povuče sa terena regularna policija Hrvatske, tek posle toga, od  drumskih razbojnika, od harambaša Milana Babića zatražio vraćanje oružja, koje su pljačkali iz stanica policija i vojnih magacina. A u isto vreme Predsedništvo SFRJ šalje Specijalne policijske i vojne jedinice na Kosovo koji pucaju na goloruke albanske demonstrante gde su već pale na desetine ljudskih žrtava. Za Borisava Jovića, ne možemo reći da je čovek sa dva lica, već bez lica i ličnosti.

Ako je tačno to, da su Srbi izgubili vek u zajedničkoj državi, zašto onda toliko zalaganja i napora koje je činio Borisav Jović, za očuvanje takvog neravnopravnog položaja Srba u Jugoslaviji? On je čak pokušao da preko vojske izvrši državni udar, da bi se sprečilo otcepljenje Slovenije i Hrvatske. Dobro se sećamo te zajedničke famozne sednice Predsedništva SFRJ i General štaba JNA, kada su četiri člana predsedništva glasali za davanje ovlašćenja generalima da, kada oni ocene da treba intervenisati, da izvede vojsku na ulice. Trebalo da glasaju njih pet, tj. većina o osam članova. Jović pozvao Bogića Bogićevića, člana iz Bosne i Hercegovine. „Hajde Bogiću tebe čekamo“, a on se uzdržao od glasanja. Jović kaže, Bogićeviću pa ti si Srbin, a on mu uzvraća, jeste, ja sam Srbin, ali za tebe Borisave Joviću, uvek sam Bosanac.

Da li je stvarno zbog komunističkih ideala, Borisav Jović, hteo da još jednom „žrtvuje interese Srba“, samo da bi se sačuvala Jugoslavija ili sačuvanja itekako povoljnijeg položaja? Ja verujem u ovo drugo a vi?

Ja sam B. Joviću, kada je bio predsednik Predsedništva SFRJ, pisao otvoreno pismo u kome sam pored ostalog rekao, kada hodam ulicama Beograda, a setim se da ste i moj predsednik, stidim se toga, jer takvog predsednika ne zaslužujem.

Sada posle toliko godina od rasformiranja zajedničke države, Borisav Jović „otkriva“ da je Jugoslavija srušena još daleke 1928., na IV. kongresu KPJ održanom u Drezdenu i da je Tito kriv za to. Na tom kongresu je naređeno da komunisti sarađuju sa Antom Pavelićem, šefom kvislinške Nezavisne Države Hrvatske, mislim da osim njegovih istomišljenika, malo ko drugi može poverovati.

Istina je to da je na IV. kongresu KPJ zauzet stav da Kraljevina Jugoslavija kao tamnica naroda ne treba da postoji, jer u stvarnosti nije bila Jugoslavija već Srbo-Slavija. Ali okriviti Tita i komunističku partiju za saradnju sa NDH i Pavelićem, kako piše Borisav Jović, to je čisti falsifikat istorijskih činjenica. Neistinite činjenice iznose u javnost neznalice i prepredeni falsifikatori i prevaranti. Borisav Jović ne može  se uvrstiti u kategoriju neznalica.

Posle upoznavanja sa ovakvim izvrgavanjima nepobitnih istorijskih činjenica i falsifikata, da sam vernik rekao bih: “Sačuvaj me Bože od ovakvih eksperata i publicista”. Što se rasturanja Kraljevine Jugoslavije tiče, za šta su se zalagali komunisti na IV. kongresu, nije nikakva greška. Kraljevina SHS, kasnije Kraljevina Jugoslavija, nije bila demokratska država, već tamnica naroda u pravom smislu reči. O kakvoj državi triju naroda može se govoriti, kada se više ni simbolično ne pominju tri naroda, koji su stvarali Kraljevinu SHS, a za mnoge druge i da ne govorim, oni kao da ne postoje. Međutim, postavlja se pitanje, kako su mogli rukovodioci KPJ, u 1928. godini da predvide da će 1941.g., doći do stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, pa je naređeno komunistima da sarađuju s NDH i njegovim šefom Pavelićem?

Nije Borisav Jović jedini koji jadikuje za izgubljenom davnom prošlošću. Drugog avgusta o.g. na portalu Radio Televizije Srbije objavljen je tekst pod naslovom: Tito selio srpske fabrike u Hrvatsku i Sloveniju. Pored ostalih piše: Na spisku za preseljenje iz Srbije bili su “Sever” u Subotici, IMR u Rakovici, Elektronska industrija u Nišu, “Ikarus” u Zemunu. Plan je bio sledeći: u roku od samo osam sati trebalo je fabriku razmontirati, spakovati u sanduke, utovariti u železničke vagone i poslati van ugroženog područja. Autor teksta u nastavku kaže, da je strah od vojne intervencije članica Varšavskog ugovora posle odluke Informbiroa, bio samo izgovor kojeg su olako prihvatili srpski komunisti. Ali prava je istina ekonomsko slabljenje Srbije…

Beogradski list 14/08/2019., Alo piše: Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, srpski političar i pisac Borisav Jović učestvovao je na tribini u Moskvi gde je otvoreno za raspad Jugoslavije optužio direktno Josipa Broza Tita i antisrpsku politiku koja je vođena u Komunističkoj partiji. A da je na skupu učestvovao i akademik Matija Bećković, koji kaže: da se Borisav Jović ne pita da li su Srbi izgubili vek ni da li će izgubiti vek, već gledajući istini pravo u oči konstatuje i objašnjava kako su Srbi izgubili vek.

Bili bismo iznenađeni kada bi čuli da je Matija Bećković pohvalio komunističku vladavinu u Jugoslaviji, ali da je podržavao napade Borisava Jovića, nije nikakva novost. Pre par meseci bio sam u Skoplju. Šetajući se gradom, naišao sam na zgradu na kojoj piše: Muzej žrtava komunističkog režima. Ostao sam zapanjen. O kakvim žrtvama ovde može biti reč? Šta su žrtvovali Makedonci u komunističkoj Jugoslaviji? Stvaranjem AVNOJ-ske Jugoslavije Makedoncima je priznata nacija i dobili su svoju državu. Oni nikako ne mogu biti gubitnici u AVNOJ-skoj Jugoslaviji, već dobitnici i to među najvećima.

Na mestu muzeja žrtava komunističkog režima u Skoplju treba podići najveći mogući spomenik komunizmu. Po prvi put u istoriji Makedonci postaju svoji na svome. Do dolaska komunista na vlast, makedonska nacija nije postojala, odnosno nije bila priznata. Autore Muzeja žrtava komunističkog sistema treba biti stid da se pojave na ulici. Progres koji je postignut ne može se ničim potamniti.

Treba stvari gledati realno. Stvaranjem Jugoslavije 1945.g., na federalnoj osnovi, dobili su svi oni koji su se našli u njenim granicama. Govoriti sada o nekim gubitnicima, ne samo što nema osnova, već je čista glupost. Pa i stvaranjem Prve Jugoslavije, države Srba, Hrvata i Slovenca ne može se reći da su ova tri naroda išta izgubili. Hrvati i Slovenci pre toga nekoliko vekova su bili pod vlašću Austrougarske monarhije, a Srbima je bila okupirana država. Ujedinjenjem 1918.g., po prvi put u istoriji osniva se zajednička država triju slavenskih naroda. Druga je stvar, ako to posmatramo sa ugla onih koji nisu Srbi, Hrvati ili Slovenci, a našli su se u granicama Kraljevine SHS.

Nešto više i podrobnije o Jovićevim nebulozama, možete da pročitate u drugom delu teksta, preuzet od lista Alo.

Deo II

U prepunoj sali Borisav Jović je izneo svoje viđenje o događajima koji su uticali na raspad SFRJ

Josip Broz Tito, Foto: Alo!

* Josip Broz Tito je bio predsednik Socijalističke federativne republike Jugoslavije od 1953. do 1980. godine

* Smatra se jednom od najvažnijih ličnosti 20. veka

* Raspadom Jugoslavije srpski narod izgubio državu

Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, srpski političar i Pisac Borisav Jović učestvovao je na tribini u Moskvi gde je otvoreno za raspad Jugoslavije optužio direktno Josipa Broza Tita i antisrpsku politiku koja je vođena u komunističkoj partiji.

U Moskvi na 4. Međunarodnom diskusionom klubu Vlada održana je rasprava na kojoj je učestvovao Borisav Jović, zajedno sa akademikom Matijom Bećkovićem i još uvek aktuelnim ambasadorom Srbije u Rusiji Slavenkom Terzićem.

U prepunoj sali Borisav Jović je izneo svoje viđenje o događajima koji su uticali na raspad SFRJ, a koje je napisao u svojoj knjizi “Kako su Srbi izgubili vek”, koja je prevedena na ruski jezik.

“Raspadom Jugoslavije srpski narod je izgubio državu koju su stvorili njegovi preci zahvaljujući velikim žrtvama podnetim u Prvom svetskom ratu, otete su mu teritorije na kojima je vekovima živeo i prognan je sa svojih vekovnih ognjišta, bombardovan je 78 dana od strane NATO pakta bez odluke Saveta Bezbednosti OUN, oteta mu je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, razorena mu je infrastruktura i unazađena privreda, proglašen je krivim za raspad Jugoslavije i građanski rat, dobio je sankcije Saveta Bezbednosti OUN, a njegovi najviši funkcioneri žestoko su po kažnjavani od strane Haškog tribunala”, rekao je Jović između ostalog.

Josip Broz Tito, Foto: Arhiva Alo

Borisav Jović je potom otkrio da se razbijanje Jugoslavije dogovorilo još, verovali ili ne 1928. godine i da je njega izveo Tito, a ne Slobodan Milošević.

“Devedesetih godina prošloga veka samo se dogodio kraj, epilog nečega što je davno odlučeno, a godinama pred našim očima, malo po malo realizovano, nažalost u našoj zabludi da se radilo u korist svih. Srpsko rukovodstvo nikada nije reagovalo na politiku koja de fakto nije bila u interesu srpskog naroda. Kao hipnotisano utrkivalo se da podržava lukave odluke Josipa Broza da bi opstalo u rukovodstvu pored njega. A stvarno rukovodstvo bio je isključivo on, Josip Broz”, rekao je on i dodao:

“On je stvorio takav sistem apsolutističke vladavine kojim je bio u stanju da sprovede u život svaku svoju ideju, bez obzira da li se neko s njom ne slaže. Odluke IV. kongresa KPJ iz 1928.g o rasturanju Jugoslavije i o obespravljivanju srpskog naroda bile su, čitavo poluvekovno vreme Titove vladavine osnov njegovoga rada, sve dok nije uspeo da stvori uslove za ono što se dogodilo posle njegove smrti”, rekao je Jović.

On je rekao je da je IV. kongres KPJ održan u Drezdenu 1928. postavio komunistima zadatke o rasturanju Jugoslavije kao veštačke tvorevine na više nacionalnih država.

“Zatim onemogućavanje srpskom narodu kao najvećem u Jugoslaviji, navodno izrabljivanje drugih naroda. I, treće, da će se komunisti založiti da se albanski narod priključi Albaniji a Mađari Mađarskoj a, takođe, da komunisti, po potrebi sarađuju sa Antom Pavelićem, šefom kvislinške Nezavisne Države Hrvatske (NDH) u kojoj je samo u logoru Jasenovac za vreme Drugog svetskog rata ubijeno na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma.. Splitski plenum CK KPJ iz 1935. koji je odlučio o zajedničkom otporu KPJ Hitlerovoj najezdi, samo je privremeno odložio i prilagodio metode rasturanja Jugoslavije vremenu i novonastalim uslovima, koje je, kao što je poznato izvedeno efikasno i brutalno”, rekao je Jović.

Tito, Foto: profimedia

Akademik Matija Bećković rekao je da se Borisav Jović ne pita da li su Srbi izgubili vek ni da li će izgubiti vek, već gledajući istini pravo u oči konstatuje i objašnjava kako su Srbi izgubili vek.

Jović ne optužuje poraženu stranu u Drugom svetskom ratu, kako je to već uvedeno u običaj, nego pobedničku komunističku partiju za sve ono što je činila u miru. To je partija kojoj je i sam pripadao i utoliko je ono što je napisao verodostojnije i važnije za duhovno zdravlje i sudbinu Srbije i Srba. Razume se da nije mogao biti zaobiđen neprikosnoveni delegat Kominterne, najveći sin svih naših naroda i narodnosti, trostruki narodni heroj i doživotni predsednik Jugoslavije”, rekao je on.

Dr Husnija Bitić
Autor 17.8.2019. u 12:24

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija