Tomislav Marković: Mladić je zadnje što je Srbija mogla da ponudi

Autor 11.6.2011. u 02:13

Tomislav Marković: Mladić je  zadnje što je Srbija mogla da ponudi

Najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić uhapšen je u četvrtak, 26. maja u Lazarevu, selu kod Zrenjanina, gde se krio u kući svog rođaka. Nezvanična vest o Mladićevom hapšenju prvo se pojavila na internetskim stranicama hrvatskih medija, da bi se kasnije, tokom dana, pojavila i u srpskim medijima. Na vanrednoj konferenciji za štampu, koja je održana u 13 časova, predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio je da je Mladić uhapšen, naglasivši da su tim činom Srbiji “otvorena vrata” ka Evropskoj uniji.

– Ovim se Srbija približava kraju saradnje sa Haškim tribunalom, mi ne zaboravljamo da treba da završimo i privođenje pravdi Gorana Hadžića, ali istraga ko je sve pomagao Ratku Mladiću će se nastaviti. Svi koji su to činili biće procesuirani, bilo da su radili u državnim strukturama ili ne – rekao je predsednik Srbije.

Prema tvrdnjama ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, Mladić je proteklih godina živeo sa svojim bratom u Lazarevu kod Zrenjanina, gde je uhapšen, “bez finansijskih sredstava i veoma teško”, a lokacija u tom selu prvi put je pretresena na dan hapšenja. Dačić je izbegao pitanje novinara zašto je kuća u kojoj se Mladić skrivao pretresena tek sada, prebacivši svu odgovornost na Tužilaštvo za ratne zločine, po čijem je nalogu policija radila. Ipak, sve zasluge za hapšenje pripisao je isključivo MUP-u Srbije, koji je akciju izveo “bez pomoći bilo čije strane službe”.

Reakcije iz sveta

Istog dana kada je uhapšen, Mladić je izveden pred Viši sud za ratne zločine u Beogradu i saslušan. Viši sud je ocenio da je uhapšenik sposoban da prati suđenje pred Haškim tribunalom, a Mladić je odbio da primi optužnicu iz Haškog tribunala, kojom mu se na teret stavljaju genocid, zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH.

Maja Kovačević, portparolka Suda u Beogradu, kazala je da je Sud odlučio da su svi uslovi za ekstradiciju ispunjeni, a Bruno Vekarić, zamenik glavnog tužioca za ratne zločine, najavio je da će Mladić u roku od nedelju dana biti izručen Haškom tribunalu.

Mladićev advokat Miloš Šaljić uputio je u ponedeljak, 30. maja žalbu na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje Mladića Hagu, koju je veće sudija Specijalnog suda odbilo, da bi potom ministarka pravde Snežana Malović u utorak potpisala rešenje o izručenju. Konačno, Mladić je iz Beograda za Holandiju u utorak popodne upućen Vladinim avionom, koji je nešto posle 17.30 poleteo sa beogradskog aerodroma. Na aerodromu u Roterdamu su ga sačekale holandske snage bezbednosti sa spremnim helikopterom, kojim je prebačen u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu.

Mladićevo hapšenje brzo je postalo udarna vest u svetskim medijima, a mnogi evropski i svetski zvaničnici pozdravili su činjenicu da je najtraženiji haški optuženik priveden pred lice pravde. Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da sada više nema prepreka za put Srbije u Evropsku uniju; predsednik Francuske Nikola Sarkozi pozdravio je hapšenje Ratka Mladića i ocenio da je to korak bliže ka integraciji Srbije u Evropsku uniju; predsednik Italije Đorđo Napolitano je pozdravio hapšenje Mladića, a predsedniku Srbije Borisu Tadiću uputio pismo u kome mu je čestitao na značajnom rezultatu; britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg čestitao je vlastima u Srbiji na hapšenju Mladića koje predstavlja istorijski momenat za region koji je bio pogođen ratom, naglasivši “naše misli su danas sa svim porodicama onih koji su izgubili svoj život tokom opsade Sarajeva i tokom genocida u Srebrenici”; glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozdravio je hapšenje generala Ratka Mladića odajući priznanje vlastima Srbije; evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je da je Srbija bliže Evropskoj uniji nego što je to bila pre hapšenja Ratka Mladića; Barak Obama čestitao je predsedniku Srbije Borisu Tadiću i dodao da će Mladić sada morati da odgovara svojim žrtvama itd. Čestitke iz sveta nastavile su da se nižu u istom duhu, pa bi neupućeni posmatrač sa strane mogao da pomisli da se Mladić od srpskih vlasti skrivao nedelju dana, a ne 16 godina. Ako je uopšte bilo potrebe da se skriva.

Reakcije iz zemlje i podzemlja

Svečarsko raspoloženje zahvatilo je i srpske zvaničnike, koji su se pridružili slavlju i čestitali sami sebi na dobro obavljenom poslu.

– Hapšenjem Ratka Mladića Srbija je iskazala jasan moralni kredibilitet. Srbija je uklonila najveću prepreku u procesu evropskih integracija. Ovo je i dokaz da su sve nadležne institucije ozbiljno radile svoj posao – oglasio se premijer Srbije Mirko Cvetković u pisanoj izjavi za medije.

Ministar odbrane i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac pohvalio se da je “Srbija pred celim svetom pokazala ne samo deklarativnu, već i suštinsku privrženost evropskim vrednostima”. Vladimir Vukčević, koordinator Akcionog tima, skromno je dodao da je “hapšenje Ratka Mladića istorijski dan koji će zatvoriti jednu mračnu stranicu”, te da je “tim činom Srbija dokazala da je iskreno sarađivala sa Haškim sudom”.

Unisonost su delimično narušili naprednjaci Tomislava Nikolića, koji su bili iznenađeni hapšenjem, ali su ipak odlučili da ne protestuju, kao da do juče nisu govorili da je Skupština Srbije sigurna kuća za Ratka Mladića i lepili plakate sa natpisom “Bulevar Ratka Mladića” na Bulevaru Zorana Đinđića.

Dosledni sebi ostali su jedino radikali Vojislava Šešelja, koji su u nedelju, 29. maja organizovali protestni skup ispred Narodne skupštine u Beogradu. Na skupu se okupilo nekoliko hiljada fanova Ratka Mladića, koji su nosili zastave Srpske radikalne stranke i Obraza, fotografije Mladića, Radovana Karadžića i Šešelja, skandirali “Nož, žica, Srebrenica” i “Tadiću, ustašo” obučeni u prigodne narodne nošnje – majice sa likom Draže Mihailovića, Ratka Mladića (sa natpisom “srpski heroj”), ili sa obeležjima četničkog pokreta i natpisom “pravoslavlje ili smrt”.

Sa bine ukrašene transparentom “Tadić nije Srbija”, okupljenima se obratio i Mladićev sin, Darko Mladić, i poručio da se njegov otac “borio za slobodu svog naroda i nije naređivao ubistva civila i zarobljenika”. Na mitingu je nastupio i trinaestogodišnji Šešeljev sin, koji je pročitao pismo svog oca iz Haga, u kome lider radikala poručuje da će Tadić odgovarati za hapšenje i predaju Mladića Haškom tribunalu. Mitingu su prisustvovali akademik Kosta Čavoški i glumica Ivana Žigon, samoproklamovani četnički vojvoda i predsednik Srpske partije socijalista Siniša Vučinić, kao i vođa Obraza Mladen Obradović, osuđen na zatvorsku kaznu zbog nereda tokom prošlogodišnje Parade ponosa.

Nakon skupa usledili su neredi i sukobi mitingaša sa policijom, koji su čuvare reda gađali flašama i drugim predmetima, uzvikujući “Idite na Kosovo”. Izgrednici su se oglušili na pozive na mir potpredsednika SRS-a Dragana Todorovića. Povređeno je 13 policajaca i pet huligana, a preko sto ljudi je uhapšeno. SRS je odbio da preuzme odgovornost za incidente.

Pod pritiskom Evrope

Iako prilično neočekivano, nije slučajno što se hapšenje Ratka Mladića dogodilo baš sad. Ovom događaju prethodile su posete evropskih zvaničnika koji su u Beograd donosili slične poruke. Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Španije Dijego Lopes Garido poručio je da “stare prepreke na evropskom putu Srbije nisu do kraja uklonjene”; komesar za proširenje EU Štefan File kazao je da je “dolazak Srbije, tamo gde pripada, u porodicu nacija EU-a, realan cilj i nadohvat ruke”, ako Srbija ispuni dogovorene uslove; a predsednik EK-a Žoze Manuel Barozo je izjavio da vreme ističe, te da je ključ za EU u rukama Srbije.

Na ove poruke nadovezala se poseta Serža Bramerca, čiji je izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom bio izrazito negativan. Bilo je planirano da Bramerc svoj izveštaj predstavi Savetu bezbednosti UN-a 6. juna, nakon čega bi Srbija mogla da se oprosti od statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, čije se dobivanje očekivalo u decembru ove godine. Srpskim vlastima je gorelo pod nogama, a vreme za igranje žmurke sa Evropskom unijom je jednostavno isteklo. A još se bliži i izborna godina, treba pred birače izaći sa nekim adutima. Jedino što je Srbija mogla da ponudi Evropskoj uniji i izvuče se iz ćorsokaka u koji je zapala sopstvenom krivicom, bilo je upravo hapšenje Ratka Mladića.

Sve priče o nemogućnosti nalaženja haškog begunca, o prevrtanju neba i zemlje u potrazi za njim, o silnim bezuspešnim pokušajima da se Mladiću uđe u trag – sada su pale u vodu. Činjenica da je Mladić pronađen u kući svog rođaka, gde je boravio godinama, te da je kuća sad prvi put podlegla bezbednosnoj proveri, jasno govori da su srpske službe Mladića tražile svuda, osim tamo gde je bilo najlogičnije da se skriva. Izjava Borisa Tadića da su komentari kako su srpske vlasti godinama znale gde se krije Mladić glupost, možda je i tačna, ali samo pod jednim uslovom – ako nisu htele da znaju.

O jagodama umesto o masovnim grobnicama

Mladićevo hapšenje praćeno je medijskom pompom u kojoj se malo pažnje pridaje monstruoznim zločinima za koje je optužen, a mnogo više izgradnji slike o zločincu sa ljudskim likom. Na delu je klasična zamena teza i sistem potiskivanja koji u Srbiji traje već godinama. Mediji se pune pričama o tome kako je Mladić ostario i propao, umesto da se govori o onima kojima Mladić nije dozvolio da ostare; o tome kako je Mladić tražio jagode, ruske klasike i televizor, umesto da se priča o onima kojima je Mladić uskratio pravo na život; o tome kako je tražio da poseti grob svoje ćerke, a zaboravlja se na masovne grobnice i njihovo premeštanje koje su izvodili Mladićevi potčinjeni.

U medijskoj gunguli o hapšenju zaboravilo se na to zašto je Mladić uopšte uhapšen. Zavera ćutanja o zločinu koji je počinjen u naše ime traje i dalje, uprkos hapšenju. A činjenica da Mladić nije bio pojedinac, serijski ubica koji deluje samostalno, već deo šire mreže i zločinačkog udruženja, kao da se potpuno izgubila iz vida.

Optužnica: genocid, deportacije, terorisanje civila…

Optužnica protiv Mladića ista je kao optužnica po kojoj se pred Tribunalom sudi bivšem predsedniku RS-a Radovanu Karadžiću. Izmenjenom optužnicom Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.

U dve tačke Mladić je optužen za genocid, u ostalih devet na teret mu stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportacija, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakoniti napadi na civile i uzimanje talaca. Optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora artiljerijskim i snajperskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 8.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još osam opština u BiH te uzimanje međunarodnih talaca u maju iste godine.

novosti

Tagovi:
Autor 11.6.2011. u 02:13