ENG
Traži se opozicija
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
Povezani članci
Foto: Chuck Hagel
Ovo je mala zemlja. Siromašna u mnogo čemu, ali najviše u ljudima i moralu. Odoše i odlaze oni najzdraviji i najpametniji. Selo je ovo. Znamo se. Znamo ko šta može da bude i koliko da uradi. Postavljajte na sva mesta od kojih nam zavisi život one koji su najbolji, bez obzira na stranačku pripadnost. Zajebite tu prokletu sujetu. Nismo najlepši, ni najjači, ni najpametniji
Piše: Čedomir Petrović
Po Milanu Vujakliji, opoziciona partija je protivna strana. Politička stranka koja radi protiv vladajuće stranke i vlade. Obično stranka manjine koja je protivna vladi i njenoj većini.
Raspisani su izbori za Beograd, Negotin i Pećince za 16. mart ove godine i istoga dana biće održani i izbori za parlament. Ispitivanja pokazuju kako će velika većina, blizu 42% glasati za SNS, a tu negde blizu i za Vučića.
Nastaje opšta panika. Ko će se suprotstaviti moćnoj SNS i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću? Kako zaustaviti uspostavljanje „tiranije“ u Srbiji? Potrebno je što pre skarabudžiti neku grupu koja će biti opozicija. Tu su glavni finansijeri ovi lopovi „svoje“ zemlje i naroda, kojima se steglo dupe kad ih je pojurio „tiranin“. Lete pare na sve strane. Samo ne on. Bilo ko drugi. Jebeš Evropsku uniju i Kosovo, čuvaj korupciju i kriminal u Srbiji, kao sebe samog.
Možda ne zna narod Srbije da sadašnja vlast a i ona buduća, ima najmoćniju opoziciju na svetu. To je Evropska unija čija pravila, od glave do pete, od temelja do krova moramo usvojiti, inače nam nema života. Rasturila se Jugoslavija. Rasturila se porodica. Porušili jedni druge. Pobili. Posejali seme zla na njivu i za buduće žeteoce. Svako živi za sebe. Snalaze se. Ali, nema nigde na svetu zemlje kao što je Srbija. Tri Srbina, tri stranke. Dva Srbina, jedan otkucator. Ljuta opozicija nam je i Rusija, koja nam prodaje najskuplji gas, koja bi da im se ostvari želja još od Petra I Aleksejeviča, da uplove u Boku Kotorsku. Kao osnivači Nesvrstanih, danas smo samo nemi posmatrači sa balkona. Iza svakog ćoška nas čekaju Hrvati sa tužbom za ratnu odštetu i sada nam je još samo potrebna opozicija, ovakva kakva je. Pa, da li mora opozicija uvek da bude protivna onima koji su na vlasti? Da li postoje trenuci u životu jednog naroda kada je potrebna pamet, jedinstvo, solidarnost i tolerancija? Da li je uvek zadatak opozicije da ruši ili nekada i da pomogne da se ne sruši nešto što je sklono padu? U pitanju je opstanak nacije. Ovde nisu u pitanju neki drugi, ovde smo mi svi, u istom loncu, u istim govnima. Neće se niko izvući. Ukoliko SNS nema dovoljno stručnih ljudi, neka ih da opozicija ili neka se jave oni decenijski ćutolozi eksperti koji se kriju iza zavesa u belim rukavicama i tamnim naočarima. Imaju pamet, ali nemaju muda. Ne znaš šta je bolje da imaju? Možda muda.
Postoje otrcane i izlizane fraze od kojih nam pripada muka, ali nije lud taj koji je napisao ono na našem grbu.
Ovo je mala zemlja. Siromašna u mnogo čemu, ali najviše u ljudima i moralu. Odoše i odlaze oni najzdraviji i najpametniji. Selo je ovo. Znamo se. Znamo ko šta može da bude i koliko da uradi. Postavljajte na sva mesta od kojih nam zavisi život one koji su najbolji, bez obzira na stranačku pripadnost. Zajebite tu prokletu sujetu. Nismo najlepši, ni najjači, ni najpametniji. Spadamo u najgori svetski šljam.
Aleksandru Vučiću je očajno potrebna pomoć. Ima kvalitetne ljude oko sebe, ali su mu potrebni još mnogi. Da li su nekada nekom „tiraninu“ ili „diktatoru“ bili potrebni ljudi?
Da li neko zaista veruje da je Dačić postao premijer zbog svojih sposobnosti ili da bi došlo do konačnog formiranja vlade i početka njenog rada.
Spolja, čekaju nas teške godine borbe u pregovorima sa EU. Iznutra, ruše nas korupcija i kriminal. Neprijatelji svog naroda, koga su pokrali i kradu još uvek. Koji žive odlično i deca im uče u inostranstvu. I žive u odvojenim delovima grada. I jedu ono što drugi i ne sanjaju. I odlaze na leto i u zimu tamo gde naša noga nikad neće kročiti. I smetaju im oni koji nemaju hleba da jedu i kopaju po kontejnerima i kvare im pogled.
Lakše će dobiti obe bitke ako Aleksandar Vučić postane premijer Srbije i ako bude Vlada jedinstvena, sa ljudima koji rade dugo zajedno, dišu zajedno, razmišljaju slično. Lakše će se otkriti uljezi kojih je ova zemlja prepuna, pa ih ima i u Vladi. Zna se posle godinu i po dana ko mora otići. Moraju doći neuporedivo bolji. Najbolji koje ova zemlja ima, a ne SNS.
Postoje glavni likovi u pozorišnim predstavama. Glavni glumci, zbog kojih dolazi većina gledalaca. Glavni likovi u knjigama. Komandanti vojske. Direktori velikih korporacija. Predsednici država koje svet poistovećuje sa njima, a nisu bili ni diktatori ni tirani.
Postoje pojedinci koji pridobijaju narod. U teškim vremenima. Vide u njima nadu i rešenje problema. Vide spas. Većina građana Srbije vidi to u Aleksandru Vučiću i SNS. Nemojte im to oduzimati. Možeš protiv svakog, samo ne protiv svog naroda.
Dugo u svom životu nisam video da neko toliko udara po nekome, a ovaj se trudi iz petnih žila da učini dobro Srbiji.
Svašta će morati da urade i progutaju Aleksandar Vučić i Vlada Srbije. Biće mnogo izvinjenja i poniženja. Nekada su se za Srbe „gaće krvarile“, a sada će se gaće morati skidati kad god zagusti. Svestan je Vučić toga i spreman je na sve, samo da pomogne narodu da preživi ovu Golgotu i da vrati Srbiji ugled koji je nekada davno imala u Evropi.
Najveća opozicija Aleksandru Vučiću biće narod ove zemlje. Ako vidi da on nešto mulja, zastajkuje, propušta, dozvoljava svojima više nego drugima, ne radi ono što je obećao, baciće ga u blato i zaborav. Prvi će biti njegovi najbliži i najdalji. Tu smo prvaci sveta. Ali, blata i zaborava će uvek biti i čekaće ga ako zatreba. Dotle mu pomozimo svi, jer preko njega pomažemo najviše sebi.
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
