Turizam

Autor 8.11.2011. u 13:29

Turizam

Grupa od 238 turista, među kojima ima porodica sa malom decom, izbačena je u utorak iz hotelskih soba zbog spora egipatske agencije “Brajt skaj” sa partnerskom agencijom “Junajted travel” iz Beograda zbog neizmirivanje finansijskih obaveza beogradske turističke agencije prema Egipćanima.

Amabasada Srbije u Egiptu je obavestila Ministarstvo inostranih poslova i sve nadležne institucije u Srbiji da su u kontaktu sa srpskim turistima u Hurgadi kao i da rade na tome da se reši problem turista koji su sa važećim vaučerima stigli na odmor u Egipat.

Mada su tokom jučerašnjeg dana pojedini mediji javili da su turisti zbrinuti, većina njih, odnosno oni koji nisu dodatno platili hotelima, ostali su bez smeštaja, a uskraćena im je i hrana. (Nadlanu.com, 03.11.2011. – Srpski turisti u Hurgadi ponovo izbačeni iz svojih soba)

 

Eto, vidite šta sve može da se desi nesrećnom turisti/turistkinji u dalekom svetu… Otišli ljudi da se odmore, osunčaju, da im d… vidi puta a deca sveta, ali ne lezi vraže. Turisti iz Srbije su se proveli u Egiptu, tačnije Hurgardi, kao ’prasići u Teheranu’ jer su zbog neizmirenih računa agencije, preko koje su i stigli u Egipat, izbačeni iz svojih soba. Nemilosrdni egipatski hotelijeri nisu imali srca za srpsko-turističke muke i svoje goste su bez griže savesti rešili njihovog osnovnog turističkog prava – prava na smeštaj. Sreća da vlada Srbije ima dobro srce pa je za unesrećene turiste obezbedila avione koji su ih vratili nazad u otadžbinu. Ali, neka im ova avantura u Egiptu bude na nauk: ne idite nigde iz svoje Srbijice! Vidite šta sve može da se desi živom čoveku u tim surovim afričkim zemljama. Dok smo bili Jugoslavija, ona stara, turistima – građanima Juge nije smela da fali dlaka sa glave u zemljama kao što je Egipat. Jugosloveni su imali povlašeteni položaj jer su bili ‚nesvrstani’ isto kao i njihova braća&sestre iz Egipta. Ko je smeo da te izbaci iz hotela? Ma, nema šanse… Čim bi recepcionar bilo kog hotela u Egiptu vidio jugoslovenski pasoš odmah bi se ozario od sreće i pretvorio u brata nesvrstanog. Ako nekim slučajem isti taj Egipćanin ne bi prepoznao pasoš dovoljno mu je bilo reći čarobnu reč/ime – Tito i čovek bi vas pogledao očima punih ljubavi i poštovanja. To su bila vremena. Ovi današnji Egipćani su i suviše ogrezli u savremene tokove liberalnog kapitalizma gde se i turizam oslanja isključivo na novac i interes. Nemaš para da platiš hotelsku sobu, molim lepo, izvoli napolje… Nema više pozivanja na bratsko/sestrinske nesvrstane veze.

Ma nema zemlje kao što je Juga bila! Neka pričaju ovi jugohejteri-mudroseri šta hoće… Nema zemlje u kojoj nismo bili dobro došli kao Jugosloveni, a danas te u inostranstvu tretiraju kao neko egzotično biće – čudno i potencijalno opasno. Jesam, jugonostalgičar sam i tim se dičim jer sam i sam ‘zakačio’ nešto od te Juge kada sam kao momak putovao gde sam hteo sa ‘crvenim’ pasošem. Mladost-ludost… Dune meni i mom prijatelju Goranu 1990. da odemo do Praga i mi lepo pasoše u džep pa put pod noge. Došli u Prag, a tamo divota… Grad kao iz bajke, prelepi trgovi široki i lepi, ljudi nasmejani i srećni kao i sama Češka  koja se budila tih dana iz SSSR-ovskog kolonijalnog dremeža. Pa muzeji, koncerti na ulicama, pivnice, ulice prepune sveta sa svih strana. No, posle dva-tri dana kada su se slegli prvi utisci počela je da mi smeta ta gungula srećnih turista sa fotoaparatima. Dobro i mi smo u Prag došli kao turisti, ali bez ikakvih pretenzija i želje da sačuvamo taj grad na nekakvim fotografijama koje ćemo posle da pokazujemo kao ‘plen’  drugim ljudima. Bili smo mladi i pucao nam je ‘prsluk’ za turistima. Mi smo tražili neke Čehe/Čehinje kako bi se malo družili i upoznali duh grada, ali nije vredelo. Svuda oko nas samo turisti, a ako bi i upoznali nekog Čeha on bi odmah krenuo da nam valja turističke fore: jeste bili tamo? Jeste videli ovo? Ko nije video Karlov most nije bio u Pragu i sl. Dosadilo nama posle nekog vremena i mi ti odlučimo da je vreme za povratak kući. Na povratku ‘svratimo’ do Beča čisto da vidimo i to ‘čudo’. Tada sam doživeo da u centru Beča pazarim, ne sećam se više šta, za dinare. Da, dobro ste čuli za dinare i to jugoslovenske! Šiling i dinar te 1990. su bili izjednačeni na kursnoj listi. Danas to zvuči kao neka priča, san i teško mi je i samom poverovati da mi se to stvarno i desilo. A jeste bilo, kunem vas se mojom Jugom koju neću nikada prežaliti.

Ne volim ti ja taj turizam… Ne volim organizovanja putovanja, agencije, srećne turiste sa kamerama, turing-buseve itd. Ne volim ni uvek-dobro-raspoložene-domaćine što ti se smeškaju kao ovci pred klanje. Ne volim hotele, apartmane, smeštaje-zimmer-room’s itd i tome sl. Mogao bi ja do sutra da nabrajam šta sve ne volim kada je turizam u pitanju, ali ključna stvar koja objedinjuje svu moju indignaciju jeste taj kolonijalni duh koji preovladava na  turističkim turama. Turisti su  kao neki moderni konkvistadori koji bi ponovo da osvajaju i otkrivaju novi svet. I sve je namešteno u turističkim destinacijama baš po kolonijalnom šablonu: domaćini su prijazni i fini baš onako kako se od njih i očekuje, domicilno stanovništvo nećete baš nešto upoznati, ali ako i sretnete nekog taj će se ponašati prema instrukcijama turističke pristojnosti. Ako odete na primer na Kubu ili Jamajku tamo će vas zatvoriti u hotele namenjene samo za turiste; ići ćete na plaže – samo za tursite; kupovaćete u suvenir šopovima imbecilne ‘simbole’ Kube ili Jamajke iako oni nemaju nikakve veze sa tradicijom tih zemalja; nećete upoznati ni jednog ‘autentičnog’ Jamajčanina ili Kubanca jer njima nije dozvoljeno da priđu turističkim kompleksima. Eventualno će vam podvesti neku lepu Jamajčanku ili Kubanku – damu noći, za šaku eura ili dolara, svejedno… Upoznaćete konobare, recepcionare, taksiste, turističke vodiče i sve ostale službenike turističke imperije koji  su dužni da vam pomognu ili pak da vas upute gde i kako treba. Hvala lepo, meni je i ovde dobro. Jamajka je za mene: Bob Marli, rastafarijanci koji vole Hajla Selasija i mole se bogu Jah, rege muzika, rum,  a ne neki glupi hotel sa bazenom. Kuba je za mene Če Gevara – hasta siempre comandante, prelepe Kubanke i najbolje cigare na svetu… El turismo no pasaran!

No, turizam kao takav može biti vrlo šarolik i perspektivan. Može se putovati i biti turista iz ideoloških razloga ili pak razbijačkih sklonosti. Evo na primer:

MOSKVA – Oko 5.000 ultra desničara i neonacista marširalo je danas Moskvom sa carskim zastavama iz XVII veka, pozivajući na “vraćanje Rusije Rusima” i protestujući zbog priliva tamnoputih muslimanskih migranata iz republika na Kavkazu i novca koji Kremlj šalje u te nestabilne regione. (04.11.2011. – Oko 5000 ultradesničara marširalo Moskvom)

Eto, ako ste čovek ultradesničarskih shvatanja i ne volite Jevreje, Muslimane, Rome i sl. možete posetiti Moskvu, na primer. Odete malo u Rusiju, vidite jedan velik i lep grad, družite sa svojom braćom po oružju, tučete sa antifašistima i tome sl. Ako ste pak propustili dobro zezanje u Moskvi ne morate biti jako razočarani… U Poljskoj 11. novembra okupiće se neonacisti ponovo na antijevrejskom skupu u Varšavi:

Pripadnici Srpskog narodnog pokreta „1389“ pridružiće se ekstremnim desničarskim organizacijama iz Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, na antijevrejskom skupu u Varšavi 11. novembra, koji će pokušati da blokiraju antifašisti iz nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Nemce.

Mladen Obradović, lider „Obraza“, kaže da pripadnici tog pokreta „nažalost, neće moći da idu jer je 12. novembra krsna slava ‘Obraza’”. (Blic, 02.12.2011. – SNP 1389 na maršu poljskih neonacista)

Ako niste član nekih od ovih organizacija kontaktirajte nas i krenite na ekskurziju koju nećete nikada zaboraviti.. Ako misliš da si pravi neonaci pođi sa nama u Varšavu 11.novembra. Zabava zagarantovana! Cena, prava sitnica… Vaš White Power travel agency

Mala napomena: za eventualna hapšenja ili povrede bilo kog tipa agencija ne snosi odgovornost

 

 

Autor 8.11.2011. u 13:29

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija