Važno je zvati se Andrej

Slobodan Dukić
Autor 24.1.2015. u 21:25

Važno je zvati se Andrej

Piše: Slobodan Dukić

Energijom samoubice i na Zakonu utemeljenim ovlašćenjima, Saša Janković, srpski zaštitnik građana pokušava da baci novo svetlo na slučaj u kome su žandarmi, za vreme lanjske parade ponosa, izbubecali Andreja Vučića, građanina plus. U tom naumu sa blaženim prezirom koče ga Bratislav Gašić, ministar vojske i Nebojša Stefanović, ministar policije. Sve se čini da im u toj nameri tragovi kočenja ostaju na gaćama.

Baš kao i u komediji Oscara Wildea Važno je zvati se Ernest, ovde se prepoznaje cinizam i prepotentnost vlasti. I ovde je reč o braći. Andrej je brat Aleksandra Visokog, premijera, a u društvu  Predraga Malog,  burazera Siniše Malog, lordmera Beograda.  Građane plus obezbeđivali su (ne)zakonito) vojni policajci. Ljute kobre. Kamuflirani u civilnjake. Sa pucaljkama za pasom. Evo kratke predistorije tog događaja koji vuče na farsičnu komediju.

Prepričano, 28. septembra lane, članovi familija Vučić i Mali, sa dva gmizavca, zatečeni su na uglu dve prestoničke ulice. Zakoračili su u zonu zabranjenu za građane. Tamo su bile žace. Naoružani od glave do pete, obezbeđivali su učesnike Parade ponosa. Događaj visokog rizika. Od žandarma se moglo čuti, kako se kvartet dva plus dva oglušio o upozorenje “Ovuda nećete moći. Ovuda nećete proći”. Uz odbijanje da pokažu lične isprave i, navodno, izgovorene reči koje ne priliče ni uglednim članovima familije, a ni prosečno kulturnim građanima, ignorisali su upozorenja. Jedan od onih sa pucom za pasom, skočio je na žandarma.  Ova verzija kaže da je u pozadini, u jednom vozilu, na sedištu bila sklupčana još jedna kobra. Sa dugom cevi na krilu. I metkom u njoj. Žandarmi su vikali odbi, ovi njima odgovarali skarednim izrazima. Onda je udarila sila na silu i počela makljaža. Vest o “paradi” ubrzo je osvanula na svim medijima “Brata Aleksandra Vučića, pretukli žandarmi.” Njih sedmorica odmah su suspendovani zbog prekomerne upotrebe sile a policija je protiv njih podnela krivične prijave.

Žace nisu babe. Počeli su da šapuću unaokolo i šire kako je tuča bila obostrana, kako je jedan vojni policajac potegao pištolj, a onda mu ovaj ispao pošto je bio udaren pendrekom po ruci. I tako malo po malo stvar je stigla do ombusmana sa naćuljenim ušima. A ni druga strana nije sedela na organima sluha, pa je preporučila zaštitniku građana da drži jezik za zubima. Ovaj se oglušio. Izašao u javnost, upozorio na pretnje i rekao da mu je ugrožena bezbednost. I, naravno, da se plašim, kad mi oni koji mi prete kažu da sam izdajnik, a svi znamo šta sleduje izdajnicima, govorio je pred TV kamerama Saša Janković. Još je kazao kako je, sve po Ustavu i Zakonu, tražio objašnjenje ministarstva vojske i Vojnobezbednosne agencije o događaju u kome su učestvovali vojni policajci. Dva puta. I oba puta bio odbijen.

Bratislav Gašić, ministar vojni, dok ga novinari vijaju, kaže “Sramota me je da kažem šta mislim o ovome šta ombudsman radi”. Janković “lud ko struja, bez stida i srama,” obelodanio je dokumenta Sektora unutrašnje kontrole policije u kojima se navodi da su pripadnici VBA saslušavali svedoke incidenta u kojem je pretučen brat lidera naroda kako sebe voli da zove Aleksandar Vučić. U tim papirima još stoji kako su ovi konfiskovali snimke sa sigurnosnih kamera obližnjih banaka, na kojima se navodno vidi kako je makljaža  započela. Srpski soldati i VBA rade “isključivo po Zakonu”, vojnički kratko i jasno raportira naciji Gašić. Ombudsman ne veruje. Pokrenuo je krivične prijave protiv one dve kobre.

Ko je rekao  sramota? Poslanici vladajućih naprednjaka, podguzne muve i gusobrizi, omiljeni gosti trač rubrika govore kako ombudsman dolazi pijan u sitne sate kući. Uznemirava komšije i urinira po haustoru. Stara ljubav, za pljuvanjem iz vremena radikala, zaborava nema. “Saša Janković je pogrešio. Sledeći put, kad bude imao pitanja za MUP može da nas pozove. Pojasnićemo mu šta znači dokument koji smo mu poslali… dokumenti koje je izneo sadrže samo izjave žandarma koji su učestvovali u tom incidentu, a ne stav MUP”, poručuje Stefanović, ministar unutrašnjih dela. Dodaje da sa zaštitnikom građana neće više u javnosti da polemiše.

Neće ni Janković sa njim. Podvlači da dokumenta koja  je učinio javnim jasno govore da je reč o Izveštaju Sektora unutrašnje kontrole policije. Uz blagi vetar podrške javnosti jogunasta personifikacija institucije zaštitnika građana nastavlja da postavlja neugodna pitanja: Da li su pripadnici Žandarmerije bili obavešteni da postoje vojnici na  zadatku tokom Parade ponosa? Da li su znali da treba da ih puste, ili ne treba da ih puste. Zašto je vraćen pištolj vojnom policajcu bez uzimanja serijskog broja i pravljenja zapisnika? … Ako su pripadnici tog dana bili na izvršenju vojnog zadatka?! kao što piše, a nisu obezbeđivali dvojicu civila, zašto su se našli u njihovom društvu? Zašto se nisu legitimisali? I na kraju na osnovu kog člana zakona pripadnici vojne policije obezbeđuju premijera i njegovu porodicu?

To su, ustvari, pitanja koja je postavio svaki građanin, koji nije idiot, onog trenutka kad su se u novinama pojavile nemušte informacije o incidentu, u čijem središtu se našao premijerov neizmerno voljeni bureazer. Svaka čast. Volimo i mi premijera, ali ne želimo ludačke košulje. Baš će biti zanimljivo, ako ovaj slučaj ne potone na dno Dunava, kao onaj sa lažnom diplomom šefa države. Da, da onog koji je rekao da će na granice Velike Srbije dojahati na magarcu. Kao i slučaj plagiranih doktorata ministara. Koga polako pokriva plava trava zaborava.

Tu je i jebitačno pitanje: čija keva će da zasuče rukave i opere žutilo, trag kočenja na gaćama?

Slobodan Dukić
Autor 24.1.2015. u 21:25

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija