Željko Pavićević: Veliki post za mačku u džaku

Željko Pavićević
Autor 5.7.2014. u 11:53

Željko Pavićević: Veliki post za mačku u džaku

Nakon višemesečne restauracije nekadašnje ruinirane zgrade “Geozavoda” (“rebuilding” je radilo 300 radnika iz 12 kompanija, a sve je koštalo nešto više od 2,5 miliona dolara), Grad je ponovo dobio impresivnu zgradu izgrađenu davne 1907. godine. U njoj je “naprednjačka garda” smestila veoma skupu maketu na uvid polupismenom svetu kao i radoznalom stanovništvu Srbije, a sa ciljem da u narednom periodu “slave Beograd”.

Piše: Željko Pavićević

U međuvremenu usvojen je i “kompromitujući” budžet Grada od oko 78,1 milijardi dinara sa planiranih 8 milijardi deficita (uz nasleđen suficit od oko 4 milijarde dinara i “represivne” mere štednje). Smanjena je socijalna pomoć, mesečne markice će imati ograničen broj “vožnji”, broj vozila na ulicama Grada biće smanjen za 27%, “Infostan” će da “naraste”… Ogroman deo novca iz budžeta ide na finansiranje svega onoga što treba da obezbedi otpočinjanje radova na projektu “Belgrade Waterfront”, a to su: pribavljanje urbanističkih planova, studija, analiza, geodetske podloge, infrastrukturnih planova i pripremanje zemljišta za dodelu. Planirano je da se novac uzet iz džepova poreskih obveznika (cirka nekih 200 miliona evra) u naturi vrati kroz izdavanje poslovnog i prodaju stambenog prostora. Od svega ovoga, prema mom skromnom mišljenju, neće biti ništa. No, bez obzira na to, ostaje da znate “ko nosi zvonce, a ko mrči ovce”.

Dakle, iza projekta vrednog, sada već blizu 4 milijarde evra, stoji Muhamed el Abar i “EagleHills”. Ova “kompanija” iz Abu Dabija osnovana je početkom 2014. godine sa svega negde oko 30.000 dolara početnog kapitala. Ima sajt na dve stranice od kojih prva sadrži logo i opciju “klikni ovde!”, a druga neki simpatičan tekst. Prva jača investicija ove kompanije je restauracija zgrade “Geozavoda”, a sledeća je projekat “Beograd na vodi”. Ne treba gubiti iz vida da nam je premijer, u svom prepoznatljivom stilu, odao tajnu da je el Abar humanitarno pomagao i projekat “Obrenovac na vodi”.

Da stavimo na stranu ko i kojim parama gradi “Grad na vodi” i da pogledamo šta se krije iza ove sjajne ideje, jer za sada to je sve što nam se nudi, sjajna ideja. Sakrivena od javnosti jeste činjenica da ne postoje nikakvi planovi, analize i studije izvodljivosti. Ne postavlja se pitanje kapaciteta i načina izgradnje vodovoda, gasovoda, kanalizacije, prečišćavanja voda, saobraćajne infrastrukture i slično. Kada posmatrate maketu, ali i prateće 3D video materijale, stičete utisak da je Beograd grad pored mora, a ne pored reka kojima svakih pet godina (manje – više) nivo vode poraste i do 5 metara. Čak i postojanje marine je više nego smešno. Takođe, zanemareno je pitanje parking prostora. Za planirani poslovni i stambeni prostor neophodno je, prema zakonskim odredbama, obezbediti preko 30.000 parking mesta. Njih na maketi nema! Ako pretpostavimo da su planirani garažni prostori ispod zemlje, gde je onda studija izvodljivosti koja u obzir uzima podzemne vode i stanje zemljišta pored reka? Kako se dolazi i odlazi sa ovog “sjajnog” mesta u Beogradu? Na maketi nema: tramvaja, autobuskih stanica, trolejbusa, niti metroa. Ipak, da pretpostavimo, i da se izrade planovi, projekti, analize, studije i slično i da se naprave uslovi za izgradnju “Beograda na vodi”, postavlja se pitanje: “Ko će tu da živi?”. Pre nego sebi date neki odgovor uzmite u obzir da je veliki broj postojećeg poslovnog i stambenog prostora u Beogradu prazan i da je, takođe, veliki broj istog u izgradnji. Za koga je onda namenjeno 1,8 i dva miliona kvadratnih metara prostora na oko 100 hektara zemljišta u Savskom amfiteatru. Planirana prodajna cena stambenog prostora u “Gradu na vodi” je nešto između 2000 i 2500 evra/m2 (istovremeno se od strane druge arapske firme na Novom Beogradu grade stanovi za 400 evra/m2). Čak i da se nekako stvore novi stanovnici grada Beograda (poslednjih nekoliko godina imamo stagnaciju stanovništva glavnog grada), pitanje je: “Gde će ti novi sugrađani da rade i od čega će da žive?”. Uzimajući u obzir: demografske rizike, demografski racio, stopu nataliteta, stopu nezaposlenosti, kreditni rejting zemlje, priliv stranih direktnih investicija, stopu privrednog rasta, izvoz roba i usluga, postojanje političkih rizika i javni dug, opravdano je pitati: “Da li je urađena bilo kakva ozbiljna analiza i studija izvodljivosti za ulazak u jedan ovako obećavajući i spektakularni projekat ?”. Naravno da nije! Potpuno je jasno da se radi o “mački u džaku”, odnosno, obmanjivanju građanstva, a sve u cilju sticanja novih glasova kako bi se uporište demokratske javnosti potpuno rasturilo.

Nastaviće se…

Željko Pavićević
Autor 5.7.2014. u 11:53