Zlatko Jelisavac: Fama o špijunaži

Povezani članci

• Plenkovićeva figa u džepu: „Zbogom oružje!“
• Oživljavanje Slobodana Miloševića
• ROKO MARKOVINA – Mostarska južnjačka duša
• Oproštajno pismo Jovana Divjaka: Služenje u Armiji BiH je najčasniji period u mom profesionalnom životu
• Hoće li Bosnu zadesiti arapska oluja?
• Oproštaj od dragulja ljudskosti: Pokopan simbol Splita Milorad Bibić Mosor

Zašto ste odlučili da razotkrijete istinu?
– NSA je izgradila infrastrukturu koja joj omogućava da špijunira gotovo sve. Na taj način automatski pribavlja podatke o sadržaju najvećeg dela komunikacije među ljudima. Može da špijunira vaše imejlove, šifre, telefonske razgovore, podatke o kreditnih karticama. Ne želim da živim u društvu koje radi takve stvari. Ne želim da živim u svetu u kome se beleži sve što radim i kažem.

Postoji li način da se zaštitimo od špijuniranja od strane države?
– Ne možete da zamislite šta je sve moguće. Njihove mogućnosti su zastrašujuće. Možemo da ugradimo prisluškivače u mašine. Čim odete na mrežu, mogu da identifikuju vaš kompjuter. Više nikada nećete biti bezbedni, kakve god mere zaštite preduzeli.”

(Guardian.co.uk, Blic, 10.06.2013.)

Edvard Snouden – 29-godišnji bivši tehničar američke Centralne obaveštajne agencije koji je odlučio da objavi svetu šta sve čini moćna  NSA kako bi kontrolisala  one koji koriste internet, mobilne telefone i ostala čudesa savremene informacione-komunikacione tehnologije. NSA je nastala još u Drugom svetskom ratu i njen zadatak je bio da prati i dešifruje neprijateljske šifre i tajne poruke. Upravo  na toj tehnologiji, koja je napravljena u svrhu šifrovanja i dešifrovanja tajnih poruka, je i stvoren današnji, možemo slobodno reći, kompjuterizovani cyber svet gde su se razvojem interent mreže stvorili uslovi za jedan posve novi vid komunikacije. Interesantno je da je  jedan od ključnih događaja u Drugom svetskom ratu bio otkrivanje nemačke mašine “Enigma” koja je služila za šifrovanje i dešifrovanje tajnih poruka, naravno u vojne svrhe. Englezi su se prvi dokopali ovog “sokoćala” i svim silama se potrudili da “provale” kako ova mašina radi jer su znali da to može da promeni rat i okrenuti  ga u korist saveznika. No, ipak najviše na razvoju ove špijunske tehnologije (ili pak antišpijunske – zavisno od “upotrebe”) su doprineli  Amerikanci i to oni iz SAD-a… Američka vlada je na vreme shvatila da razvoj ove tehnologije “praćenja” može da dovede do toga da SAD preuzme primat u svetu kao glavna vojna sila i zato su uložili ogromna sredstva kako bi je razvili do krajnjih mogućnosti. Ista stvar se desila i sa atomskom energijom, to jeste razvojem atomskog i nuklearnog naoružanja, ali to je već neka druga priča… Angažman nauke u vojno-bezbedonsone svrhe je najvidljiviji upravo na razvoju novih i boljih tehnologija koje će pomoći da se predvide potezi potencijalnog neprijatelja i prema tome i preventivno deluje, a što su, by the way, nastali neki produkti koji će potpuno promeniti “civilni” svet , to je već deo koji je bilo teže kontrolisati, ili pak nije… Ovaj “incident” sa Edvardom Snuoden-om očigledno pokazuje da su savremene infromaciono-komunkacijske tehnologije kao stvorene za kontrolisanje i špijuniranje građana. Ogromne mogućnosti i velik prostor za slobodu izraza koju predstavlja internet mreža su pod budnim okom  Velikog brata koji sada lakše nego ikada može doći do podataka o bilo kome ko koristi kompjuter ili mobilni telefon, što će pak reći da je u mogućnosti da kontroliše i ceo svet. Ovo nije priča o nekoj fantastičnoj svetskoj zaveri – ovo je naša realnost koja je podložnija kontroli više nego ikada zbog pronalaska hiperrealnog sveta interneta i razvojem digitalne tehnologije. Čudna je koincidencija da što je veća  sloboda  izražavanja to je i više mogućnosti  da se ona kontroliše… Ovo vam može delovati kao oksimoron, ali je doista tako i primer NSA nam plastično govori o tome kolika je moć u njihovim rukama jer kontrolišu mrežu koju koristi ceo svet, a ne samo američki građani, mada je sada fokus upravo na problemu što su građani u USA kontrolisani, a da nisu o tome obavešteni, pa makar to i bilo “za njihovo dobro” i u svrhu borbe protiv terorizma. Veliki biznis koji se razvio upravo zahvaljujući internetu– tipa kompanija za pretraživanje kao što je Googl,  našao je zajednički jezik sa potrebama američke vlade da prati šta se to događa u USA, ali i u ostatku sveta. Googl je velikodušno davao informacije NSA, to jeste dozvoljavao im da oni pristupaju bazama podataka korisnika interneta, što će reći da je ono za šta je američka vlada optuživala druge zemlje – tipa Kina, ona je sama činila i to tako što je zapošljavala stručnjake koji su radili za “kompanije” odakle su isporučivali informacije koje su potrebne NSA, to jeste vladi. Američka vlada je na ovaj način zadrla duboko u prostor privatnosti i lične slobode, a na to su američki građani vrlo osetljivi, kao i sav tzv. demokratski svet. Edvard Snouden je bio samo jedan šraf u moćnoj mašineriji koja želi da kontroliše sve, pa i naše najveće tajne koje mi naivno razmenjujemo sa drugarima preko facebook-a, twitter-a ili pak e-maila. Ono što je ovaj službenik NSA uradio, odajući principe rada ove tajne vladine organizacije, govori nam o hrabrosti i odgovornosti pojedinca koji više ne želi da služi mašineriji za porobljavanje uma. Njegova reakcija je ljudska, pa i biološka, da ne kažem prirodna, jer zaštititi slobodu i pravo pojedinca/građanina da ne bude kontrolisan je rezultat vekovne borbe čoveka sa mašinerijom prisile i vlasti – a svaka vlast je nasilje nad ljudima.

“Američka agencija je Srbiju, jedinu na mapi sveta, označila crnom bojom. Istovremeno, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska označene su zelenom, što znači veći stepen špijunaže od NSA, dok je Kosovo izdvojeno iz Srbije i obeleženo narandžastom bojom, što je u rangu sa Indijom, Kinom i Egiptom, iz kojih je NAS presrela ubedljivo najviše podataka.

Prema rečima Dragana Jovanovića, zamenika šefa Odeljenja za visokotehnološki kriminal SBPOK-a, označavanje Srbije kao „neinteresantne zemlje“ može da znači samo dve stvari.

– Prvo i osnovno je da Amerikanci o Srbiji znaju dovoljno toga, pa im nije neophodno naknadno praćenje i špijuniranje. S druge strane, ovo presretanje informacija tiče se pitanja nacionalne bezbednosti SAD, pa je moguće da su Amerikanci snimali Srbiju, videli da od nas nema potencijalne opasnosti i obustavili dalji nadzor – ističe Jovanović.

Kriminolog Igor Pešić kaže da je Srbija poznata kao zemlja-saradnik američkih službi i da nema potrebe za elektronskim nadzorom.

– Poznati su slučajevi izuzetno bitnih državnih funkcionera poput Jovice Stanišića i njegovih sastanaka sa američkim agentima, ili Momčila Perišića, koji je zbog saradnje sa CIA uhapšen na Ibarskoj magistrali. I dalje nisu otkriveni ljudi koji su od raspada Jugoslavije konstantno odavali državne tajne Amerikancima. Zbog toga, ne čudi me što Srbija nije interesantna, oni o nama već sve znaju – kaže Pešić.” (Blic, 10.06.2013)

Srbija je “zemlja-saradnik američkih službi”… Ma nije moguće! Ovo je verovatno najveća noćna mora svih pobornika “velike zavere” koji USA smatraju odgovrnim za sve nedaće Srbije u predhodnom periodu. Kada malo sada razvidimo skoriju srpsku istoriju  špijunaže (a što mi volimo špijunirati, to je čudo jedno), unazad dvadesetak godina, onda je jasno da su za USA radili i ljudi iz režima kao i predstavnici tzv. opozicije, samo što su s vremena na vreme menjali uloge vlastodržaca i onih koji im oponiraju. No, još veća mora, večitih zagovornika zavera vs. srpskog naroda, je ona da mi više Amerikancima nismo interesantni jer  manje-više sve znaju o nama… Auuuuuu tragedije. Pa šta ćemo sad? Na ovakvo stanje nisu navikli “zaverenici”… Srbija nije ineresantna Amerima! Ko onda jeste, ako mi nismo? Pa ima tamo ona Kina, Rusija, Bliski istok, ma đavo bi ga više znao. Mi za SAD naprosto nismo opasnost, osobito ne ona potencijalno terorističkog tipa… E to je ono što neće nikada moći da prebole veliki mrzioci Amerike i trulog zapada. Ali, ne plašim sa ja za njih, naći će oni već sebi preko potrebne špijune i izdajnike. Kao što reče Bata Stojković-“zaverenik”, u filmu “Balkanski špijunu”, Bori Todoroviću-“izdajniku”: “Ko si ti? Pa ti nisi Jakovljević.  Ti si  neki  veći izdajnik…”