Zlatko Jelisavac: Umor od demokratije

Autor/ica 👤Zlatko Jelisavac 17.1.2015. u 14:47

Izdvajamo

Zapamtite dobro: ako Štefi i Amer stradaju zbog onoga što rade, sutra ste vi na redu! Da, vi što ćutite i što se oborili pogled na zemlju jer se stidite svog straha, Da, vi koji besnite sada u sebi dok ovo čitate jer se bojite da učinite pravu stvar. Ne plašite se ni „ovna ni govna“ nego podržite Štefi i Amera i živite kao slobodni ljudi...

Povezani članci

Umor od demokratije se širi Evropom već neko vreme (Omorina nad Evropom – kako su to nekada pevali VIS Idoli) i sve su glasniji militanti koji bi stvari da rešavaju brzo i po kratkom postupku. Evropa je zbunjena i nespremna da se nosi sa fašistoidnim pojavam u sopstvenim redovima i čak je dozvolila da se predstavnici raznih ekstremističkih političkih grupacija uvuku i u evropski parlament.

Ne bojim se tih lažnih šovinističkih vitezova, etno-bande s palicama, ali bojim se da više neću moći prošetati sa svojom unukom gradom. Neću vjerovatno ni u Mepas. Dolazila sam u Mepas dan poslije verbalnog napada na nas, željela sam da mi neko da izjavu da se ograde od toga ili bilo što. Sve telefone sam zvala do kojih sam došla, ali avaj. Niko se nije želio javno očitovati.

Zatvorili su nas u geta i podijelili huškajući nas jedne na druge, dok Oni nesmetano pljačkaju, ako je više išta i ostalo od njihovih opakih šapa.

Zašto policija ne učini nešto? Zašto šute drugi ljudi? Ne boli me degenek njihov, boli me što šute svi, praveći se da se to ne događa. Znam da je strah suština svega. Ljuta sam, tužna, zgranuta svim ovim. Ne drže nas više u strahu, drže nas na nišanu.

Nitko to ne zaslužuje.

(Mediacentar_online,12.01.2015.)

Francuski filozof Bodrijar je rekao, govoreći o 11.septembru, da će nas teroristički napad na čuvene „Blizanke“ tek sustići u budućnosti… Ovde se ne radi o naknadnoj pameti i razumevanju post festum već o „događajnosti“ samog događaja. Ovaj napad na simbole/vrednosti Zapada, kako ekonomske tako i demokratske, još je u fazi rastezanja, poput stakla neposredno posle eksplozije, a pre rasprskavanja. Mi osluškujemo ovu eksploziju kao što astronomi slušaju davno-prošle udare talasa zvezda koje su kolabirale pre mnog svetlosnih godina. Osluškujemo i ježimo se od pomisli šta bi ona mogla da donese i šta ova eksplozija znači. Odgovori svetskih sila na napad 11.septembra su pokazali krajnje nerazumevanje događaja i on je iskorišten za ono što je američki predsednik Džordž Buš nazvao War on terror, a što je proizvelo donošenje zakona Patriot Act kojim je omogućeno da se tzv. teroristi hapse, zatvaraju, ispituju (muče) i pri tome da nemaju nikakva prava. Suspendovanjem osnovnih prava ljudima koje zatvaraju kao zveri, bez mogućnosti da se brane, i to po nekim (polu) ilegalnim zatvorima, nije samo „eksces“ koji je izazvan terorizmom već je i uvod u novi poredak gde se legalizuju bespravne i nedemokratske metode, a prava i dostojanstvo čoveka baca na smetlište istorije. Odgovor na War on terror je stigao u vidu Islamske države tako da je borba protiv terorizma samo izazvala još veće tenzije i radikalnije oblike borbe, a da su sporadične terorsitčke akcije sada prerasle u ozbiljan militnatni pokret koji ima kapacitete da uzurpira ogromne teritorije i da na otetim delovima država, koje su napadnute od strane ISIS-a, osnivaju svoj tzv. kalifat. Kako je ISIS najedanput postao takva sila? Ko je naoružao i obučio toliku vojsku? Sve ćemo to saznati u doglednoj budućnosti ako nas ne raznesu talasi događajnosti koja nam, po Bodrijaru, i ne dolazi iz prošlosti već iz budućnosti onoga što je bilo, ali će se tek desiti, ma koliko to apsurdno zvučalo.

Napad na francuske novinare satiričnog lista Charlie Hebdo označio je početak perioda i evropskog „prestrojavanja“ mada je ono počelo ćutanjem ili podrškom američkoj borbi protiv terorizma. Umor od demokratije se širi Evropom već neko vreme (Omorina nad Evropom – kako su to nekada pevali VIS Idoli) i sve su glasniji militanti koji bi stvari da rešavaju brzo i po kratkom postupku. Evropa je zbunjena i nespremna da se nosi sa fašistoidnim pojavam u sopstvenim redovima i čak je dozvolila da se predstavnici raznih ekstremističkih političkih grupacija uvuku i u evropski parlament. Evropljani se sve više dive diktatorskim pojavama tipa ruski predsednik Putin jer on „zna šta hoće“ dok su evropski političari konfuzni i suviše zaneseni sopstvenim problemima i interesima. Ako mislite da sve ovo podseća na stanje u Evropi pre početka Drugog svetskog rata, moram vam priznati da ste u pravu, to jeste da i ja delim vaše mišljenje (voleo bih da mislimo krivo). Uništavanje socijal-demokratskih tekovina u Evropi se ne događa od juče, a agresivni neoliberlani duh samo je raskrčio prostor za razvoj totalitarizma. Bojim se da nam loša vremena tek stižu i ako se ne trgnemo na vreme ponovo ćemo se naći u ratnom haosu i lagerskom užasu i ko zna ko će sada biti Veliki majstor smrti – kao što je nekada bila nacistička Nemačka. Ali nije ni važno ko će biti „čekić a ko nakovanj“ – kako je to primetio Borhes, već kako ćemo se mi izboriti sa tim ili ćemo pak prihvatiti ratno-huškačku psihologiju i postati deo novog svetskog poretka u kome će demokratija biti suspendovana, a diktatori će odlučivati o našim sudbinama.

Možda je rat u BiH bio „šema“ po kojoj će se odvijati neki budući sukobi, a poradi nečijih planova o “deislamizaciji” sveta ili pak njegovoj “kalifatizaciji”? Vrag bi ga znao. Videćemo.

Možda ono što se događa Štefici Galić i Ameru Bahtijaru dolazi iz buduće događajnosti koja će nas sve na kraju dočekati? Nemojte misliti da ukoliko se pravite ludi ili pak ne primećujete šta se dešava Štefi i Ameru da će to nekako proći mimo vas. Neće. Nemojte ni misliti da se to njima dešava zbog „loše prošlosti“ , kao odjek događaja nečeg što su neki drugi ili pak oni sami skrivili. Štefi i Amer su došli iz budućnosti da se bore za sve nas i da nas zaštite od ekstremista koji bi da poravnaju sve što štrči iznad njihove zločinačke močvare. Nemojte biti glupi i zli kao ti nesrećnici koji napadaju na Štefi i Amera već se malo raspitajte šta oni to rade i podržite ih, pomozite im jer oni bez vas ne mogu mnogo da učine sem da se žrtvuju, kao Šteficin preminuli muž Neđo koji se nije plašio da bude čovek kada to mnogi nisu smeli da budu. Nemojte da dočekamo da im palimo sveće i govorimo „Je suis Štefi&Amer“ jer ćemo time priznati da nismo dovoljno učinili da ih zaštitimo i spasemo od ubica i zlikovaca. Zapamtite dobro: ako Štefi i Amer stradaju zbog onoga što rade, sutra ste vi na redu! Da, vi što ćutite i što ste oborili pogled na zemlju jer se stidite svog straha, Da, vi koji besnite sada u sebi dok ovo čitate jer se bojite da učinite pravu stvar. Ne plašite se ni „ovna ni govna“ nego podržite Štefi i Amera i živite kao slobodni ljudi…