Zločin i nagrada

Povezani članci

• Edin Husković: Most nad Neretvom
• Tomislav Klauški: Kad ni Bog ne pomaže,Papa odmaže
• Dežulović: Konačni dokaz da mitska zemlja Bosna i Hercegovina nije bila izmišljena i da je zaista postojala
• TAJNA ŠUTNJE
• Da bi poboljšao imidž balkanskog lidera, filmski reditelj pozvao Kevina Spaceyja
• Tomislav Jakić: Hoće li oni ikada shvatiti?

Ilustracija:ucanindia.news

Glas javnosti umuknuo je pred pravoslavnom crkvom kojoj vetar u leđa daje aktuelna vlast. Srpski kler ne haje mnogo za svetovne zakone. Zato se i dogodilo da bestidni pop, koji je usput i dalje veroučitelj, umesto da završi sa ludačkom košuljom ili u zatvoru, biva nagrađen i “uzdignut u Sveti carski i nebeski stepen sveštenstva”. Njihovo nebo suzama nevinog dečaka i nesretne majke ne veruje.

Na Svetoj liturgiji Episkop David položio je ruku na đakona D.S. i uzdigao ga u Sveti carski i nebeski stepen sveštenstva, u čin prezvitera, oglasila su zvona Srpske pravoslavne crkve. Za tzv. pastire koji vode narod ka Hristu, naravno, ništa nije značilo to što je sud zabranio novoustoličenom popu da se približava na manje od 50 metara svom bratancu. A tužilaštvo protiv njega podiglo optužnicu zbog grubog seksualnog zlostavljanja dvoipogodišnjeg mališana, dete razvedenih roditelja.

Vrata parohijskog doma gde mu je stric živeo, za malog V.S. bila su, ispostaviće se, vrata pakla. A ruka koju je “čiča” položio na njega, bila je ruka demona. Osam meseci dečaka je kod D.S. tada đakona i veroučitelja odvodio otac na nedeljni ručak. I ostavljao. I sve bi ostalo “sveta tajna”, da se mališan nije požalio majci da mu rođak radi neke čudne stvari. U početku ona tome nije pridavala pažnju, ne znajući da bivši muž njihovog sina ostavlja kod brata samog. Kako je vreme prolazilo, inače veseli dečak počeo je da se povlači u sebe i da muca. O strašnim stvarima koje mu tumač vere u Hrista radi ispričao je baki i tetki. Sklon crtanju zapostavio je vesele boje -crvenu, žutu, zelenu… Ljude, prirodu i okolinu bojio je u crno. Demon od strica bolesno se iživljavao nad njim.

Odvodio ga u kupatilo. Da se zajedno tuširaju. Kad bi se skinuli, tražio je da mu sapunja polni organ. U ritual uterivanja boga spadalo je i okretanje mališana na leđa. Onda bi me “čiča” grubo dodirivao po guzi, žalio se dečačić. Jednom je iz posete stricu došao sa kosom koja je čudno mirisala. Kad ga je majka upitala šta se dogodilo rekao je da mu je stric piškio po glavi. Pred dečjim psihologom i psihijatrom u detalje je govorio o grozotama kojima je bio izložen. Majka je sve prijavila policiji. Istog dana, ovaj veroučitelj! odveden je sa časa u jednoj osnovnoj školi u Trsteniku u stanicu policije. Odatle je pušten posle davanja izjave.

Majka uplašena za zdravlje mališana koji je neprestano crtao strica crnim bojama govroreći kako je nevaljao, podnosi tužbu sudu. Za njenog sina to je novo bolno iskušenje. Defiluju veštaci. Propituju ga. Dečak brani istinu. Na kraju psiholozi i psihijatri ocenjuju da je izuzetno inteligentan i da u njegovim priči nema nikakvih izmišljotina. Sud nastavlja da mrcvari majku i sina. Posle dve, za njih mučne godine, proglašava đakona krivim. Ali licemerni delioci pravde u presudi ne govore o seksualnom maltretiranju. Sve gadosti koje je D.S. činio nevinom detetu proglašavaju nasiljem u porodici. Kuražnije je bilo tužilaštvo podižući optužnicu protiv manijakalnog popa. Ovaj se sveti majci. U sud dolazi u mantiji. Kad je video u hodniku ispod te haljetine sevnula je noga. Udara je u cevanicu. Svi okreću glavu. Ne žele da imaju posla sa raspomamljenim božjim ugodnikom. Čaršija dosoljava rane nesrećnoj ženi. Stigmatizuje je. Odasvud joj govore: Kud si krenula. Crkva je to. Sila iznad zakona. Nigde razumevanja. Napadaju je pitanjem, a kako će sin sveštenika preživeti ako mu otac ode u zatvor. Majku teši saznanje da se dečak polako oporavlja od onog što mu se dogodilo.

Slučaj seksualnog zlostavljanja dvoipogodišnjeg dečaka od strane rođaka sveštenika obavijen je velom ćutanja. Jedino je o tome izvestio portal Autonomija, pozivajući se na istraživanje Vojvođanskog instraživačko-analitičkog centra VOICE. Glas javnosti umuknuo je pred pravoslavnom crkvom kojoj vetar u leđa daje aktuelna vlast. Srpski kler ne haje mnogo za svetovne zakone. Zato se i dogodilo da bestidni pop, koji je usput i dalje veroučitelj, umesto da završi sa ludačkom košuljom ili u zatvoru, biva nagrađen i “uzdignut u Sveti carski i nebeski stepen sveštenstva”. Njihovo nebo suzama nevinog dečaka i nesretne majke ne veruje.