Zašto Srbija treba da prizna Kosovo

tačno.net
Autor 19.3.2013. u 15:33

Kosovo je kao teritorija tokom svoje istorije više puta menjalo „gazde“ da bi 2008. godine najzad postalo samostalna, premda ne i potpuno suverena država. Glavna prepreka Kosovu ka ostvarenju pune državnosti jeste to što ga ne priznaje njegov ključni sused Srbija, kao i njeni partneri u Savetu bezbednosti UN, Rusija i Kina. Sa druge strane, nezavisnost Kosova priznalo je oko polovine članica svetske organizacije, uključujući najmoćnije zapadne sile na čelu sa SAD.

Ovde razmatramo razloge zbog kojih bi Srbija ipak trebalo da prelomi i prizna svoju nekada južnu pokrajinu, a danas najmlađeg komšiju.

 1. Zato što je Kosovo odavno već faktički nezavisno od Srbije. Srbija već više od 13 godina – to jest od potpisivanja Kumanovskog sporazuma kao formalizacije poraza u sukobu sa NATO – ne vrši nikakvu vlast na teritoriji Kosova. Srbija kao država nema kontrolu čak ni nad tzv. „severom“ Kosova, oblašću koju čine četiri opštine smeštene severno od reke Ibar sa značajno većinskim srpskim stanovništvom. Delimičan uticaj na politička i razna druga dešavanja u pomenutim opštinama imaju određene interesne grupe povezane sa delovima pojedinih partija, što iz vlasti, što iz opozicije, međutim Vlada Srbije, kao zvaničan i jedinstven državni organ, nema u svojim rukama mehanizme da efektivno upravlja tim područjem. O ostatku Kosova tek da ne govorimo.

2. Zbog katastrofalnog menadžmenta. Ili, ako vam se više dopada, zbog užasnih rezultata minulog rada. Otkako je 1912. godine u Prvom balkanskom ratu ponovo zauzela Kosovo, pa sve do 1999., kada ga je opet izgubila, Srbija nikada ne samo da nije uspela, nego očito nije ni pokušala, da na Kosovu uspostavi princip demokratske pravne države koji jednako važi za sve građane. Obaška što je sa stanovišta etničkih Albanaca, koji su i tada činili većinsku populaciju Kosova, trijumf srpske vojske u Balkanskom ratu predstavljao pre okupaciju od strane Srbije negoli oslobođenje od Turaka.

 

3. Zato što je priznanje Kosova u interesu same Srbije. Srbija već godinama pokazuje da nije u stanju do kraja kontrolisati događanja čak ni na teritoriji koja je nesporno pod njenom ingerencijom, kamoli tek onoj izvan nje. Nesposobnost duboko urušenih i korumpiranih institucija države Srbije da se obračunaju sa podivljalim nasilnicima, te da iz svojih redova odstrane kriminalizovane pojedince i frakcije koji, umesto za državu, rade za svakojake krimi-klanove, ozbiljno dovodi u pitanje pravo Srbije da se uopšte nazove državom u punom smislu.

Iako veličina teritorije nije sasvim nebitna, ona sama po sebi ne znači mnogo. Švajcarska je relativno mala zemlja, pa joj to nimalo ne smeta da bude izuzetno bogata i savršeno uređena; Rusija je, na drugoj strani, ogromna, a opet jako korumpirana i užasno neravnomerno razvijena, i po vertikali i po horizontali. Srbija bi izgleda volela da bude i velika, poput Rusije, i razvijena, poput Švajcarske, ne shvatajući da u njenom slučaju te dve ambicije jedna drugu neminovno isključuju.

4. Iz bezbednosnih razloga. Srbiji, uz sav kriminal sa kojim nije kadra da izađe na kraj, samo još fali i da joj se Kosovo vrati pod skute. Tim pre što, zbog specifičnih geografskih karakteristika koje pogoduju bujanju nelegalne trgovine, Kosovo, zajedno sa delovima susednih zemalja, po definiciji pripada zoni pojačanog bezbednosnog rizika, bez obzira ko mu je u datom trenutku „vlasnik“. U prvom pasusu pominjani „sever Kosova“, kao faktički ničija zemlja i raj za svakovrsni šverc i kriminal, samo je jedan od primera koliko je čitav taj region (tromeđa) bezbednosno, a samim tim i politički, rovit. Da je pametna, Srbija bi gledala da se što pre oslobodi suvišnog balasta umesto što ga nastoji po svaku cenu sačuvati.

5. Zato što su i građani Srbije shvatili. Prema svim istraživanjima javnog mnenja rađenim u poslednje dve godine, većina građana Srbije priznaje da je Kosovo faktički nezavisno od Srbije. U poslednjoj anketi taj stav su podržale čak dve trećine ispitanika.

Istini za volju, ogroman broj ih se i dalje protivi formalnom priznanju Kosova od strane Srbije, ali to je mnogo više posledica tradicionalnog inata oličenog u izreci „da komšiji crkne krava“ nego racionalnog razumevanja realnih državnih, ali pre svega životnih interesa.

6. Zbog Srba na Kosovu. Sve garniture vlasti u Srbiji uporno ističu kako im je zaštita kosovskih Srba osnovni prioritet. Ako su iskreni kada to tvrde, onda bi morali znati da za ostvarenje tog cilja ne postoji efikasniji način od ne samo oficijelnog priznanja, već i uspostavljanja najboljih mogućih odnosa sa Kosovom. Plus što bi time Srbija, kroz demonstraciju državničke i istorijske zrelosti, enormno ojačala svoj ugled među glavnim igračima na međunarodnoj političkoj areni i tako potencijalno stekla veoma moćne strateške saveznike, kojih joj inače redovno manjka.

7. Zato što je zasluženo izgubila Kosovo. Srbija se svojim ponašanjem prema kosovskim Albancima u vreme dok je vladala Kosovom nepovratno lišila svakog moralnog legitimiteta na bazi kojeg bi eventualno mogla ostvariti pravo da zahteva povratak suvereniteta nad bivšom pokrajinom. Štaviše, Srbija nikada nije ni pokušala da se prema tamošnjem albanskom stanovništvu, koje je sve vreme bilo i ostalo većinsko, ophodi na bilo kakav drugačiji način osim diskriminacijom i različitim oblicima represije, uključujući i otvoreno nasilje na etničkoj bazi. Teror koji su srbijanske službe bezbednosti sprovodile nad Albancima na Kosovu tokom devedestih bio je samo kulminacija višedecenijske politike kojom je Srbija kao država samu sebe diskreditovala, kako u očima građana albanske nacionalnosti, tako i dobrog dela međunarodne zajednice.

8. Zato što većinsko stanovništvo Kosova opravdano odbija da se vrati pod vlast Beograda. Iz pređašnjeg pasusa jasno je i zbog čega. Neko bi se mogao zaleteti te ustvrditi kako i većina građana Republike Srpske ne prihvata Bosnu i Hercegovinu kao svoju državu, ali postoje najmanje dva veoma jaka razloga zbog čega se Kosovo i RS nikako ne mogu porediti.

Prvo, Kosovo nije nastalo oružanom agresijom i etničkim čišćenjem koje je država Albanija sprovela nad državom Srbijom, niti je njegova etnodemografska struktura na takav način postala ovakva kakva jeste. Drugo, Republika Bosna i Hercegovina nikada nije vršila ni etničku niti bilo koju drugu diskriminaciju nad svojim građanima srpske nacionalnosti. Za razliku od Srbije, koja je svoje Albance konstantno tretirala kao građane ne drugog nego takoreći n-tog reda.

tačno.net
Autor 19.3.2013. u 15:33

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija