‘ŠTO SE GRBAVO RODI, VREME NE ISPRAVI’         

Povezani članci

• Strah od zaborava
• Marinko Čulić: Naši mili ekstremisti i zločinci
• Sabor donosi Arhimedov zakon
• BOLJE BITI MALO LUD NEGO MALO PAMETAN
• Mali rječnik Znakova
• Glup i najgluplji

Foto: Tanjug/AP 

Protivnik mog protivnika je moj protivnik

Piše: Dr Husnija Bitić

Na Kosovu ništa novo, ponovo vanredni generalni izbori, ponovo neprincipijelne koalicije,  previranja, ubeđenja i obećanja. Ukoliko pobede na izborima na Kosovu će „teći med i mleko“. Biće stranih investicija, otvarati će se tolika radna mesta tako da, ne samo što neće biti nezaposlenih, već će nedostajati radna snaga. Istini za volju, dešava se ponekada da, neposredno pred izbore po nekoliko metara od seoskih puteva budu asfaltirana ili da se prostiru kockama. Lično sam video kada neposredno pred izbore u 2017. u mome selu 70 dužnih metara puta je pokockano, ali ništa više od silnih obećanja. Jedno je sigurno, korist imaju seoski agitatori, kojima se daje po pet eura kredita za džepne telefone da propagiraju za ovu ili onu političku partiju.

Zbog nakaradnih ustavnih normi, na Kosovu posle izborne koalicije ne važe. Koalicija važi samo ukoliko se formira do 24:00 h uoči održanih izbora. Na opštim izborima u 2014.g., pobedila je Demokratska partija Kosova – PDK, ali nije dobila potrebnu većina za sastav vlade. Kako ona nije uspela da prikupi potreban broj poslanika za formiranje vlade, njihovom političkom protivniku, Demokratskom savezu Kosova – DSK pridružilo se nekoliko malih partija, tako da su oni dobili potrebnu većinu da se konstituiše skupština i izabere predsednika Skupštine.

Nezadovoljnici iz PDK su podneli predlog Ustavnom sudu sa zahtevom da se poništi odluka o izboru predsednika Skupštine i drugih organa, jer po slovu ustava to pripada njima i nikom drugom. Ustavni sud je presudio u njihovu korist. Posle dugih i teških pregovora između političkih partija, PDK nije uspela nikog da privuče na svoju stranu jer AAK, Samoopredeljenje i NISMA zaklinjali su se da ne dozvole da PDK ponovo dođe na vlast. Ipak na kraju intervencijom stranih ambasada, postignut je sporazum DSK i PDK da formiraju većinsku vladu.

 Skupština Kosova, zasedanja u martu 2018

Ove dve najveće političke partije ne zaključuju sporazum samo za formiranje vlade, već se dogovaraju i za ubuduće. Tako da mesto predsednika Skupštine pripada PDK, a premijer postaje predsednik DSK. Što se toga tiče, nema ničeg spornog. Dve najjače političke partije antagonistički raspoložene jedna prema drugoj, zbog interesa društva u celini privremeno zakopaju ratne sekira da zajednički vladaju. Međutim, to nije samo to. Tim sporazumom se predviđa da, posle dve godine kada će se birati predsednik Kosova, poslanici DSK podrže kandidaturu predsednika DPK, Hašima Thaqi-ja. Ovakvim sporazumom oni su pokazali pravo lice, ko su i zašto se bore. Pokazalo se da je političkim vođama u interesu samo lični egoistički interes i ništa više. Politika im služi kao paravan za lično bogaćenje.

Zaista posle isteka petogodišnjeg mandata dotadašnjeg predsednika, u 2016. tek na trećem glasanju gospodin Hašim Thaqi je prostom većinom izabran. Član 86. ustava Kosova, predviđa da, predsednik države se bira dvotrećinskom većinom od svih poslanika. Ispostavilo se jedan nepremostivi problem za poziciju. Trebalo je još samo jedan poslanik da bude prisutan u sali kada se glasa, ali ne mora da daje svoj glas. „Zbog šireg društvenog interesa“ jedna poslanica iz redova opozicije koja se javno zaklela da neće dati svoj glas kandidatu iz DPK, ipak je pristala da bude taj ključni igrač, da bude u sali ali da ne glasa. Na kraju kvorum je obezbeđen, poslanica nije dala svoj glas, održala datu zakletvu, a neposredno posle glasanja postala ambasador Kosova u Italiji.

Nije važno kako, cilj je postignut, zakonska forma je ispoštovana. Kako u prvom i drugom glasanjem nije dobijena dvotrećinska većina, u trećem pokušaju prostom većinom Hašim Thaqi postaje predsednik Kosova.

Pošto je DPK postigla cilj, njen kandidat postao šef države, posle nepunih tri godine, od izbora ruši svoju sopstvenu vladu, da bi se otarasila DSK, večitog političkog protivnika, računajući da se dosta ojačala i da će moći na narednim izborima dobiti potrebnu većinu da sama vlada. Izbori se raspisuju za 11. jun 2017. Međutim zbog ove prevare koja je iskazana prema svom partnera DPK je naglo izgubila podršku, rapidno joj padao rejting iz dana u dan. Dotadašnja najjača politička partija postala je minorna.

Znajući odluku Ustavnog suda da, važe samo predizborne koalicija, a oni se navikli da stalno budu na vlasti, zaključuju jednu drugu neprincipijelnu koaliciju, sada između DPK, AAK i NISMA. Sporazum saradnje sa onima koji su gađali u Skupštini čašama i flašama s vodom. Sa onima koji su desetak puta prekinuli zasedanje bacajući suzavac u sali. Dogovore se da mesto predsednika Skupštine pripada DPK, premijer da postane Ramuš Haradinaj, predsednik AAK, a da jedan od potpredsednika Vlade pripada NISMI.

Vanredni izbori od 11. juna 2017.g., koji su pokazali sledeće rezultate: DSK 25; DPK 23 (na prethodnim je imala 39); Pokret Samoopredeljenje 19; AAK 12; SDP 12; Lista srpska 10; NISMA 8; 6 plus 6 i bez parlamentarna grupa 5; od ukupno 120 poslanika. Odnosno ukupno 43 mandata, izraženo u procentima koalicija. 35,86%. Dok pojedinačno: DPK 19,16%; AAK 10% dok NISMA 6,66%. Nakon mukotrpnih pregovora i obećanja, a Predsednik države je celo vreme manipulisao sa vremenom, nije imenovao mandatara sve dok nije potkrpljena potrebna većina da se formira Vlada. Većina je obezbeđena kada je prebegom iz predizborne koalicije DSK- AKR i Alternativa, minijaturna partija, AKR sa tri poslanika pridružila se koaliciji DPK, AAK i NISMA. Tako da, posle dva meseca pregovaranja, prepucavanja, obećanja i borbe za dva poslanika koji su nedostajali, najveći profiter od ovih izbora, postala je AKR, partija Begjet Pacolija. Sa tri poslanika, dobija 4 ministra i sedam zamenika, Ministarstvo spoljnih poslova i mesto prvog potpredsednika Vlade. No, to nije sve. Sporazumom je predviđeno da Premijer ne može da razreši dužnosti ministre i njihove zamenike, on može samo da predloži, a oluke o tom doneće predsednik partije kojoj oni pripadaju. Te najzad Vlada se formira sa 62 glasa, znači jedan preko potrebne većine.

Na kraju svi  po nešto dobijaju. AAK koja je ima svega 12 poslanika pripalo je mesto premijera i jedno ministarsko mesto. DPK je pripadalo mesto predsednika Skupštine i sedam ministarstava. Rekli smo malo pre da je najsrećnije izašla iz ove kombinatorike, minijaturna partija Begjet Pacolija, AKR. Vlada je sastavljena iz 22 ministarstva i preko 85 zamenika ministara. Kažemo sa preko 85 zamenika jer tačan broj nikada nije bio poznat. Svako nedelju dana dolazilo je do imenovanja nekog novog ili razrešenja.

Valtazar Bogošić (Baltazar Baldo 1834 – 1908), istoričar prava, profesor, pravnik i sociolog, u svojstvu ministar pravde Crne Gore 1888 izradio je Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru, gde pored ostalog kaže: “Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“. Tako da ovakvoj vladi, ne sa jednom, već sa mnogo grba, predvideli smo kratak vek. Nažalost prevarili smo se. Nismo računali da zbog egoističkih ličnih interesa mogu da budu toliko bez imalo savesti i beskrupulozni.

Jedan poslanik koji je dao svoj glas prilikom formiranja Vlade a pretendirao na jedno ministarsko mesto, u znaku odmazde, samo nedelju dana kasnije, pozvao pred TV kamerama opoziciju koja je tada imala 59 poslanika: „Obezbedite 60 glasova, 6l. biće moj glas, pa da rušimo Vladu“. Opozicija za pune dve godine nije uspela da pridobije bar jednog poslanika. Ako nije mogla to da obezbedi do 21. novembra prošle godine, posle toga mogla je, ne da ima 61 već 59, ali inat je veći od želje.

Vlada Kosova revoltirana time što Srbija vodi kampanju da Kosovo ne bude primljeno u organizaciji INTERPOL, dana 21. novembra 2018. g., je uvela taksu 100% na robu iz Srbije i BiH. Lista srpska sa 10 mandata nakon toga prestala je da podržava Vladu. Opozicija je komotno mogla da ima 59 glasača, kada bi htela da sarađuju sa srpskim poslanicima. Međutim, inat je bio jači od želja.

Na dan formiranje vlade, Skupština Kosova je počela zasedanja u 10 časova, ali su čekali do kasno uveče, dok se nisu vratili iz Beograda srpski poslanici koji su bili na konsultacijama sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Sada opozicija kaže, ako je Srpska lista bila odlučujući faktor prilikom sastavljanja vlade, mi im nećemo dozvoliti da oni budu faktori koji odlučuju o rušenju iste. Ovakvo ponašanje nema veze sa demokracijom i parlamentarnim odlučivanjima, niti interesima birača

Ako je opoziciji bio cilj obaranje vlade, zašto da ne prihvate pruženu ruku Liste srpska? Kinezi imaju jednu odličnu poslovicu. Nije važno  da li mačka ima crne ili bele dlake, važno je da ona lovi miševe. Na jednoj strani su im puna usta demokracije i suživota sa svim žiteljima Kosova, a u skupštinskom zdanju ne govore među sobom, a kamoli da sarađuju. Da li se tako zastupaju interesi birača? Oni primaju debele plate za kosovske prilike. Osnovna plata poslanika je 1.500 eura, plus dnevnice kada idu na zasedanje.

Ovakvo ponašanje političkih partije Kosova liči na onu narodnu poslovicu: biju se jetrve preko svekrve. Oni teraju svoje inate i ćefove preko leđa birača.

                        Haradinaj u sudnici u Hagu 2012

Vlada Ramuša Haradinaja od 21. novembra 2018. imala svega 52 poslanika koje su podržavali, ali opozicija nije imala 61 da obori. Pre mesec dana Haradinaj je dobio poziv od Specijalnog tužilaštva u Hag, da ide na saslušanje kao okrivljeni. On je pred TV kamerama izjavio da, daje neopozivu ostavku iz principijelnih razloga. „Neću se pojaviti pred tužiocima kao Premijer. Hoću da očuvam obraz državi. Biću tamo kao običan građanin“. U prvom pogledu svi bi rekli aferim, tako i treba. Ali prava istina nije u tome. On je uvideo da je i predsednik najjačeg koalicionog partnera, počeo javno da kritikuje Vladu i pominje vanredne izbore. Uvideo je da će uskoro sopstvenu vladu ponovo rušiti DPK, pa je jednim ovakvim trikom hteo da kupi simpatije birača. Kada bi stvarno dao ostavku, da se ne pojavi pred tužiocima kao premijer, zašto je onda sutradan po povratku iz Haga, počeo neviđenu kampanju da ponovo postane premijer. U Hagu, može sutra biti ponovo pozvan, postupak nije još okončan. Skupština je raspuštena 22. avgusta, očekuje se da Predsednik Republike raspiše izbore. Počeli su već pregovori, razgovori, ubeđenje… Obećavaju da će se otvarati mnoga nova radna mesta da, niko više ne bude nezaposlen. Zaustavit će se odlazak omladine u inostranstvo, obezbediti više mesta ženama i omladini u novoj Vladi. Biće kredita za unapređenje poljoprivrede i stočarstva. Sklapaju se savezi između desnih i levih partija, između čisto nacionalnih i socijaldemokratskih.

Ja bih sa puno odgovornosti rekao, da političkim vođama nije jasno šta se podrazumeva pod odrednicom levičarskih i desničarskih partija. Pre nekoliko godina jedan poznanik mi je rekao: Treba da osnivamo Laburističku partiju  kao što je u Velikoj Britaniji, jer takva partija treba Kosovu. Ja mu kažem osnivajte onda Partiju Rada, jer labour, znači rad, Labour partija jeste partija rada odnosno Radna partija. Rekao je, ne, ne tako se nazivala partija koju je vodio Enver Hodža u Albaniji.

Kada sam bio na selu čuo sam jednu zanimljivu priču. Posvađala se dva seljanina za jednu livadu. Svaki je pretendirao da je livada njegova. Mirovno veće ubedi jednog od njih, da prepusti rešenje njima. Kada on dade pristanak, Mirovne veće ide kod drugog seljaka. Posle dužeg pregovara i objašnjenja, jedva ga ubedi da i on prepusti rešenje veću. Kada je ovaj ispratio članove veća iz svog dvorišta, reče: „Radite kako hoćete, ali livadu ostavite meni“. Tako da vođe političke partije izjavljuju da su demokratski orijentisane, za ravnopravnost i saradnju sa drugima, međutim Listu srpska, neće da prihvate za saradnju pa i radi ostvarivanje svojih ciljeva. U ovom slučaju da obore toliko mržnjenju Vladu.

Umesto izreke neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj, tako da protivnik mog protivnika je moj saradnik, na Kosovu važi pravilo, protivnik mog protivnika je moj protivnik.