Borba za opstanak: Naučnici otkrili kakvu taktiku za preživljavanje koriste planinski lavovi

Povezani članci

• Raspisane nagrade za udomljavanje pasa
• Usvojen Prijedlog zakona o ubijanju pasa: Za krv spremni!
• Cijelo jato kitova uginulo u Australiji nakon što su se nasukali
• Veterinar teši operisanog psa, tako što ga drži u naručju i pevuši mu!
• Uputa inspektora u Mostaru: Kako izvesti kućnog ljubimca tokom policijskog sata
• Zašto mačke po mraku vide bolje od ljudi?

foto: Shutterstock

Studija pokazuje kako planinski lavovi (poznati i kao pume ili kuguari) prilagođavaju svoje ponašanje kako bi opstali na planinama.

Istraživanje koje je predvodio Univerzitet Kvins iz Belfasta pokazalo je kako planinski lavovi (poznati i kao pume ili kuguari) prilagođavaju svoje ponašanje kako bi opstali u strmim planinama. A odgovor je veoma jednostavan – štede energiju. Dok se penju ili spuštaju sa strmih padina, oni – idu sporije. Efekat je ušteda utroška energije “za prevoz”.

Studija je pokazala da planinski lavovi imaju sposobnost da procene kakav je teren, onda njemu prilagode ritam hodanja, tako da bude energetsk efikasn. Ovo je važno jer prema trenutnim scenarijima koji su u opticaju zbog klimatskih promena i gubitka mnogih staništa, veliki broj divljih životinja, posebno veliki grabljivci, primorani su da se presele u novo, energetski izazovno okruženje, jer uobičajena područja u kojima žive sve više zauzimaju ljudi. Shodno tome, zbog novih površina po kojima se kreću, utrošak energije životinja se povećava i utiče na smanjenje populacije.

Staništa planinskih lavova brzo se smanjuju zbog poljoprivrede i urbanizacije (gubitak od 35 odsto u Kaliforniji, predviđen do 2030.). Pored toga, lavovi su postali žrtve saobraćajnih neseća na putevima koji sada prolaze krooz njihova staništa, požara i sve manjeg broja životinja koje su im plen. Zbog toga je pred preostalim jedinkama veliki izazov, da se sklanjaju u najstrmije, i energetski za njih “najskuplje”, delove planina.

Istraživački tim je postavio sebi zadatak da tačno ispitaju kako ove velike mačke mogu da se nose velikom potrošnjom energije zbog neprekidnih putovanjai i lova na strmim terenima, i samim tim kako bi mogle da prežive ako ostanu u potpunosti izolovane na ovim prostorima.

Tokom istraživanja, naučnici su obučili planinske lavove u zarobljeništvu da hodaju po traci kako bi mogli da izmere koliko kiseonika im je potrebno dok hodaju po ravnom i po nagibu. Tim je takođe divlje planinske lavove u planinama Santa Kruz u Kaliforniji, opremio GPS-om i akcelerometrima kako bi pratili njihova kretanja i identifikovali preferirano ponašanje. To im je omogućilo da izračunaju dnevnu potrošnju energije divljih planinskih lavova i prate kada se odlučuju za kretanje kroz strme pejzaže.

Rezultati su pokazali da čak i relativno mali nagib od 6,8 stepeni povećava upotrebu energije planinskih lavova za preko 40 odsto. Istraživači su otkrili da su planinski lavovi nakon toga obilazili padine kako bi umanjili ugao kojim se penju, a takođe su i mnogo sporije putovali prilikom penjanja, čuvajući svoju energiju. Planinski lavovi su takođe provodili veći deo vremena odmarajući se (60 odsto), a manje od 10 odsto dana putujući, dodatno čuvajući svoju energiju.

Kerolin Dunford, istraživačica iz Škole bioloških nauka na Univerzitetu Kvins u Belfastu i videči autor ovog istraživanja, rekla je: “Povećanjem ljudske aktivnosti, staništa planinskih lavova na nižim delovima se brzo smanjuju. Pojedinci koji mogu da prežive visoko u planinskim staništima biće presudni za stabilnost populacije. Otkrili smo kako planinski lavovi opstaju u planinama kako bi sačuvali energiju koja im omogućava putovanje i opstanak na strmim terenima. Napori na očuvanju moraju uzeti u obzir teren na kojem će obitavati jer bi se njihove sposobnosti lova mogle ugroziti u pejzažima koji su previše strmi. To bi trebalo uzeti u obzir i kod očuvanja staništa za druge vrste koja možda nisu tako prilagodljiva kao planinski lavovi.”

Sledeći korak u istraživanju je ispitivanje ovih mehanizama čuvanja energije prilikom kretanja po strmom terenu mužjaka i ženki tokom perioda uzgoja mačića.

nationalgeographic.rs