“Borimo se žestoko za njegov opstanak”: Manje od 50 zrelih jedinki čine populaciju BALKANSKOG RISA

Povezani članci

• Klimatski stres može bumbarima razviti asimetrična krila, otkriva studija
• Želite psa, ali ne podnosite dlaku? Evo o kojim pasminama možete razmisliti
• Neobično prijateljstvo između lisice i psa rezultiralo knjigom bajki
• Najsretnija kujica na svijetu
• Hrabri Ukrajinac svakodnevno spasi i do 30 mačaka, ne zaustavlja ga ni granatiranje
• Aktivisti za životinje performansom pozvali Dom naroda na saosjećanje

foto: tportal.hr

Najveća mačka na Balkanu, prema podacima IUCN Crvene liste, krajnje je ugrožena životinja. Da bismo je sačuvali moramo prvo da je upoznamo zato u tekstu koji sledi pričitajte sve što treba da znate o balkanskom risu.

Iako ne opisuje detaljno po čemu se razlikuje od ostalih podvrsta, ipak sugeriše da se prema strukturi lobanje balkanski ris znatno razlikuje od ostalih populacija evroazijskog risa. U ovoj publikaciji staroj više od pola veka se već jasno navodi da se balkanski ris više ne može naći u Bugarskoj.

Posle gotovo četrdeset godina, srpski mamolog Đorđe Mirić daje detaljan opis morfoloških karakteristika ovog risa. Izmerio je lobanju i udove nekoliko muzejskih primeraka, čime je postavio temelje za proglašenje balkanskog risa zasebnom podvrstom (Mirić, 1978). Takođe daje novo ime ovoj podvrsti – Lynx lynx martinoi. Međutim, prema međunarodnoj klasifikaciji životinjskih vrsta, prvo ime dodeljeno statusu podvrste je važeće i koristi se i danas za opis ove populacije.

IUCN Crvena lista koja procenjuje današnje stanje i rizik od izumiranja vrsta balkanskom risu dodeljuje status krajnje ugrožene vrste. Ovakav status dobijaju samo životinje i biljke kod kojih je procenjen izrazito visok rizik od izumiranja usled trenutne brojnosti, rasprostranjenja i dejstva pretećih faktora.

IZVOR: PROFIMEDIA/SHUTTERSTOCK

Srpski mamolog Đorđe Mirić prvi je detaljan opis morfoloških karakteristika balkanskog risa. Izmerio je lobanju i udove nekoliko muzejskih primeraka, čime je postavio temelje za proglašenje balkanskog risa zasebnom podvrstom.
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

IZVOR: PROFIMEDIA/SHUTTERSTOCK
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

U novije vreme genetičari potkrepljuju nalaze naučnika iz prošlog veka i potvrđuju da je balkanski ris zaista poseban i da se dovoljno razlikuje po genetskom materijalu od svojih evopskih rođaka (Breitenmoser‐Würsten & Obexer‐Ruff, 2003; Gugolz et al., 2008).

Biologija i ekologija

Gde živi balkanski ris?

Balkanski ris je podvrsta evroazijskog risa, najveće mačke na Balkanu. Prema IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta, balkanski ris je krajnje ugrožena životinja, zato što u prirodi ima manje od 50 zrelih jedinki.

U Severnoj Makedoniji je prisutan u zapadnom delu: južne padine Šare, Bistre, Koraba, Dešata, Stogova, Karaormana, Ilinska-Plakenska planina, Jablanica, Jakupica, Galičica (slikan 2020. prvi put posle nekoliko decenija) i u oblasti Jasen (Karadžica i Suva Gora) i verovatno Pelister (poslednja slika tamošnjeg risa je iz 2013. godine). Uporište balkanskog risa je Nacionalni park Mavrovo i njegovo neposredno okruženje – tamo je potvrđeno prisustvo i razmnožavanje jedinki. Prisutan je i na planini Prokletije na Кosovu. U Albaniji je vrlo malo jedinki, na planini Munela, u Nacionalnom parku Šebenik-Jablanica, kao i na planinama u blizini grada Elbasan.

IUCN Crvena lista koja procenjuje današnje stanje i rizik od izumiranja vrsta balkanskom risu dodeljuje status krajnje ugrožene vrste. Ovakav status dobijaju samo životinje i biljke kod kojih je procenjen izrazito visok rizik od izumiranja usled trenutne brojnosti, rasprostranjenja i dejstva pretećih faktora.

Kako živi balkanski ris?

Ris je solitarna i teritorijalna životinja. Aktivan je noću, a najviše lovi srne, divokozu i zeca. Najnovije istraživanje o alternativnom plenu risa, analizom njegovog izmeta, takođe pokazuje i podatke o drugim vrstama plena: divlje svinje, kune, lisice, veverice, miševi, pacovi, puhovi i slepi miševi (Ivanov et al., 2018).

Pare se od februara do aprila, ženka je gravidna sedamdeset dana, nakon čega rađa jednog do tri slepa i bespomoćna mladunca. Posle 6 meseci mladi više ne sisaju i počinju da jedu čvrstu hranu. Posle 10 meseci postaju potpuno nezavisni, a polno su zreli nakon 2 godine. Životni vek balkanskog risa u prirodi je 12-14 godina.

“Kao veliki mesožder, balkanski ris je predator na vrhu lanca ishrane, čija je uloga da održi stabilnu populaciju kopitara (uglavnom srna) i spreči njihovu prekomernu brojnost. Njagov značaj je ogroman za pravilno i potpuno funkcionisanje ekosistema i zato ris služi kao barjaktar vrsta (flagship species) i krovna vrsta (umbrella species), što pomaže u zaštiti i očuvanju čitavih područja”, kaže Andrej Gonev, član tima za risa u Makedonskom ekološkom društvu.

IZVOR: PROFIMEDIA/SHUTTERSTOCK
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

IZVOR: PROFIMEDIA/SHUTTERSTOCK
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

Folklor

Ris je često prisutan u folkloru ovog regiona. O njemu se pisalo i pre Drugog svetskog rata prema zapisima koje je sakupio Đorđe Mirić u svojoj monografiji (Mirić, 1981). Pominje se u epskim pesmama o Kraljeviću Marku, a sa njim su povezana i brojna verovanja. Smatralo se da ris ima natprirodne moći – da su kandže i krzno donosili sreću, a žene su nosile kandže na pojasu kao amajlije da zaštite svoju decu od smrti. U okolini Šar planine verovali su da zubi risa štite decu od zlih duhova, a u okolini Mavrova verovali su da kandže i čuperci na ušima donose sreću (Jovanović, 1958). Krzno se smatralo simbolom moći i prestiža, koji su nosili uticajni ljudi u srednjem veku.

“Srećni smo što je retki i misteriozni ris, od gotovo mitskog bića, tokom godina postao ponos naših šuma. Ljudi postaju sve više svesni ove zveri, ali i opasnosti koje joj prete. Borimo se žestoko za njegov opstanak”, kaže Aleksandar Pavlov, član tima za risa u Makedonskom ekološkom društvu.

Mnogo je sujeverja, čak i do danas, vezano za percepciju risa, uključujuči i verovanja da ris isisava krv. Ovakvu reputaciju zadobio je verovatno zbog svoje misteriozne prirode i načina na koji ubija – grizući vrat svog plena. Takođe, zbog male gustine naseljenosti, velike teritorije koju pokriva i nepristupačnih terena gde se obično kreće, retko se viđa, što otežava akumuliranje znanja i iskustva o ovoj podvrsti (Lescureux et al., 2011).

IZVOR: PROFIMEDIA/SHUTTERSTOCK
Foto: Makedonsko ekolosko drustvo

Zaštitne aktivnosti

Makedonsko ekološko društvo (Macedonian Ecological Society (MES)), IUCN član, sprovodi program oporavka balkanskog risa od 2006. godine. Od 2010. započeta su terenska istraživanja i hvatanje risa za obeležavanje pomoću GPS okovratnika. Risovi se istražuju uz pomoć zamki za kamere i kaveza za privremeno hvatanje. Do sada je MES uhvatio i obeležio ukupno 12 riseva (Marko, Riste, Martin, Deki, Maja, Bistri, Filipče, Narcisa, Lisa, Atidže, Noni i Nela), a trenutno se 3 risa prate preko signala sa okovratnika. U okviru projekta održavaju se edukativne aktivnosti u osnovnim školama, kao i saradnja sa volonterima, lovcima i entuzijastima, putem osnovane mreže za praćenje risa. Postoji bliska saradnja sa Nacionalnim parkom “Mavrovo”, područjem “Jasen” i pet pilot-lovišta na zapadu Severne Makedonije, gde se vrše terenska istraživanja balkanskog risa.

Od samog početka projekta fokus je stavljen na širenje mreže zaštićenih područja u kojima ris živi. Takođe se radi na jačanju nacionalnog zakonodavstva vezanog za velike sisare, kao i na primeni zakona koji se odnose na lovstvo i zaštitu prirode. Poslednjih godina nadgleda se najvažniji plen risa: srna, divokoza i zec. U Albaniji, kao i na Кosovu, aktivnosti su povezane sa praćenjem risa, edukacijom ruralnog stanovništva, promocijom postojećih zaštićenih područja i proglašavanjem novih područja značajnih za zaštitu balkanskog risa.

“Očuvanje velikog mesoždera je dug (životni) zadatak koji zahteva naporan rad, posvećen tim i saradnju”, zaključuje Dime Melovski, šef Programa za oporavak balkanskog risa u Makedonskom ekološkom društvu.

IUCN Crvena lista ugroženih vrsta je najmerodavniji izvor informacija o statusu očuvanja vrsta u svetu. Jedan od njenih kustosa je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), globalno priznati autoritet na temu procene stanja u kom se nalazi živi svet danas i predlaganja mera za njegovo očuvanje. Kancelarija IUCN u Beogradu je otvorena 2004. godine, i to je danas sedište za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

IUCN i National Geographic Srbija, zajedničkim projektom, upoznaju vas sa UGROŽENIM VRSTAMA u Srbiji i regionu. Skretanjem pažnje na ugroženost želimo ljude da podstaknemo na razmišljanje, ali i na akciju, kako bismo svi zajedno doprineli očuvanju vrsta i njihovih staništa!

nationalgeographic.rs