Čedomir Petrović: Ostadoše samo ljuske od farbanih jaja

Čedomir Petrović
Autor 26.4.2014. u 07:53

Čedomir Petrović: Ostadoše samo ljuske od farbanih jaja

Foto: Tanjug

Nigde istine. Nigde Hrista.

Piše: Čedomir Petrović

Miroslav Gavrilović, običan čovek bez kostima, bez maske i šminke, odnosno crkvene odore, bez brade i brkova, bez scenografije u vidu polieleja i ikonostasa, bez rekvizite … sveće, kandila, obučen u civilno odelo, bez svega gore navedenog, niko na ulici ne bi prepoznao Njegovu svetost arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog g. Irineja. Kažu – odelo ne čini čoveka. Lažu. I odelo i uniforma i te kako čine, ne čoveka ali menjaju naš odnos prema njemu i njegov prema nama.  Unose strah i poštovanje, iskreno ili lažno? Dolazi do distance između njih i nas. Ili ćemo slepo slušati i izvršavati sve njihove poruke i naređenja ili ćemo u protivnom postati bogohulnici, jeretici, otpadnici božji i još mnogo toga. Nema dileme. Nema sumnje. Nema drugačijeg mišljenja. Tako ili nikako.

Pomagaći u pisanju govora i promeni drevnih Jevanđelja, menjanih tokom istorije i adaptiranih da služe onima koji su u tom trenutku na čelu crkve, uvek su činili pojedinci i grupe, danas uz svesrdnu pomoć pojedinih plaćenih medija koji nalaze svoj interes u održavanju permanetnog straha, strogosti, nemira i beznađa u narodu. Njima najviše odgovaraju nepismenost, tupost, glupost, zatucanost, neobrazovani i bezpogovorno poslušni sledbenici. Svako kome se javi sumnja i ideja i iskaže suprotan stav od stava SPC, mora biti izopšten.

Oni sa manjim titulama, siromašnijim mantijama i automatski manjim ulogama ili učećšem u liturgijama i raznim drugim prigodama kada se SPC obraća narodu srpskom, postaju deo predstave. Tu se već čitavu večnost igra jedna te ista predstava. Reči i rečenice su iste, koreografija i mizanscen. Narod ili publika prisutna u crkvi, uvek disciplinovana, bez smeha i grimase, ozbiljna i tužna lica, samo sa pokretima desne ruke, veoma često, prečesto se prekrste i metanišu. Žene su zabrađene. Sveštenik podosta zapevava a prisutan narod mu odgovara većinom aminujući sve što ovaj zapevava.

Tu se već čitavu večnost izgovaraju jedne te iste fraze koje sa stvarnim, običnim, svakodnevnim životom nemaju nikakve veze. Kaže patrijarh … “Ko nije u jedinstvu sa Crkvom nije ni sa Hristom. Bez Hrista nema Crkve, a ni Crkva nikada nije bez Hrista. Zato van Crkve nema spasenja. Van Crkve je usamljeni autonomni bezdomni čovek sa svojom neposlušnošću Bogu i Crkvi. Danas Gospod dolazi i nama uplašenima i preplašenima, uplašenima od globalnog svetskog poretka i besporetka, od velikih i malih inkvizitora, a i od novih Pilata, koji ponovo sude i presuđuju istini i pravdi i ponovo prete Golgotom nasleđu Božjem na zemlji” …

Pitam vas, kao građanina Miroslava Gavrilovića, zašto uporno pokušavate da se bavite problemima koji ne pripadaju ni veri ni crkvi. Po ko zna koji put mora se reći SPC da je Srbija sekularna država. Zašto uporno pokušavate da plašite ovaj narod rogobatnim, besmislenim i zastrašujućim frazama. Zar nemate ništa lepo i dobro da mu kažete? Da mu date volju za životom, ne  onakvim kakav vi iz crkve vodite, ali ipak neki život. Da li vi stvarno u njima vidite još uvek stado a sebe kao pastire. Da li je jasno vama iz SPC da ste odavno izgubili svaku vezu sa Isusom Hristom i onim što je on učinio, da primi u sebe sve grehe ljudskog roda. Da li ste vi pokušali i mrvicu od toga da učinite? Malo mu je bilo da cima onaj krst do Golgote gde će biti razapet, već cima vekovima i vas hiljade sa sve porodicama. Živite na njegovoj grbači.

Da može da vas vidi danas, gde živite u kakvim automobilima se vozite i kakav život pojedine njegove sluge vode, sigurno bi promenio ili dodao neke nove od svojih zapovesti i rekao bi vam ono što je nekada davno izrekao …  „Teško vama fariseji i licemeri što čašu i zdjelu spolja čistite a iznutra vam je puna grabeži i trulosti “.

Kršite kanone pravoslavne crkve i vršite službu božju samoubicama i kremiranim osobama. Ne nagoni vas na to vaša ljubav i iskrenost u izjednačavanju pokojnih pred bogom, već novac koji dobijate za to. Od kada postoji novac, on vlada celim svetom do dana današnjih a tako će biti do sudnjeg dana. U svim crkvama i sveštenstvu uključujući i SPC vlada novac i materijalna dobra, ono protiv čega se najviše borio sam Isus Hristos. Sa njim su mogli poći samo oni koji bi se odrekli svega stečenog i pošli bez ičega. Danas bi Isus bio sam. Verovatno proglašen umobolnim i u dubokoj izolaciji. To je najstrašniji zločin …  Propovedati veru i slaviti Isusa Hrista kao mučenika i spasitelja a vekovima živeti i činiti suprotno i bogatiti se od toga.

Ima još … „I letimičan pogled na štampu dovoljan je da vidimo koliko zla ima u svetu u raznim svojim oblicima. Njegove forme su izuzetno brojne i one ozbiljno ugrožavaju egzistenciju našeg naroda. Abortus je veliko zlo, kao i droga, alkoholizam, promovisanje homoseksusalnosti… Tim problemima trebalo bi da se pozabavi čitavo naše društvo, naročito naša prosveta i ustanove kulture. Crkva je među njima sigurno najpozvanija. Njoj, međutim, treba stvoriti uslove da dela u tom pravcu. Uvođenje verske nastave od velikog je značaja, jer je neophodno da se najmlađi naraštaji upoznaju sa istorijom, kulturom, svojom verom i duhovnošću. Zato bi bilo vrlo dobro, da veronauka bude uvedena kao obavezan predmet. Razvijanje ljubavi prema životu nekada je bio posao porodice, koja je danas, nažalost, razbijena. Brakovi su često u pitanju, a sve više se promoviše nekakva slobodna ljubav i način života koji nije hrišćanski. Moramo da budemo svesni da ovo zlo nije prisutno od juče. Potrebno nam je zato plansko nastupanje u duhovnom i moralnom otrežnjenju naroda. Bez snažnog morala nema zdravog naroda, niti ekonomije, privrede, politike …

Ovoliko naglabanja oko jedne jednostavne stvari. Smeta vam abortus a kad porodice sa mnogo dece ne mogu da prežive, sledi im prekor – Što ste pravili decu kad nemate uslova? Smeta vam LGBT populacija ili da shvate svi, smetaju vam homoseksualci, lezbejke i onima kojima je svejedno i vole i jedne i druge.

Uputno je nekada saslušati šta poglavari drugih vera govore o osobama koji su prognani ako žele da žive sa osobom istog pola.

Papa Franjo, kaže … „Ako je neko homoseksualac i traži Boga te ima dobru volju, ko sam ja da mu sudim.  Te osobe ne smeju biti marginalizovane zbog svoje orijentacije i moraju biti integrisani u društvo. Ta orijentacija nije problem. Moramo biti braća. Problem je u lobiranju za tu orijentaciju, kao što su problem lobiji pohlepnih, politički lobiji, masonski lobiji, toliko ih je mnogo. To je veći problem. Nemali broj muškaraca i žena pokazuju duboke homoseksualne težnje. Ne biraju oni svoje homoseksualno stanje; ono za većinu njih predstavlja iskušenje. Zato ih treba prihvatiti s poštovanjem, suosećanjem i obazrivošću. Izbegavati prema njima svaki znak nepravedne diskriminacije. Te su osobe pozvane da u svom životu ostvare Božju volju, i ako su hrišćani, da sa žrtvom Isusa Hrista sjedine poteškoće koje mogu susresti  usled svog stanja“.

Dva oprečna mišljenja a jedan je Bog i jedan je Isus Hristos.

Veliki raskol je označio kanonsko odvajanje i prekid liturgijske zajednice između Rimokatoličke crkve i Pravoslavne crkve 1054. godine.

Posle raskola, crkva je podeljena na Katoličku crkvu čiji je centar bio u Rimu i  Pravoslavnu crkvu sa sedištem u Carigradu.

Raskol u hrišćanskoj crkvi nastao je iz komercijanih razloga i konkurencije na tržistu. Možda se nekada ponovo ujedine ako počnu loše da posluju  a to će biti kada vrhunski zločinci iz celog sveta i iz naših krajeva, shvate da ne treba da daju čitava bogatstva i donacije da bi dobili oprost svojih grehova, dogovor sa državom je jeftiniji. Kada narod shvati da je važnije parče hleba od sveće, lek od kandila, nove dečje cipele od napojnice svešteniku …

Popovi su svuda. Na rođenju i krštenju, na ispraćaju u vojsku, na povratku iz vojske, na svadbi, na slavi, na sahrani … prate nas čitavog života i sve se to plaća. Mora narod sam da shvati da se vera ne meri količinom novca i brojem prisutnih popova. I oni koji imaju i oni koji nemaju, mogu sve obrede vezane za crkvu da ispoštuju na najskromniji način. Ako imaš višak novca pomozi onima koji ga nemaju. Ako ga nemaš, bliži si i Bogu i Isusu ako na slavi gori jedna mala sveća, sa domaćim slavskim kolačem i žitom i vina za po jednu čašu.

Ima u našoj crkvi i onih sveštenika koji žive isposničkim životom, okrenuti molitvama i žrtvovanjem za druge. Oni ne mogu ni prići Sinodu SPC. Načini života i shvatanje vere su im toliko različiti, da do dijaloga nikada ne bi ni moglo da dođe.

Na Forbsovoj listi najbogatijih firmi na svetu nema ni jedne crkve. Veličina kompanija je procenjivana na osnovu ostvarene prodaje i profita, vrednosti imovine i tržišne kapitalizacije. U crkvu i Boga ne dirati. Caru carevo, Bogu božje. Na američkom dolaru piše – Mi verujemo u Boga. Ako duže gledate, videćete da piše – Ali više u tebe, zeleni.

Naša mučena SPC je neuporediva siromašnija od katoličke crkve koja je jedna od najimućnijih firmi na svetu.

Da li SPC čeka trenutak kada će se stado uzjoguniti? Kada će se na liturgiji ili predstavi začuti prvi zvižduci? Kada će narodu dosaditi –  Što se više mučite u životu, živećete u izobilju u carstvu nebeskom. Mi bi ipak voleli da ovaj naš  život, jedan jedini koji imamo proživimo skromno a ne u bedi i siromaštvu. Idite vi, popovi u raj a mi ćemo u pakao. Navikli smo na njega.

Kada čujem da je po pitanju LGBT populacije meni bliže razmišljanje Pape Franje nego patrijarha Irineja, da li sam ja izdajnik svoje vere ukoliko se ne slažem sa njenim mišljenjem ili su oni koji govore u ime moje vere izdali mene? Da li moram biti slep, gluv i nem? Da postanem predmet, stvar? Da li se u „našoj“ crkvi i popovima u obraćanju vernicima javi ponekad neka dilema? Da li se nude neka nova rešenja? Neke promene? Sagledavanje stvarnosti? Prihvatanje odbeglih? Priznavanje sopstvenih grehova?

Crkve i vere i postoje zato da šire ljubav, toleranciju i razumevanje među ljudima svih rasa, boja, nacionalnosti, vere i seksualnog opredeljenja.

Ne možemo i ne želimo da budemo svi isti. Neka se ljudi vole. I muškarac muškarca i žena ženu.  I takva ljubav je bolja od pedofilije, ubijanje boga u nekome lopatama i snimanje pederastije crkvenih velikodostojnika sa običnim vernicima. Sve je bolje od takve „ljubavi“.

Pozvani su i gosti kao pojačanje. Dolaze nam iz bratske Crne Gore u liku Rista Radovića osvedočenog vladara tame i straha. On bi trebalo da da ozbiljnost celokupnoj situaciji u Srbiji. Njegov tekst je sledeći … „Prethodna Vlada Srbije je „legla na rudu” natovske i eštonovske Evrope. Narod i Crkva ne gube nadu da će nova vlada vratiti Kosovo i Metohiju iz Brisela u Ujedinjene nacije, čija je cjelovita Srbija članica sa Kosovom i Metohijom, njenom žilom kucavicom, i da će očuvati svoj svenarodno potvrđeni Ustav, garant cjelovitosti Srbije“.

Taman kada je ogromnim naporima Aleksandar Vučić, uvijeno u sto oblandi, krhko, jedva čujno, iz daleka, pod velom, sa nagoveštajima, uspeo u nemogućoj misiji, prihvatanje većine naroda Srbije, što se pokazalo na nedavnim izborima, da ukoliko hoće da živi, mora da se odrekne Kosova. Srbija u Evropi bez Kosova. Kosovo kasnije u Evropi a onda svi zajedno u Evropsku uniju bez granica.

U najgore mogućem trenutku za zemlju i narod, javljaju se mračni glasovi crkve i onih koje narod nikada na izborima ne bi izabrao. Biraju se sami između sebe i  počinju da ruše ono malo nade koja se pojavila da ćemo preživeti strahote koje nam je donelo lopovsko i kriminalno vođenje zemlje u poslednjih mnogo godina uz svesrdnu pomoć SPC.

Nova Vlada mora najozbiljnije da priđe rešavanju položaja SPC u društvu. Mora im se ograničiti delokrug rada. Primeniti krivični zakonik na njih kao i na sve ostale. Ispitati  stanje finansija …

Isus je pogubljen po naređenju Pontija Pilata, prefekta rimske provincije Judeje. Pogubljen je na zahtev jevrejskih starešina, koji su njegovo učenje smatrali bogohulnim. Kasnije su ga izdali njegovi najbliži. Juda, zbog novca, Petar se odrekao Hrista tri puta bojeći se osvete naroda.

Isusa ubijaju vekovima, godinama, i danas, oni koji su shvatili da je on osoba na kojoj se može mnogo zaraditi. Na Božić se rodi, na Uskrs Voskrsne i tako u nedogled. Do god bude profitabilan oni će ga iskorišćavati. Njegov život, smrt i Uskrsnuće bili su potrebni za oprost grehova, na čemu se temelji doktrina o pokajanju. Isus Hrist će postojati večno, kao što će večno biti prisutni gresi i pokajanja. Ako je on sve to prihvatio na sebe, zašto bi se mi drugi bakćali oko toga? Malo postimo, ofarbamo par jaja, kažemo jedni drugima oveštale fraze i sve nam je u toj godini oprošteno, do sledeće godine i sledećih šarenih jaja.

Nigde istine. Nigde Hrista.

 

Čedomir Petrović
Autor 26.4.2014. u 07:53

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija